„Фантастичних 6“
Изложбу слика „Фантастичних 6“ у Градској галерији, која је отворена 27. јуна, чине радови шест реномираних српских сликара, који „реално преносе у ванпојавно“. То је петорка наших савременика, представници средње генерације – Милан Туцовић, Жељко Ђуровић, Зоран Велимановић, Сергеј Апарин и Владимир Дуњић, док шести, Жељко Тоншић, више није међу нама.
Ликовни критичар Маја Живановић је још раније, када је изложба била у београдској „Кући Легата“ и коју је за мање од три недеље, поставку ове групе уметника, видело чак 6.000 посетилаца, рекла да су у питању препознатљиви, реномирани уметници, разичитих година, награђивани и признати од стручне јавности, а изграђених сопствених поетика и специфичних стремљења. Њихови уметнички изрази осцилирају од реализма и метафизичког до надреалног и фантастичног.
Пре Ужица, а после Београда, изложба је била постављена у Крагујевцу.
– Идеја за настанак пројекта „Фантастичних 6“ лежи у чињеници да је континуитет наслеђа фигуративне, самим тим и фантастичне ликовне уметности у Србији, више него приметан у последњих 50 година. Сви ови уметници су различити. Везује их тај назив „Фантастичних 6“, не због тога што се баве само фантастиком, него зато што су одлични сликари, добри цртачи, предани, етаблирани у друштву, награђивани. Имају статус, препознатљиви су, пријатељи су ми, у крајњој линији. Тако сам их окупила у септембру и сада – рекла је Маја Живановић.
Маја је додала да су изложени радови мањих и већих формата, који су настајали у периоду од 10 до 20 година. Она је рекла да су њихове поетике различите и истакла да није било једноставно свих ових месеци одржати ову групу изузетних уметника на окупу.
– Код неких су то потпуно реални мотиви, реалне појаве које се преносе у нешто што може да буде метафизичко, надреално, док код других то заиста и јесте чиста фантастика. Надам се да ће овај пројекат и даље живети и да ће и Србија и свет видети све оно што ми нудимо у овом пољу надреалног и метафизичког– рекла је ликовни критичар.
Сликар пореклом из Пожеге Милан Туцовић, обратио се бројној публици у име свих уметника. Он је рекао да се многи од њих друже и по неколико деценија, али да никада нису успели да направе заједничку изложбу.
– Иако смо се међу собом договарали да направимо заједничку изложбу, нисмо то никада урадили. Али, када жена узме ствар у своје руке, све може, она нас је саставила и то нисмо могли да избегнемо. Изложба нема посебну концепцију, већ је циљ да се покажу неке могућности нечег фантастичног, оностраног. Овде има доста разлике међу нама. Слика и уметничко дело се увек различито сагледава. Величина уметничког дела јесте да се никада не исцрпљује у свом значењу и да увек оставља могућност да учитавамо значење у слику, тако да слика, скулптура, цртеж, увек зависи од самог простора и оног ко то уметничко дело гледа. Увек је другачије, посебно када су слике других сликара поред, и ви онда можете на сасвим другачији начин да читате неке од њих. Заиста је лепо када смо сви заједно у времену када се форсира само јединка– рекао је Туцовић.
На отварању изложбе у Ужицу није био уметник Сергеј Апарин, а у име Жељка Тоншића, био је његов син Милош.
У каталогу који прати изложбу наведено је да уметничка дела ствараоца Жељка Тоншића нису много позната широкој уметничкој јавности, јер је он за живота, на жалост, био много више цењен ван граница ове земље. Био је ненаметљив и тих, и ретко је излагао. У његовом стваралаштву су се преплитали различити векови, па отуда и његово трагање за сопственим временом, које се најбоље огледа кроз приказ нестварних женских бића, али и антика. Познат је по чудесним сликама великог формата. У Тоншићевим делима, изнад живота и смрти, доминирају анђеоске женске фигуре – права мера лепоте из неких прошлих времена. Био је изузетно цењен у Европи, а једна од слика налази се у сталној поставци Музеја фантастичне уметности у замку Gruyeres у Швајцарској. Преминуо је 2014. године.
