Борко Ђурковић-кафана Риболовац на Међају
Борко Ђурковић, један од твораца легендарног ужичког кафеа Револт, данас је један од власника кафане Риболовац, са својим колегама риболовцима из Удружења. Познато место за излазак, на ужичком Међају, тик до Ђетиње, једно је од најлепших делова града. Са Борком смо разговарали какве све новине Риболовац припрема за своје госте наредних дана и месеци.
– Трудимо да афирмишемо здраве идеје, пре свега очување природе кроз рециклажу. Зграда у којој је смештен Риболовац направљена је 1936. године, а налази се на делу Ђетиње где је дуго времена била позната Драгова воденица. Као таква, била је актуелна до краја осамдесетих и почетка деведесетих година, када је претворена у кафану Ловац. Данас је власник зграде Удружење ловаца Алекса Дејовић, а кафана Риболовац је практично у закупу- објашњава Борко.
Истиче да је потпуно необично све што Риболовац ради…
– Од несвакидашњих свирки, до уметности која се промовише на већем делу овог угоститељског објекта, све је другачије у односу на нека друга места за излазак. За сада су ту бројне уметничке слике и скулптуре, а још много тога треба да се унесе. Све што је постављено, део је колекције Риболовца.
– Следеће године нам је у плану да радимо један фестивал, који се базира на обновљивим изворима енергије. То радимо у сарадњи са Европском унијом и припреме тек треба да почну. Рециклажа је нешто чиме лично волим да се бавим и максимално је примењена у Риболовцу. Примера ради, нигде нико још није направио стаклене олуке, а они ће овде ускоро моћи да се виде, те, рецимо, када пада киша, посетиоци ће моћи да гледају поток… Имамо доста идеја и добар тим младих људи који су спремни и волонтерски да доста тога ураде за општи интерес- додаје Борко.
Ове године Риболовац је урадио и две мање хуманитарне акције, као помоћ за конкретне људе којима је новац био неопходан, а следеће године, како каже Борко, очекује више таквих акција и да се што активније укључе у манифестацију Културно лето, која је постала традиционална у Ужицу и тиме потврде свој друштвени ангажман.
Шта нуди Риболоваца својој публици, када су музика и јеловник у питању, било је следеће питање за нашег саговорника…
– Различити су правци- каже- од соло певања за клавиром, до наступа четири ужичка бенда, Архивске забаве, Рок алманаха, Мун денса и Марка Јанковића, познатог ужичког кантаутора… композитора, гитаристе и певача. У дневној варијанти, оно што госте Риболовца очекује за који дан је пекара под називом „Стари занати“, коју ће карактерисати строго контролисан квалитет намирница. Све ће бити домаћег порекла, да не кажем органског, али сасвим сигурно изворног. Отварамо и малу органску пијацу, где ће се продавати храна на килограм, као на зеленој пијаци. Те две ствари смо већ регистровали за ову годину. За идућу годину у Риболовцу се планира и мали паркић за децу и базен за купање, тако да ће ова кафана бити буквално за све узраста од 7 до 77 година и њихове кућне љубимце, који су увек добро дошли, али од власника када их доведу само очекујемо да покупе све иза њих.
– Иначе наша најчешћа циљна група су људи који желе да побегну од градске вреве, а опет да нису далеко од центра. Овде губе осећај да су у граду, јер је амбијент потпуно природан.
У одређеном смислу све ужичке кафане које су уз реку јесу конкуренција Риболовцу, истиче Борко, али у смислу понуде и музичког програма, Риболовац нема конкуренцију- додаје он.
– Све ово што ми данас радимо је некада постојало у Ужицу. Ми га само враћамо у живот. Битно нам је да сачувамо грађански дух овог града, те неке грађанске вредности, норме и правила понашања, јер је то у овој земљи потпуно умрло на сваком месту. Побегло је у неку колективну апатију, па нам је врло често свако место за излазак потпуно исто. Риболовац доста излази из те атмосфере и то на сваки начин. Кафана је потпуно необична изгледом, музичким репертоаром и атмосфером. Подржавамо квалитет у сваком смислу, као и наше госте који викендима желе да у Риболовцу организују своје породичне свечаности. Нарочито желимо да поменемо осамнаесте рођендане, које већ две године успешно организујемо за две ужичке средње школе.
Риболовац три године није мењао ценовник, те и у том смислу излази у сусрет својим гостима….
– Ове године улазимо у четврту зимску сезону, и као и претходних и ове зиме ћемо се прилагодити простору. Тада активно радимо викенде, а од ове зиме идемо и са програмом хране, тако да ће људи моћи и да презалогаје у Риболовцу од ујутру до увече. Имаћемо једно јело дана, а већ радимо чајеве „др Ристића“, које наши гости веома цене.
Викендом, драги читаоци, за Риболовац вам је потребна резервација, јер је тих дана кафана препуна.
Будући да је наш саговорник неко ко добро памти Ужице осамдесетих, питали смо га како данас изласци младих изгледају.
– То је бледа сенка осамдесетих. Ја памтим хотел Златибор, када је био у пуном сјају, када је мој отац излазио у ресторан, а ја на спрат, у посластичарницу. Данас сви видимо шта је остало од тог хотела…Апсурдно је да данас Ужице има више места за излазак, а опет то није та атмосфера која је била осамдесетих. Рецимо, Градска кафана, која је била култно место, данас има четири пута мање места. Око ње је гро кафића, посластичарница и кафе барова, и то је добро, али опет нешто недостаје…
– Зато ће се Риболовац трудити да сачува дух и традицију Ужица, на коју су други заборавили. И преко јеловника, и преко музике, и преко амбијента. Радићемо и на колачима, да то буду аутентични и омиљени колачи, јер ови који се сада нуде немају везе са нашом традицијом. Рецимо, „реформ“ торта, нема нигде да се купи, а код нас ће бити у понуди.
– Тешко је данас бити оригиналан- каже на самом крају разговора Борко и додаје- нарочито економски.
Веома је занимљиво да Риболовац врло често угости и странце, који ову кафану посете након што се информишу на Фејсбуку, а не ретко има и оних који дођу по препоруци. Само у башти Риболовца у Ужицу могу да чују стари добри рокенрол, јер власницима не пада на памет да трче трку са електронским звуком.
Љ.К.
