– Željko je bio viceprvak sveta na 5.000 metara u Barseloni. Osvojio je 11 medalja na prvenstvima Evrope i sveta –
Užički Murinjo
Atletski klub „Užice“ osnovan je u septembru 2004. godine i kako je koja godina prolazila postizani su sve bolji rezultati. Prošla godina je bila najuspešnija i tada je osvojeno 35 medalja na republičkim takmičenjima u svim uzrasnim kategorijama. Prvi trener kluba je Željko Čeliković, rođen 1969. godine. Željko je bio viceprvak sveta na 5.000 metara u Barseloni. Osvojio je 11 medalja na prvenstvima Evrope i sveta, a učestvovao je i tri puta na Paraolimpijskim igrama. Pošto klub u ove godine postiže izvanredne rezultate s obzirom na uslove koje ima, razgovarali smo sa trenerom AK „Užice“, Željkom Čelikovićem.
Ove godine ste počeli veoma dobro. Koji su najveći uspesi ostvareni ove sezone?
– Osvojili smo dve medalje na prvenstvima Balkana, imali sedam-osam učešća na takmičenjima za reprezentaciju.
Niste očekivali ovako uspešnu sezonu?
– Mislio sam da će biti malo teže da se ponovi prošlogodišnja sezona, jer u mom klubu se takmiče samo deca koja su iz grada. Nismo kao ostali klubovi u pojedinačnim i ekipnim sportovima, u kojima nastupaju sportisti i sportistkinje koje nisu iz našeg grada. Mi smo se oslonili na užičke snage, gde svake godine izbacujemo po nekoliko talenata. Problem je što deca, kada završe srednju školu i kada treba da počnu sa ozbiljnim radom u seniorskoj konkurenciji, odu na fakultet i tada ne može da se napravi nikakav plan za seniorsku konkurenciju. Zato mi postižemo najbolje rezultate u juniorskoj konkurenciji.
Koliki vam je bilans za sada u ovoj sezoni?
– Za sada smo osvojili 28 medalja, s tim što možemo da osvojim još najviše 10 medalja u nekoliko uzrasnih kategorija.
Da li je neko postigao neki dobar rezultat ili rekord?
– Ove godine je Aleksandra Jovanović oborila, za sada, tri rekorda u konkurenciji mlađih pionirki. Na 1.000, 1.500 i 2.000 metara. Moram reći da je to jak rezultat koji nisam očekivao da će postići. Trčala je 4:32,38, a rekord je držala nekadašnja osvajačica medalja na ranijim prvenstvima Evrope Azra Eminović, koja je imala zapažene rezultate. Ona je oborila taj njen i državni rekord. Ipak, najviše je ove godine postigla Tamara Mićević koja je osvojila dve medalje na EJOF-u. U zadnji čas bio sam sprečen da idem na EJOF, pa je ona bila hendikepirana, jer je sa njom otišao trener iz Čačka, što nije bilo po pravilu, ali to je viša sila. I pored toga, ta 14-ogodišnja devojčica se dobro snašla. Istrčala je dve dobre trke, ali ne bi joj to pomoglo da nije bila spremna. Sigurno bi jurila bar jednu zlatnu medalju, ako ne i dve da sam ja bio tamo, jer je ona navikla da radi sa mnom. Trener i takmičar su tim. Ne bi „Čelzi“ angažovao Murinja kad već ima sve zvezde. U svim takmičenjima na EJOF-u ove godine naša selekcija je osvojila najviše medalja u atletici (9). Tamara Mićević je ušla u taj krug, gde je samo Azra Eminović osvojila zlato i srevbro, a Amela Terzić zlato i bronzu itd. Ove godine je i Ana Sekulić bila prvakinja u planinskom trčanju, osvojila zlatnu i srebrnu medalju na Prvenstvu Srbije za seniorke. Moram da pomenem i Milicu Žunić, koja je osvojila treće mesto u planinskom trčanju. Na planinskom trčanju smo bili najbolji. Imali smo pet medalja i dva četvrta mesta. U konkurenciji osoba sa invaliditetom u Varaždinu je organizovan prvi EJOF. Na tom takmičenju Petar Udovičić je ove godine osvojio drugo mesto na 800 metara i četvrto na 1500.
