KUD „ERE“ – GORAN PAUNOVIĆ
Udruženje „Era“ je osnovano na Mitrovdan 2002. godine. Inicijativa za osnivanje “Ere” potekla je od Vlastimira Veljovića, koreografa, muzičara Nebojše Đuričića, današnjeg direktora Muzičke škole, i Gorana Paunovića, a zakonski je bilo neophodno da udruženje osnuje 10 osnivača, pa su se tako među tih 10 našli i profesori, drugi muzičari, etnolozi i pravnici. U Udruženju se čuva i neguje prevashodno kulturno nasleđe užičkog kraja, ali se na repertoaru nalaze i pesme, igre i običaji iz drugih delova Srbije.
Goran Paunović, koji vodi „Eru“, prve igračke korake počeo je 1976. godine u KUD-u tadašnje Valjaonice bakra i aluminijuma „Sevojno“, a kasnije je nastupao kao solista prvog izvođačkog ansambla. 1991. godine postao je umetnički rukovodilac ovog ansambla. Već 1993. godine počeo je sa koreografskim radom sa igrama iz užičkog kraja, koje su poznate u celoj zemlji kao izuzetne. Sve do 2002. godine, posle 11 godina, bez radnog staža, uglavnom volonterskog rada, i neprepoznavanja potreba za stalnim radnim mestom od strane rukovodstva preduzeća, Goran je napustio „Sevojno“, i tako je inicirao, sa kolegama Veljovićem i Đuričićem osnivanje „Ere“. Kao i svaki početak, i ovaj nije bio lak. U početku su imali 20 do 30 dece, koja su prešla kod njih. Angažovali su Ivanu Cvetković, pedagoškog radnika, koja je i najviše radila sa mlađom decom.
– Ivana je najviše potegla na početku rada sa decom, dok sam ja radio više sa srednjoškolcima, studentima i radnicima. Sledeće godine broj dece se duplirao, a za prostor u gradu, kog je izuzetno teško naći, dovijali smo se na razne načine. KUD “Prvi partizan”, koji je imao ugovor sa tadašnjom Kulturno-prosvetnom zajednicom, ustupio nam je dva termina u Šarenoj sali. Kasnije smo radili u hotelu „Zlatibor“, na železničkoj stanici, u nekadašnjoj štampariji „Dimitrije Tucović“, pa onda u salonu nameštaja „Napredak“, koji je bio prazan, i, konačno, pre četiri godine, rešili smo problem prostora u bivšoj zgradi „Zlatibora“, preko puta Prve osnovne škole. Tu smo pod zakupom, ali imamo izuzetne uslove za rad – imamo salu sa ogledalima koju smo preradili za naše potrebe, imamo ekonomat, gde držimo kostime i nošnju, kancelariju, učionicu za muzičare, odnosno za orkestar i pevačke grupe, i klub gde roditelji mogu da sačekaju svoju decu uz kafu i čaj – kaže Goran.
Prve dve do tri godine punom parom su radili na razvijanju društva, da imaju što više dece, da bi od kvantiteta izdvojili kvalitet, kako bi mogli da se penju stepenicu po stepenicu.
– To nam je bio osnovni zadatak, kao i da nabavimo nošnje da možemo da izvedemo neki nastup, da ne bismo pozajmljivali. Već 2005. godine stvorili smo tu osnovu igračkog i muzičarskog dela, nabavili smo po dva kostima, koji su mogli da zadovolje osnovne potrebe. I te godine došla je prva turneja u inostranstvo. To su bila mala deca (četvrti, peti i šesti razred), koja su išla na vrlo ozbiljan festival u Slovačkoj, koji je trajao pet dana. To nam je dalo nadu. I tih prvih pet godina nam je služilo da vidimo da li možemo da budemo samostalni, jer većina ansambala je radilo pod pokroviteljstvom gradova ili opština, ili neke firme. Veoma je malo ansambala u to vreme radilo kao samostalno udruženje i izdržavalo od članarine. A mi smo uspeli i, evo, i danas se samostalno finansiramo. Posle tih pet godina imali smo skupštinu, na kojoj smo analizirali naš rad za sve to proteklo vreme, da vidimo gde smo, šta smo i da li možemo dalje da funkcionišemo samostalno. Povećavali su nam se prohtevi, kako su deca rasla. Bilo je potrebno osmisliti nove koreografije, nove nošnje, nova putovanja, što izuskuje novac. I na toj skupštini smo shvatili da smo uspostavili osnov i da udruženje može da dalje živi, ali smo rešili da krenemo i sa novinama u radu. Sledećih pet godina smo radili na stvaranju starijeg ansambla, odnosno od 8. razreda do četvrte godine srednje škole. Sa tim igračima može da se ozbiljnije radi i uđe u neke ozbiljnije stvari – rekao je naš sagovornik.
Pod tim ozbiljnije, Goran je mislio da se preduzmu neki koraci ka osnivanju neke vrste festivala, jer kako kaže, dok je i sam bio u Sevojnu, išli su po svetu na razne festivale i gostovanja.
