INTERVJU: NEMANJA NEŠIĆ, ZAMENIK GRADONAČELNIKA
Nemanja Nešić je na konstitutivnoj sednici Skupštine grada, održanoj 22. juna, izabran za zamenika gradonačelnika Užica. Rođen je u Užicu 1978. godine, gde je završio osnovnu školu (u školama „Dušan Jerković“ i „Nada Matić“ ) a nakon toga i Užičku gimnaziju društveno jezičkog smera. Upisao je i u roku završio Fakultet političkih nauka, odsek za međunarodne odnose, u Beogradu. Oženjen je suprugom Bojanom, koja je diplomirani inžinjer agroekonomije i radi u Poljoprivrednoj stručnoj službi Užice. Otac je troje dece, dve ćerke i jednog sina.
UN: Da li sebe smatrate lokalpatriotom?
Sa jedne strane, volim da naglasim da sam rođen u Užicu, mada je činjenica da su mnogi ljudi došli sa strane u Užice i ostavili dubok trag i građani zbog toga treba da im budu zahvalni. S druge strane, ta veza karakteriše moju duboku vezanost za ovaj grad. Smatram sebe lokal patriotom i to jeste moja osnovna identitetska odrednica. To, pa sve ostalo. Od malih nogu sam vaspitavan u tom smeru. S obzirom da su mi i majka i otac, i babe i dede, svi bili jako vezani za Užice valjda mi je to nekako u porodičnoj tradiciji. S obzirom da sam jedinac, nije bilo ni očekivano da imam drugačiji stav.
UN: Recite nam nešto više o Vašoj poslovnoj karijeri?
– Iako nisam bio baš sjajan učenik u Gimnaziji, bio sam poprilično dobar student. Fakultet sam završio u jako kvalitetnoj generaciji, gde je između nas 30 bila i sadašanja ministarska bez portfelja zadužena za evropske integracije Jadranka Joksimović. Nakon završenog fakulteta, radio sam malo više od dve godine u prosveti, kao nastavnik-profesor građanskog vaspitanja i sociologije u Srednjoj tehničkoj školi „Radoje Ljubičić“ i u Srednjoj turističkoj školi u Čajetini. Posle toga sam radio tri po godine u gradskoj upravi kao koordinator za lokalni ekonomski razvoj. Od maja 2010. godine sam radio na Regionalnom društveno-ekonomskom programu razvoja (RSEDP), finansiranom od strane Evropske unije, kao savetnik za Regionalni razvoj, sarađujući i sa Regionalnom razvojnom agencijom „Zlatibor“. Realizovali smo nekoliko važnih projekata po Srbiji, vrednih oko 12 miliona evra. Godinu dana sam se bavio i programom obrazovanja, takođe finansiranim od EU-a, koji se odnosio na uvođenje pedagoških asistenata u školama na istoku i jugu Srbije. Od juna 2012. godine do imenovanja na mesto zamenika gradonačelnika, bio sam šef Kacelarije za prekograničnu saradnju Srbije i Bosne i Hercegovine. To je jedna međuvladina institucija, formirana od strane dve države, a finansirana od EU, koja je pružala tehničku pomoć i koordinirala proces sprovođenja programa prekogranične saradnje Srbije i Bosne i Hercegovine. Užice ima tu sreću, što je sedište tog sekreterijata, baš u njemu. Od 22. juna obavljam funkciju zamenika gradonačelnika.
UN: Vi ste još od ranije poznati po Vašim političkim aktivnostima.
– Sebe smatram političkim bićem – bios politicos. Neko ko sebe smatra društveno odgovornim, ko želi da se na bilo koji način bavi javnim pozivom, ne može da se isključi iz društvenih dešavanja, pa ni iz politike. Ja sam već sa 13 godina 1991. godine. bio učesnik 9. martovskih demonstracija u Beogradu, kao i Vidovdanskog sabora. Bio sam aktivan učesnik i građanskih demokratskih protesta 1996. i 1997. godine. Tada smo se borili za priznavanje rezultata lokalnih izbora. Posle 5. oktobra 2000. godine, kao student, postajem član studentskog pokreta „Otpor“. U Užicu je pokojni Marko Simić imao najznačajniju ulogu u pokretu. Ja sam se malo kasnije priključio svemu tome, ali sam bio aktivan učesnik celog procesa demokratskih promena. U toku 2003. godine „Otpor“ prestaje sa postojanjem. Prema mom mišljenju, „Otpor“ je imao svoju značajnu istorijsku misiju i bio važan činilac u demokratskom preobražaju Srbije i bitan faktor u promenama 2000 godine.