U goste redakciji „Užičke nedelje“ Željko je doveo i Tamara Mićević, rođenu 2000. godine. – Atletiku treniram od oktobra 2012. godine. U septembru te godine održavao se kros u kome su učestvovali učenici svih škola. U mojoj uzrasnoj kategoriji bila sam druga. Od tada sam počela da treniram atletiku i tu sam nepune tri godine. Za to vreme ostvarila sam dosta dobrih rezultata i biće ih još. Uzela sam dve medalje na EJOF-u, bila prvakinja Balkana u Sremskoj Mitrovici itd. Planiram i dalje da se bavim atletikom, ali ne znam do kad. Sama sam došla da se upišem u klub, a nemam neki razlog zbog čega sam izabrala baš ovaj.
Da li su ti dobri rezultati postignuti zahvaljujući tome što ste pored fudbalskih trenera Jestratija Jerka Jovanovića i Željka Karadarevića najstrožiji trener u gradu?
– Ja jesam strog trener. Disciplina je jedna polazna osnova, ako mislimo da pravimo dobre rezultate. Ako provedete vreme u bilo čemu, treba tome maksimalno da se posvetite. Pitao sam i Tamaru i Aleksandru da li žele da budu prave trkačice. Do uspeha se dolazi samo velikim radom i treniranjem, kada ostali ne treniraju. I fizičkom i psihičkom pripremom. Mislim da sam im mojom dosadom to usadio i zato su najbolji.
I Aleksandra Jovanović, koja je rođena 2002. godine, je došla sa Željkom.
– Ove godine sam postigla mnogo dobre rezultate. Imam iza sebe oborena tri državna rekorda. Na 1000, 1500 i 2000 metara i prvakinja države na 600 i drugo mesto na 1500 metara za starije pionirke, prvakinja države u planinskom trčanju i u krosu iako nemam mnogo trka. Ja sam još uvek mlađa pionirka, ali se sada spremam da oborim još jedan državni rekord. Sve ovo ne bih uspela da nije mojih klupskih drugara koji su me i na trkama i na treninzima bordrili i pomagali mi. Baš smo kao pravi tim i jedno. Naravno, velike zasluge ima i moj trener. Do daljeg ostajem u atletici, ali ko zna šta će se u budućnosti desiti. U klub sam došla nakon krosa „Za srećnije detienjstvo“. Tada je tata Rade video da znam i volim da trčim, našao broj telefona mog trenera i uspostavio kontakt sa njim. Trener je nakon tri treninga video da ja nešto znam i vredim i uzeo me u svoju ekipu.
Kakvi su dalji planovi i primećuju li čelnici grada vaše uspehe?
– Očekivao sam malo više poštovanja. Imamo sada i neke probleme oko korišćenja stadiona, prostora dole što smo dobili. Obećali su da će nam rešiti taj problem. Baš kad su nam to rekli, desilo kada je Tamara osvojila medalju. Rekli su nam „e ne može više tako, ne možete ovo“. Ja sam njima rekao „kada pokojnik umre 40 dana niko nikoga ne dira, ne traži ostavinsku raspravu“, a baš toga dana kada je ona osvojila medalju, desilo se da oni hoće da „ispravljaju neku krivu Drinu“ i uvedu neka nova pravila. Za sada još uvek koristimo naše prostorije i ako to sve nije još uvek rešeno, neću sada da se oglašavam. Dodaću i to da smo mi po rezultatima drugi-treći klub u gradu, ali smo po rasporedu novca 20-25 klub u gradu. Dobijamo mi novac, ali nije adekvatno raspoređen. Mi smo, po listi ASS 11 klub u zemlji. Sve se boduje. Svaki uzrast i svako takmičenje. Mi smo bili 11, a „drugi klub“ je bio 12. i dobijemo 1.500.000 dinara manje. Na osnovu čega, nije mi poznato, ali neću nikoga da prozivam, ali da razlika bude 1.500.000 dinara ne mogu da razumem.
Milan Đokić