– To je fenomenalna stvar. Vodilo smo decu na te festivale i oni su se vraćali sa puno utisaka i sreće. Ti festivali su skup raznih kultura na jednom mestu. Za igre i pesme ne postoje granice. To je univerzalni jezik kojim pričaju svi narodi na svetu. Jedan takav festival smo hteli da dovedemo u naš grad. Kada smo se malo stabilizovali, odlučili smo da u Užicu to i napravimo, pa šta bude. Tako je nastao festival “Licidersko srce”. Konkurisali smo 2009. godine u gradu za tu manifestaciju i dobili smo 200.000 dinara i nešto smo našli od sponzora, tako da je budžet bio skroman, oko 450.000 dinara. Došle su nam grupe iz Slovačke, Bugarske, Rumunije, ansambli iz Republike Srpske i naši, iz Srbije, a više grupa nismo smeli da zovemo, zbog budžeta. Taj prvi festival za nas, koji smo organizovali, bio je nekako najlepši, jer smo imali vremena da se družimo sa svim tim ansamblima, za razliku od sada, kada ima mnogo više zemalja. To je bila velika prekretnica u našem radu, koja iziskuje dosta ulaganja. Ja sam postao umetnički direktor festivala, a predsednica Udruženja je zadužena za kontakte sa firmama, odnosno obezbeđivanju novca, Ivana Cvetković je PR i zadužena za medije i informisanje, a Veljović je koordinator i bavi se svim sporednim aktivnostima u toku festivala. To je četvorka koja funkcioniše i danas. Naravno, tu je i šef orkestra Darko Ćitić i imamo tri asistenta sa Učiteljskog fakulteta, tako da imamo podlogu za stručni rad sa decom – kazao je Goran.
U 2010. godini „Ere“ su imali više turneja, a 2012. godine, kako kaže Goran, imali su prekretnicu, kako u udruženju, tako i u festivalu.
– Ta druga godina festivala bila je kritična. Imali smo nekoliko odustajanja ansambala, jer, kako su mi rekli, nisu imali nikakvu sigurnost. Grupa iz Izraela nije došla, iako smo im dali garanciju, ali oni nisu znali kakvo je stanje u zemlji u koju dolaze, šta ih čeka. Kada smo se raspitali, saznali smo da u svetu postoji organizacija CIOF, koja je glavni partner UNESKO i bavi se organizacijom festivala. To je bukvalno udruženje koje okuplja sve kvalitetne festivale u svetu. Svaka zemlja ima svoju nacionalnu sekciju i oni su stavili kriterijume po kojima moraju da se rade ti festivali. Festivali koji dobiju njihov znak i zastavu, koji moraju da promovišu, oni su sigurni da imaju kvalitet koji je potreban. Uslovi su da festival mora da traje pet dana, da mora najmanje pet zemalja da učestvuje i ima još nekih uslova što se tiče smeštaja, hrane itd. Međutim, u to vreme naša zemlja nije imala svoju nacionalnu sekciju. Osnovali smo nacionalu sekciju i ja sam jedan od osnivača, i sada sam u Upravnom odboru te Nacionalne sekcije Srbije, koja, evo, petu godinu radi vrlo dobro i održavamo šest festivala u našoj zemlji. Samo je „Licidersko srce“ dečiji festival, a ostali su za odrasle. Tako smo postali i članovi CIOF-a – rekao je naš sagovornik.
Treći festival doneo je pravu prekretnicu.
– Imali smo veliku pomoć našeg prijatelja, Užičanina, Mitrašina Jovanovića, koji živi u Beogradu. Uz njegovu pomoć skočili smo deset stepenika u kvalitetu festivala. Organizacijski nas je povezao sa agencijama koje rade profesionalno te poslove i dobili znanja koja su bila potrebna svako u svom domenu, a i značio nam je dosta u pogledu finansija, jer nam je obezbedio velike sponzore, poput MTS-a, Poštanske štedionice, NIS-a. Bez tog skoka, danas ne bi bilo ovakvog festivala. Sada malo teže napredujemo, jer finansije idu dole. Imamo po hiljadu učesnika, dolazi po 25 do 30 ansambala. Prošle godine bilo je deset zemalja. Ove godine je deseti, jubilarni, festival i učestvovaće 15 zemalja sa Srbijom. Probaćemo da to dignemo za još jedan nivo. Videćemo kako će to biti. Ove godine samo nemamo grupu iz Australije, a dolaze nam svih ostalih kontinenata, iz Južne i Srednju Amerike, Afrike, Azije i Evrope, a zemlje su Kina i Indija, Egipat, Kolumbija, Kostarika, Rusija i druge evropske zemlje. Po prvi put će učestvovati ansambl iz Letonije. To će biti pravi praznik. Imaćemo malo veću kampanju, naročito za prvi dan i moramo nešto učiniti da taj defile kroz grad bude duži. Festival „Licidersko srce“ je jedan od najvećih projekata “Ere” – najavio je Paunović.