UN: Recite nam nešto više o Vašim aktivnostima u „Ligi za Užice“.
– Ja sam bio jedan od osnivača „Lige za Užice“, koju smo formirali 2003. godine kao udruženje građana. Ponosan sam na to udruženje, zato što je to bila prva organizacija lokal-patriotskog karaktera u našem gradu. Naredne godine „Liga za Užice“ dobija političku konotaciju, aktivno se uključuje u društveni život i pojavljuje na lokalnim izborima. Osvojila je šest mandata i nastavila političko delovanje kao opozicija. Tokom 2006. godine je takođe, po prvi u u istoriji demokratskog političkog života našeg grada, pokrenuta kampanju za opoziv tadašnjeg predsednika opštine Užice. Prikupljen je zakonom predviđen broj potpisa za referendum i 21. maja 2006. godine na referendumu su građani dali svoje mišljenje o vladavini tadašnjeg predsednika opštine Miroslava Martića. Nakon mesec ili dva, imali smo vanredne izbore za gradonačelnika Užica, kada je aktuelni gradonačelnik Tihomir Petković po prvi put došao na čelo Užica. Mi smo, kao „Liga za Užice“, za kandidata imali Dragoljuba Kostića i imali smo odličan rezultat. Bili smo tada trećeplasirani. Na narednim lokalnim izborima dobili smo jedno odborničko mesto, u koaliciji sa DSS-om i Novom Srbijom. Od tada polako nestaje sa političke scene Užica, ne ostavljajući neki dublji trag. Meni je žao što nismo, kao u nekim drugim mestima u Srbiji, kao organizacija lokalpatriotskog profila, ostavili dublji pečat i doprineli većem razvoju lokalne samouprave.
UN: Od kada ste član SNS-a?
– Od ove godine sam član Srpske napredne stranke.
UN: Vaše ime se vezuje za navijače „Slobode“.
– Već sam naglasio da je lokalpatriotska odrednica deo mog karaktera, pa smatram da je logično da svaki pravi lokalpatriota bude i navijač Slobode. Pored nekih drugih važnih elemenata koje čine indetitet ovog grada, „Sloboda“ čini jedan od njih. Često sam imao običaj da kažem da je „Sloboda“, posle moje porodice, meni bila najvažnija stvar u životu Naravno da sam i danas navijač „Slobode“. Moje dede su bili navijači „Slobode“. Moj otac i danas navija za nju, tako da imamo porodičnu tradiciju navijanja za „Slobodu“. Ne vidim to kao bilo šta sporno. Šta više, ponosan sam na to i vaspitavaću svoju decu da budu navijači svog lokalnog kluba. Voleo bih da sa decom jednog dana idem na pun gradski stadion i da svi navijamo za „Slobodu“.
UN: Da li ste bili sa grupom navijača „Fridom fajtersi“?
– Iako nikada nisam bio aktivan pripadnik navijačke grupe „Fridom fajters“, jer, ipak, moja tribina je zapadna tribina gradskog stadiona, podržavao sam ih i pomagao u mnogim stvarima. Na zaboravimo da je ta grupa uradila mnoge divne stvari u ovom gradu. Ono što mi se nije sviđalo bila je stvar individualnog ponašanja i individualne odgovornosti tih pojedinaca.
UN. Šta ste odredili sebi kao zadatak na mestu zamenika gradonačelnika?
– Sedam dana sam na ovoj funkciji i moram priznati da sam malo u šoku po pitanju obima posla, ali i očekivanja koja su postavljanja pred sve nas. Svakako od nas građani očekuju rešenja i dela, a ne da se žalimo kako puno radimo. Na kraju, mi smo sami birali da budemo na funkcijama na kojima se nalazimo, a ako nam se ne sviđa ili ne mislimo da ne možemo, treba da idemo. Doći će neko drugi koji misli drugačije.
