početak NAJNOVIJE Ima li leka?

Ima li leka?

od nedelja
838 pregleda

COVID-19 u USA – Dan šesti
Trudim se da ove tekstove šaljem što kasnije, kako bi informacije važile makar nekoliko sati, ali činjenice i podaci se smenjuju brzinom svetlosti, brže negó što ih bilo koja mreža može preneti i procesovati. Tako je bilo i u prvom danu proleća 2020.

Četvrtak je u Americi izgledao ovako:
Od četvrtka uveče cela Kalifornija je u karantinu.
Sve se više govori o ubrzanom testiranju poznatog leka protiv malarije i utvrdjuje da li Choloroqine može ublažiti simptome i pomoci lečenju obolelima od Coronavirusa. Ako FDA utvrdi da jeste, lek će biti dostupan u slobodnoj prodaji. Za sada se prepušta odluci lekara da li će ga ili neće primenjivati, u zavisnosti od slučaja do slučaja, a Bayer je, kažu nepotvrdjene informacije, upravo donirao državi 3 miliona pilula. Za lečenje pandemije može posluziti i Remdesivir, lek protiv ebole, koji oporavlja respiratorne organe, a stručnjaci kažu i da transfuzijom plazme mogu značajno ojačati imuni sistema bolesnika i u slučajevima Coronavirusa. Lekari sada kažu da osim respiratornih organa strada i kardiovaskularni sistema.
Sada je definitivno jasno – pandemija se neće završiti samo socijalnim udaljavanjem ljudi; neophodni su nam lekovi!
U Americi je više od 14,000 obolelih i 200 umrlih od virusa. Berza je zatvorena do ponedeljka, kada će razmena biti obnovljena, ali samo on-line. Senat utvrdjuje detalje 3. faze ekonomskog stimulansa, prema kome će, kako sada stvari stoje, čekovi biti upućeni svima koji prave manje od $75.000 godisnje (150.000 dolara za porodice) – odrasli će dobiti $1,200, a deca po $500 dolara prve finansijske pomoći. Za one koji zaradjuju manje od $99,000 godišnje iznos će biti umanjen, a oni sa većim prihodima biće isključeni iz ove raspodele. Značajna sredstva biće uručena avioindustriji, hotelijerstvu I industriji restorana i barova. Još uvek nema detalja kada ce čekovi stići u ruke Amerikanaca. Senator Lindsi Graham, predsednik Zakonodavnog komiteta u Senatu, nije zadvoljan ovom merom, tražeći da svakom zaposlenom koji zaradjuje ispod $85.000 bude uplaćivano 75 procenata od zarade, kako bi porodice mogle da nastave normalan život. Dok ne vidimo konačnu odluku zakonodavaca o kompletnom ekonomskom paketu, valja poslušati savete stručnjaka da se firmama koje država iskupljuje zabrani prodaja akcija na berzi, da se njihovi direktori moraju odreći bonusa i da kompanije moraju zadržati 100 odsto radne snage.
U četvrtak se prvi put otvoreno govorilo i o tome da su i mlađi od 65 godina i te kako podložni udaru virusa (čak je 30 odsto obolelih u Americi baš između 40 i 65 godina i u veoma ozbiljnom stanju). Prvi put su zatvorene plaže na Floridi, na kojima su koliko juče tinejdžeri slavili svoj prolećni raspust, uprkos upozorenjima od velike zaraze. Zatvorene su kockarnice u Las Vegasu, prvi put u poslednjih 50 godina. Familija iz Nju Džersija izgubila je četiri člana jedne porodice od posledica opasnog virusa (majka 83, kćerka i sin u pedesetim), a samo pre nekoliko dana svi su bili na porodičnoj večeri, na kojoj je bio i zaraženi rođak. U državi Ilinois umrlo je vec četvoro.


