БОЖО РИСТАНОВИЋ – „СПЕКТАР ИНЖЕЊЕРИНГ“
Предузеће „Спектар инжењеринг“ из Ужица већ дуже две деценије успешно пружа највише техничко-технолошке стандарде у области израде електро инсталација.
Власник и директор предузећа Божо Ристановић каже да је пре оснивања сопственог предузећа радио у „Србијамонту“ као инжењер електротехнике. Од 1998. године основао је пројектни биро, који се бавио пројектовањем, да би после четири године проширио делатност на израду електричних инсталација. У току 2003. години из радње прерасли су у предузеће. После тога су у производњу убацили електроматеријала и од тада фирма држи континуитет.
– На самом почетку стварно је било тешко, јер је 999. године почело бомбардовање. То је било доба када смо гориво куповали у кантицама. Највећи скок је фирма направила када је бензин напокон могао да се купи на бензинској пумпи. Мада је то време било много уређеније. Да је у тадашњим околностима био данашњи хаос, фирма не би опстала. Тада је постојао систем лиценци, није свако могао свашта да ради, али се тај систем касније урушио. Можда је данас теже почети са неким предузећем – рекао је Ристовић.
Он каже да се потом полако отворило тржиште на Златибору, кренуло се са приватизацијом и куповином пропалих предузећа, па се пуно и поправљало, и било је доста посла за електро струку.
– Онда је дошлодо бума у грађевини од 2006. до2008. године. Тада је било лако радити. Затим је дошла она чувена светска криза, која је захватила цео свет и то се одразило и на наше пословање. Ми смо се тада доста везали за грчке фирме и када је била криза неке грчке фирме су пропале, а оне које су најбоље радиле, напустиле су Србију. Ми смо у то време већ били напустили наше тржиште, па је било тешко поново вратити се. Некако смо успели да се изборимо. Зато нам је најтеже било 2013. године када су били потрошени сви ресурси које је фирма стекла пре кризе, а није било нових послова – рекао је наш саговорник.
Ипак, захваљујући својој упорности, ангажованости, као и квалитетом рада, јер многобројне референце говоре у корист „Спектар инжењеринга“, полако поново стају на своје ноге. Поново имају посла, углавном ван Ужица, јер производња електричних инсталација и опреме за електроинсталације, нема тржиште у Ужицу.
– Ми смо специјализовани за те неке веће објекте, попут банки, бензинских пумпи, хотела и друго. Најмање радимо зграде. Поново кажем, ми смо лепо радили пре кризе, а онда су уследили разни прописи и настао је хаос. Ништа се не зна и није лако. Како дође која власт, тако долазе у предност њихови фаворити, а то је свугде Србији. Ми имамо добре референце, али оне у Србији не важе. У Србији се пре важе контакти са влашћу, него било која референца и било шта друго. Сарађујемо са доста фирми, и са локалним и ван Ужица, али најмање радимо овде. Оде радимо толико да можемо да одморимо наше раднике. Овде нема неких значајних инвестиција. Златибор је већ нека друга каубојска прича. Иначе, у овом сектору, међу фирмама немамо конкуренцију. Конкуренција у граду су нам мајстори занатлије, који раде сами. Замислите фирму која плаћа све и мајсторе који не плаћају ништа, и нађу се на истом тржишту. Зато ми радимо послове где мајстори не могу ни да приђу. Где је уређен систем ми ту радимо нормално, где није, ми се склањамо. Имамо своје мајсторе и људе, и имамо укупно нас 19 запослених – рекао је Ристовић.
„Спектар“ се бави и производњом електричних ормарића, али само за наше тржиште, јер то је роба, како каже наш саговорник, која је јефтина, а заузима много места.
– То је за наше потребе и за нама сличне фирме. Не радимо тај доњи сегмент, ми радимо средњи сегмент на тржишту по технолошком нивоу и по цени. Веома мало радимо у Ужицу и условљени смо да радимо послове који се брже завршавају. Не улазимо да радимо неке зграде или неке велике послове по Београду које се развлаче, па да ту губимо профит. Радимо послове који трају по два до три месеца, који има неки континуитет, где смо ми сами, везани само за своју организацију. Не радимо и не везујемо се са грађевинским фирмама које зидају зграде по две до три године. Шта ћемо ми са њима? Иначе, српска грађевина је тотално пропала, а некада је била најбоља на свету. Сада је на дну. Замислите када је једна Црна Гора, која никада није ништа градила, прешишала Србију у грађевинској индустрији. Онда можете мислити колико је то све неозбиљно. Све се нон-стоп уситњава и дроби – прокоментарисао је Божо.
О плановима наш саговорник каже да све зависи од тржишта.
– Ово је породична фирма и ми зависимо од тржишта, јер ако тржиште расте, растемо и ми, а ако стане и ми стајемо и полако пропадамо. Једно је сасвим сигурно, запошљавамо инжењере и едуковане раднике велике технолошке дисциплине, способне да своје дугогодишње искуство примене на најсавременије технологије – закључио је наш саговорник.
Једно је сигурно, за вредне људе увек ће бити посла, јер о њиховом раду говоре њхова дела. Тако иза ове ужичке фирме довољно говоре послови на хотелу Свети Стефан на Светом Стефану, туристички комплекс „Краљеви конаци“, „Президент“ на Златибору, хотел РТБ Бор „Брестовачка бања“ у Бору и други хотели, затим шопови „Маркс & Спенсер“, „Делта сити“, „Нептун“ и други у Подгорици, „Армани“, „ГАП“ и други у Београду, тржни центри у Београду, Нишу, Крагујевцу, Инђији, затим радови на амбасади Републике Словеније, многе банке, попут „Интеза“ у Шапцу и у Ужицу, Војвођанске банке у Београду Сремској Митровици, Алфа банке, Пирејске банке, ЕФГ банке, Прокредит и друге банке у многим градовима Србије, пословне објекте попут Бохора у Ужицу, Фиат аутомобили Србија у Крагујевцу, телекомуникациони објекти у Београду, Теленора и Телекома у Новом Саду и другим градовима, базна станица на Торнику, бензинске пумпе у Ужицу, Севојну, Чајетини, Пожеги, здравствени објекти, попут скенер сале на ВМА, у Ужицу, Топлане, апотеке, системи за даљинско управљање јавном расветом у Ужицу, у ЈКП Водовод Ужице громобранске инсталације, као и пумпне станице високих зона у Ужицу, Златибора, високонапонске водове на Златибору, реконструкеције трафо станица, а ту су и полицијски и војни објекти и много тога још.
З. Г.