Ono što mogu da kažem za sadašnju gradsku vlast i za mene lično, to je da je ekspoze gradonačelnika Užica, na neki način, jedan strateški pravac delovanja, koji mi planiramo da radimo u naredne četiri godine, sa željom i nadom da ćemo u tome i uspeti. Posmatrajući po prioritetima, mi smo u obavezi na prvom mestu da obezbedimo zdravo Užice. Da obezbedimo sredinu u kojoj će svi biti sigurni da život u Užicu nema nikakvih zdravstvenih implikacija. To na prvom mestu znači da pijemo zdravu vodu i udišemo zdrav vazduh i da živimo koliko-toliko u zdravom okruženju. Radnje za dobijanje zdrave i pitke vode odvijaju se poprilično u dobrom pravcu, zahvaljujući prvenstveno Vladi Republike Srbije, jer, iskreno, mi nikada ne bismo bili u mogućnosti sami da uđemo u rekonstrukciju fabrike vode na Cerovića brdu, a da ne pričam o nekoj ozbiljnoj sanaciji akumulacije Vrutci, koja nas tek očekuje u narednom periodu. Aktivnosti koje se odnose na vazduh u Užicu, takođe su od velikog značaja, ali tu problemi imaju drugačiju strukturu i uzrok nastajanja i opredelili smo se da taj problem rešavamo kroz više različitih intervencija. Jedna od stvari koja će se raditi, jeste dalja konverzije kotlarnica sa mazuta na ekološki prihvatljivije energente. Namera ovog gradskog rukovodstva je da će se bez obzira na cene energenata, bez obzira na finansijske pokazatelje, grejanje u narednoj grejnoj sezoni biti upravo na ovu vrstu goriva. Neće se dešavati, kao što je do sada bio slučaj, da možemo da se grejemo na gas, a grejemo se na mazut. Stručnjaci kažu da su individualna domaćinstva takođe jedan od velikih zagađivača, posebno ukoliko se greju na sirova drva. Mi nemamo mehanizme da nateramo nekoga da se greje na suva drva, a ne na sirova. Ipak, imamo namere da i u tom polju ponudimo rešenja, koji će voditi ka tome da naši građani imaju i ekonomski i ekološki motiv da se greju na suva drva. Takođe, ove godine smo imali program energetske efikasnosti u vezi zamene stolarije i postavljanja izolacije na kućama. Na tome će se nastaviti i u narednim godinama. To su u principu neke intervencije koje očekujemo da dovedu do smanjenja pojave štetnih materija u vazduhu u najkritičnijim mesecima.
UN: Da li imate planove vezane za privredu, s obzirom da još nije izabran član Gradskog veća nadležan za privredu? Šta znači projekat 100 firmi u 100 dana?
– Naravno da moramo raditi na privredi i privrednom ambijentu i nadam se da ćemo u tom pravcu i ostvariti konkretne rezultate. Trenutno radimo projekat 100 firmi u 100 dana. Želimo da obiđemo sto najvećih firmi u naših prvih sto dana vlasti, da se upoznamo sa njihovim poslovanjem, ali i sa njihovim najvećim problemima, bilo da su to problemi sa komunalnim javnim preduzećima, problemi vezani za gradsku upravu, ili da su vezani za republički nivo vlasti. Već smo počeli obilizak i planiramo da posle sto dana izađemo pred javnost, ali i pred privrednike, sa ozbiljnom analizom, da čuju kakva su opšta razmišljanja i opšti zaključci. To je samo početna inicijativa.
– Već sada razmatramo ozbiljne mogućnosti da imamo program podrške privrednim subjektima iz grada, u kontekstu otvoranja novih radnih mesta. Radi se na definisanju mogućnosti, modaliteta, kriterijuma, ispitujemo primere dobre prakse u Srbiji i pravimo mehanizme za tako nešto. Tome ćemo se posvetiti tokom naredne godine, jer je za ovu godinu poprilično kasno. Nevezano od ove inicijative, mi imamo programe samozapošljavanja, koje realizujemo sa Nacionalnom službom za zapošljavanje i taj Program će svakako nastaviti da se realizuje u narednom periodu. Ovaj program se može odnositi i na privrednike koji već imaju zaposlene, a nemaju nikakvu direktnu podršku iz javnih sredstava. Ali, treba celu problematiku konceptirati i u skladu sa tim predložiti rešenja.