Inače, udruženje „Era“ danas broji oko 400 članova. Grupe su svih uzrasta, od predškolskog, za koji postoji program koji mogu da savladaju i koji je usklađen sa njihovim psiho-fizičkim razvojem. Od pre dve godine postoji i grupa za rekreativce, odnosno za sve one koji nikada nisu igrali i oni uče od osnovnih narodnih igara, valcer do grčkih igara.
– Imamo izvođački ansambl, pripremni ansambl, stariji dečiji i mlađi dečiji ansambl i imamo šest škola folklora od 1. do 6. razreda, gde uče osnovne stvari. Od tog kvantiteta izvlačimo decu koja su posvećena tome i selektiramo u ansamble. Ove godine nam izlazi sedma generacija, jer posle četvrte godine, ta deca, koja su većinom dobri đaci, odlaze na fakultete. Njima su vrata uvek otvorena i često kada dođu u Užice, dolaze kod nas. Sve naše grupe putuju, a za ove najmlađe iz škole folklora radimo foklorne kampove. Najpre smo ih radili u Crnoj Gori, ali tamo nema nekih uslova, pa smo išli u Bugarsku, Grčku i na Ohrid. Ansambli putuju na druge festivale u svetu, koji su istog tipa kao naš. To je i jedan od uslova CIOF-a, da naša deca idu na njihove festivale, a ako iz tog grada iz koga dolaze kod nas nemaju takav festival, oni moraju da nađu neki festival u njihovoj zemlji. Takođe, festivali ne smeju biti naplaćivani, ansambli samo plaćaju put, a ostalo je sve o trošku organizatora – objasnio je Goran.
Udruženje „Era“, koje je relativno mlado (prošle godine je proslavilo 15 godina postojanja svečanim koncertom u Narodnom pozorištu), već ima osvojenih nagrada, mada Goran kaže da to nije cilj udruženja, ali idu i na takmičenja.
– Kod nas u Srbiji, jedino Savez amatera Srbije, koji još uvek postoji, ali sa nekim smanjenim radom, organizuje neko zvanično takmičenje u državi i održava se svake dve godine. Tu svaki okrug ima predtakmičenje i najbolji predstavnici idu na završnu smotru. Poslednje dve smotre su se održale u Čačku, a pre toga je bilo u Kragujevcu. Od 2002. godine mi nismo imali odrasli amsambl, već decu, i sada imamo jednu zlatnu i tri bronzane plakete u kategoriji do 8. razreda i jednu bronzanu plaketu u kategoriji odraslih. To je odlično, s obzirom da smo krenuli od nule. Po bodovnom rangiranju, mi zauzimamo 10. mesto. Imamo još nekih nagrada sa lokalnih takmičenja, ali nas to mnogo ne zanima. Lepo je imati nagrade, ali lepši su festivali – rekao je Goran.
Goran kaže da se i dalje izdržavaju od članirane, ali je do skoro bilo nejasno gde i kome oni pripadaju.
– Konačno je u novom predlogu zakonu u kulturi prepoznato ko smo i vodimo se kao neko ko čuva neke tradicije. Grad ima budžet za kulturu javnih preduzeća, a amaterizam je ostao na konkursu za udruženja, gde ih ima mnogo. Prošle godine smo od Grada kao udruženje dobili 80.000 dinara za sve naše aktivnosti za celu godinu. E, sad je zakonom to izmenjeno i mislim da je obaveza samouprave da obezbedi prostor svakog udruženja. Kako će to proći u Užicu videćemo, a mi ćemo tražiti svoja prava. Naš budžet za festval je pet miliona dinara. Za to Grad izdvaja manje od 10 posto od tog budžeta, a Republika Srpska je prošle godine preko predstavništva u Beogradu, u koju idemo samo na jedan dan kao festival, gde ode jedna trećina festivala, dala 650.000 dinara. Ministarstvo kulture nije ništa dalo, a prethodne tri godine je izdvajalo po 100.000 dinara. I ove godine smo konkurisali – kaže Goran.
Za sada svaka grupa ima dva puta sedmično treninge, a po potrebi, kada su veći koncerti, i subotom i nedeljom. U hali Veliki park će 11. marta održati tradicionalni koncert, gde će nastupiti sve grupe, osim pevačke. Takođe, i z GKC-u će se na kraju sezone, odnosno krajem maja ili početkom juna održati jedan veliki koncert sa svim članovima.
Goran kaže da su počeli lepu saradnju sa Narodnim pozorištem.
– Ove godine režiser Branko Popović slavi 25 godina rada i biće režirane dve predstava. Jedna od njih je „Koštana”, u kojoj mi učestvujemo kao saradnici. Oni su prepoznali da možemo muzički i igrački da ispratimo sve to, i nadam se da je to početak jedne uspešne saradnje. Pored toga, imamo gostovanje u Makedoniji, Bugarskoj, Sloveniji, Turskoj i još nekim zemljama – najavio je Goran Paunović.
Zvezdana Gligorijević