За Жељка Ђуровића кажу да је уметник вечито заљубљен у страст, кроз свој животни опус није тежио актуелности по сваку цену. Фантазмагорични медитерански светови тајанствених женских бића – то је оно што је главни утисак сваког посматрача чудесних слика Жељка Ђуровића. Мистика, еротика и чулност виђене кроз вртлоге снажних колористичких стремљења, најчешће комплементарних, понекад и флоуросцентних, велика су инспирација уметника. У свом опусу он изједначава живот и смрт, магијско и природно, рајске вртове и пад… Љубав, лепота, жена, опстанак, рађање, еротика, смрт – то су теме овог уметника. Иза себе има преко 40 светских и домаћих изложби слика и цртежа, а излагао је и у Међународном центру за фантастичну уметност у замку Gruyeres у Швајцарској где му се дела налазе у сталној поставци, као и салону Comparaisons, у Гранд Палаис у Паризу, у Музеју фантастичне уметности у Бечу. Учествовао је на Првој светској изложби фантастичне уметности у Венецији. Дела му се налазе у приватним и јавним колекцијама у земљи и свету.
За слике Милана Туцовића из Пожеге написано је да на њима влада чудан мир. Он је остао веран магичном реализму и иконографији. Милан је мајстор малих, интимистичких прича, које транспонује на велика платна смиреног колорита, којима не влада време, већ носталгија и тишина, а преплићу се сан и јава. Он поседује магично око, моћ да отелотвори нечији лик на својим платнима. Тако посматрач доживљава људску сету, умор, повученост или радост и задовољство. Један је од најуспешнијих српских уметника средње генерације посвећених магичном реализму. Живи и ради у Београду, а излагао је у преко 40 светских и домаћих галерија, од Париза, Токија, Базела, Цириха до Београда, Ариља и Пожеге и многих других.
Владимир Ђунић је кроз свој тридесетогодишњи опус континуирано предан једној посебној врсти лепоте, тиховању и тајнама, које само сликар може на тај начин да транспонује из снова. На његовим енигматичним сликама чудесне атмосфере влада ћутање, протагонисти воде унутарњи монолог, фигуре су компактне, смештене у идиличне пределе или метафизичке просторе. У иконографији често повлачи мотиве ластавице, лептирове и мачке, који указују на то да се живот увек мења у нови живот, ново рођење и духовно трансформисање. Посматрач његових дела се често запита куда иде овај свет. Излагао је на преко 30 самосталних изложби у земљи и иностранству, а дела му се налазе у приватним и јавним колекцијама у земљи и свету.
Зоран Велимировић за својих двадесетак година рада живео је у Паризу, Ници и Диселдорфу. Сада живи у Београду, а подједнако је посвећен скулптури, објектима и сликарству. Његово сликарство је између два антипода – лепоте и бруталности, страсти и смрти, пад и фантазмагоричност. Магичан је сваки сусрет с његовом уметношћу, било да су у питању застрашујуће риболике скулптуре, металне птице, бисте сачињене од костију и метала или слике великих формата. На његовим делима сви учесници носе своје улоге, бреме, они су судије, али и осуђени. Свет уметника саздан је од реалног и измештеног, а безвремене теме су свакодневица, сликарство је збир мисли, а скулптуре се одликују снажном нотом суровог. Дела му се налазе у приватним и јавним колекцијама у земљи и свету, а иза себе има око 40 самосталних изложби широм света и у Србији.
Сергеј Апарин дипломирао је на Институту за уметност у Вороњежу у Русији, а иза себе има многобројне самосталне и групне изложбе у свету и у земљи. Опчињеност временом и трајањем, константа је у делу руског уметника по пореклу, а српског по нахођењу. Његова дела су загонетна и лавиринтска путовања у светове где је све могуће, све је метавременско. Његови најчешћи мотиви и слика и скулптура – скакавци, вилин коњици, птице и коњи, заправо су носталгија за најранијим сећањима. Људи на сликама Сергеја Апарина чини се се да су само случајни сведоци, у тим, колористичким варирајућим, причама о трајању и пролазности. Ретко су у директној интеракцији са посматрачем. Некада су фотографски приказани, а некад потпуно надреални, с летећим шеширима и главама. Овај уметник не подлеже стереотипима, не ради у циклусима, истовремено ствара по неколико различитих слика. У њима плове и лете бродови, дирижабл, сатови, брегови са црквама, мутиране животиње и инсекти који имају чудовишне моћи.
Звездана Глигоријевић