Pa, iako se svi kunu u zajedničke aktivnosti i slogu levih i desnih, saveznih organa vlasti i lokalnih u svakoj državi, nameru da se ubije virus i ekonomski ojača porodica i svaki pojedinac, stanje na terenu govori nešto drugo. Bolnice u Njujorku vape za pomoć saveznih organa, jer je u bolnicama nestašica maski, respiratora, i pre svega kreveta. Problem pojačava broj beskućnika i zatvorenika, jer su se prvi bolesnici pojavili i u ovim populacijama. Država Ohajo je počela da otpušta zatvorenike, još uvek ne znamo po kojim kriterijumima i na koje ih lokacije upućuju. Ugledne čikaške bolnice su, po rečima svedoka i zaposlenih, takođe u kritičnom stanju i suočavaju se sa nestašicama i nedostatkom kreveta. Sta je sa dostavom hrane i paketa, koliko dugo se virus zadržava na paketima? Je li to nekoliko sati ili 24 sata? Amazon je upravo objavio da je jedan radnik u distributivnom centru na test virusa testiran pozitivno. Pitanje je i da li je virus manje ili više agresivan u prenošenju sa osobe na osobu. Jer, virus mutira, i može postati jači ili slabiji pri procesu mutacije. Da li je krvna grupa A podložnija oboljenju, i kada će nam konačno reći Tylanol ili Ibuprofen?
Guverneri nekih država već višednevno apeluju na saveznu adminsitraciju da primeni identične mere u svakoj državi, kako bi se izbegla nekonzistentnost, kojom se širenje zaraze samo može pogoršati. U četvrtak je guverner Njujorka odredio da u poslovnim objektima može biti samo 25 odsto radne snage, odbijajući zahtev gradonačelnika ove metropole da se čitav grad stavi u karantin. Ne znam da li čekaju spremnost vojske, garde, policije, ali je evidentno da je karantin neminovnost.
U četvrtak je iz Kine saopšteno da Vuhan, epicentar zaraze, od juče nije imao nove slučajeve zarazenih. Pitanje je može li se informacijama iz Kine verovati.
Mnogi se pitaju da li smo, svi zajedno, spremni za fundamentalne promene u funkcionisanju svakog pojedinca, kolektiva i društva. Može li se Amerika privoleti programu “kupuj američko”, kada i Pentagon svoje potrepštine nabavlja iz Kine i Evrope. Ocigledno da se nalazimo u ozbiljnom trenutku američke istorije i istorije sveta – savet je da svi ostanemo kod kuce, a oni koji su bolesni zatraže pomoć lekara. I na ovdašnjim televizijama konačno su počele reklame za borbu protiv virusa. Da li će to biti dovoljno?
Predsednik Tramp je u utorak objavio svoju odluku Deklaraciji proizvodnje u uslovima rata, ali Deklaraciju još uvek ne primenjunje, tvrdeći da ne postoje svi potrebni uslovi za to. Fabrike su spremne da se prestroje i proizvode najtraženije artikle u ovom trenutku, a jedna destilerija iz Ilinoisa, recimo, već proizvodi sanitajzer za ruke. Proizvođači automobila, GM, Ford i Tesla najavljuju opcije za proizvodnju potrebne opreme u njihovim proizvodnim pogonima.
Cena nafte je u četvrtak pala na 22 dolara, ali je porasla za čitavih 23 odsto posle najave američkog predsednika da će kupiti velike količine za nacionalne rezerve, po ovako niskim cenama. Neke lokalne banke već zatvaraju svoje lokacije, upućujući štediše na drive-true servis i usluge na mašinama njihovih lobija.
Američki Crveni krst apeluje na dobrovoljne davaoce krvi da doniraju krv, jer su, zbog postojećih okolnosti, sve planirane akcije dobrovoljnog davanja krvi otkazane. 40 odsto potreba za krvlju i krvnim derivatima u američke zdravstvene ustanove dolazi upravo iz Crvenog krsta.
State Department je u četvrtak zabranio putovanja Amerikanaca u inostrantsvo, osim ako u nekoj zemlji ne žele da ostanu duže. Predviđa se da će granice sa Meksikom zatvoriti danas.
Vesti kažu i da je američki senator, Ričard Bur, Republikanac iz Severne Karoline, uz informacije od insidera, neposredno pre zvaničnog objavljivanja vesti o pandemiji, prodao sve svoje akcije iz jednog hotelskog kompleksa, i potom o bolesti ćutao. I eto, to je onaj pravi test karaktera o kome sam govorila juče. Ako se to potvrdi kao istina, čekaće ga i ostavka i zatvorska kazna zbog insider trading, o čemu ćemo više znati u petak. Sramota!
Iako se šale koje nas drže pri zdravom razumu šire mrežama, poput one “da će roditelji, ukoliko ovo stanje potraje, izmisliti vakcinu pre naučnika”, ipak ovo nije ni vreme, niti je konferencija za štampu u Beloj Kući mesto za predsednika da se neslanim šalama obraća predstavnicima medija, ma kakvi da su. Ne može se novinaru reći –“Razmak bi trebalo da bude još veći, trebalo je da izbacimo bar 75 posto vas, jer ja iskreno samo volim 2-3”. Nije ovo vreme za ljubav, negó za akciju. Vreme je da naučimo da poštujemo jedni druge, da naučimo da se smejemo očima (jer su nam usta protivno našoj želji zatvorena maskama) i razumemo u kakvoj smo iluziji i zabludi živeli, misleći da smo jači od prirode i mikroba. Vreme je da se dozovemo pameti. Trebaju nam činjenice, bez straha da ih čujemo i sa njima se uhvatimo u koštac. I neophodna nam je unisona odluka na saveznom nivou. Kada pošast prođe, možemo se opet vratiti demokratiji i Ustavu.
Devedesetih sam svoju dnevnu rubriku “Pogled popreko” na Radio Užicu završavala rečenicom – “Danas nam je bilo tako, a sutra će nam biti kako nam bude”. Ima li boljeg trenutka da joj se ponovo vratim?

Mila Filipović Čikago

Comments

comments

Povezani tekstovi

Napišite komentar

* Koristeći ovaj obrazac slažete se da podatke čuvamo i koristimo na našem sajtu.