– Što se tiče člana gradskog veća zaduženog za privredu, gradonačelnik i mi, kao gradsko rukovodstvo, razmišljamo da u tim uključimo uglednog privrednika iz grada bilo volontereski ili na poluplaćenu funkciju. Svesni smo da se takva osoba ne može stoprocentno tome posvetiti, ali nama je vrlo važno da u timu čujemo stranu privrede i da utiče da posmatramo stvari i na drugi način.
– Ono što je sigurno, a to je da ćemo uložiti ozbiljne napore za privlačenje investitora u Užice. Do sada se kao grad ne možemo pohvaliti ni sa jednom značajnom investicijom, niti iz zemlje, niti iz inostranstva. Sa jedne strane, imamo objektivne uzročnike, a koje pronalazimo u tome da se ne nalazimo na ključnim koridorima, nemamo desetine slobodnih hektara koje mogu da se ponude, kao što to radi Inđija, Pazova, i ostali koji su pozicionirani u ravnici i pored ključnih koridora. S druge strane, postoje neki subjektivni razlozi koje ne bih previše ovde previše. U svakom slučaju, u tom polju očekujem promenu. Istina je da postoje ozbiljna interesovanja za koje očekujem pozitivan ishod, a vezana su za investiranja na aerodrom Ponikve. Gradonačelnik je to u par navrata pominjao, ali nije govorio konkretnije o čemu se radi. Meni se sviđaju stvari kako se odvijaju u tom polju, jer čujem da taj potencijalni investitor obilazi moguće dobavljače u regionu i zaokružuje kompletan biznis plan. To je ozbiljan posao i nadam se da ćemo uskoro imati tu neke konrektne informacije, ne samo za tu inicijativu, već i za druge stvari koje se tiču aerodroma Ponikve. Ja sam već deset godina zagovornik i borac da Ponikve mogu postati pravi aerodrom. Vodio sam se samo prostom logikom, a to je da Crna Gora i Makedonija imaju po dva aerodroma, Bosna i Hercegovina pet, Hrvatska 13, a mi u Srbiji jedan i po aerodrom. Nadam da će aerodrom Ponikve u narednom periodu imati adekvatne poslovne rezultate, koji će opravdati sve ono što je do sada bilo uloženo u njega. Još jednom napominjem da ogromna pomoć dolazi od strane Vlade Republike Srbije i premijera lično, ali i od strane Emira Kusturice. O važnosti auto puta više je izlišno pričati i svi znamo koliki je njegov značaj. Mi treba da se borimo da auto put što pre dođe do Požege, a onda ćemo lako rešavati probleme priključka na autoput.
UN: Koliko ćete moćia svoje iskustvo u radu sa evropskim organizacijama da prenesete, sada kada ste na funkciji zamenika gradonačelnika?
– Imam šest godina rada za Evropsku uniju iza sebe i sasvim je prirodno da se od mene očekuje aktivnije učešće i bolji rezultati u polju privlačenja i apsorpcije međunarodnih fondova. Ovde su 16 godina aktivno prisutni međunarodni fondovi i mnogi ključni razvojni projekti su finansirani upravo iz sredstava poreskih obaveznika evropskih zemalja. Okolnosti kakve su danas u Srbiji i u Užicu nas teraju da i dalje očekujemo konkretne rezultate u tom polju i moj zadatak će biti da celokupnu upravu i celokupan sistem usmerimo u pravcu da što više razvojnih projekata uđe u ovaj grad.
UN: Kako ocenjujete dosadašnju komunikaciju lokalne samouprave i javnosti i da li će biti pobljšanja u tom smeru?
– Nameravam da se ozbiljno pozabavim sa tim i priznajem da sam izuzetno nezadovoljan načinom i strukturom informacija koje su komunicirane iz lokalne samouprave u prethodnom periodu. Dalje, mislim da građani Užica ne dobijaju na pravi način informacije iz lokalne samouprave, a kanali komunikacije koji su nama na raspolaganju nisu ograničeni, ne podrazumevaju velika sredstva za upotrebu i nisu dovoljno iskorišćena. Ono što mogu da obećam, a to je da ćemo u narednom periodu imati potpuno drugačiji pristup u komunikaciji sa građanima putem društvenih mreža i putem veb sajta. Moraćemo potpuno redizajnirati sajt i to će definitivno jedno vreme potrajati. Po pitanju društvenih mreža, koja koštaju samo dobru volju i dobru organizaciju, vrlo brzo ćemo imati vidljive promene i takvom komunikacijom želimo pokažemo ozbiljnost onog što mi radimo, jer voditi jedan grad od 80.000 stanovnika, a ne komunicirati na prvi način je tekovina prošlih vremena.
UN: Da li je u planu i reforma javnog sektora u Užicu?
– Planiramo da se ozbiljno pozabavimo reformom javnog sektora. Verujte mi da je tu bilo mnogo više deklerativnih izjava i na republičkom i na lokalnom nivou, nego suštinskih promena. Ali isto tako nije tačno, ono što mnogi misle, da nije bilo istinske volje za promenom. To je daleko kompleksniji i ozbiljniji problem, nego što mnogi misle. To je problem koji zahteva vreme, ali zahteva jednu sledljivost, doslednost i hrabrost na način da svi subjekti budu uključeni u to i budu svi svesni onoga što se radi. Vrlo blizu smo situacije da nas sadašnji sistem sam pojede, da mi postanemo sopstvene žrtve. Nije Aleksandar Vučić stavio moratorijum na zapošljavanje u javnom sektoru bez razloga. Da nije to uradio 2014. godine, da nismo imali tako otežan i usložen koncept zapošljavanja, imali bismo grčki scenario. Postojala je pretnja da da više od 50 posto ide za plate iz republičkog i li lokalnog budžeta, a da sredstva za investicije praktično ne postoje. Sada, kod nas postoji spremnost i želja da uđemo u taj jako težak i osetljiv posao.
UN: Kada će doći do toga?
– Definitivno ne mogu da dam odgovor, jer nemamo sveobuhvatan plan u toj oblasti. Imamo neka ad hok razmišljanja i stavove po tom pitanju. Ove godine nas očekuje reforma vezana za Direkciju za izgradnju, koja se mora ugasiti do 1. decembra ove godine. To nam je možda dobra prilika da neke stvari pokušamo da postavimo na pravo mesto. Moramo biti oprezni u tom polju. Ovde sam tek sedam dana, još uvek nisam prikupio sve informacije u tom polju, ali obećavam da ću učiniti sve što je do mene, a to je da građani imaju što efikasniju upravu i sistem javnih preduzeća i ustanova, da ih on što manje košta. Sa druge strane, ne smemo ni dozvoliti da dođe do nekih većih socijalnih turbulencija.
UN: Da li će doći do privatizacije javnih komunalnih preduzeća?
Jednog dana neka preduzeća ili neki njihovi delovi moraju biti privatizovani. Kada? Ne znam tačno, ali u narednom periodu moramo izaći sa nekim ponudama. – Nama stvarno treba da bude ideal da ljudi žele da rade u privatnom sektoru, a ne u javnom. Sa druge strane, ne možete napraviti ni takav sistem da niko ne želi da radi u javnom sektoru, jer bi se onda sistem srušio kao kula od karata. Treba naći meru i u jednom i u drugom. Evo, ponovo pitam zašto za člana Gradskog veća ne možemo da dovedemo najuspešije privrednike. Zato što bi njima plata člana gradskog veća bila daleko manja, nego što bi dobili, radeći svoj posao.
UN: Bez obzira na zabranu zapošljavanja i dalje je bilo partijskog zapošljavanja. Da li će se to nastaviti?
– Gradonačelnik je nekoliko puta izjavljivao da nije problem zapošljavanje partijskog kadra. Naglašavam da su političke partije osnovni i nezaoblizani činilac svakog demokratskog društva. Nema demokratije bez političkih partija. Problem je u tome koje ljude zapošljavamo, da li im je partijska pripadnost osnovni i jedini argument i kvalitet, ili je to samo jedan od elemenata njihovog identiteta. Onog momenta kada se kod nas bude učlanjivalo i ulazilo u političke partije zbog vrednosti koje političke partije zagovaraju, zbog ideje i političkog programa, čini mi se da ćemo ličiti na zdravije društvo.
Zvezdana Gligorijević
