Пише проф. др Биља Грујичић
Да се разумемо на почетку, нисам сигурна да је ова колумна добар потез, заправо њен наслов. Међутим, кажу да је и негативна реклама, добра реклама. Елем, нацртам се ја, драги моји, прошле среде, или четвртка испред телевизора, да испратим све то што се већ данима најављује, улазак кандидата у Задругу. Каже, моја мама, можда ти мислиш, драга моја, да то не треба гледати, али онда нећеш имати шта да причаш кад се са пријатељицама нађеш на кафи. Ако јој кажем да прави ајвар, то је прилично дискриминаторски, ипак ја желим да је моја мама друштвено биће. Решим да испратим то грандиозно дешавање и улазак кандидата у Задругу. Наиме, нисам била сигурна, да ли сам то желела због Жељка, (кажу да нам је заглупео генерације и да је он одговоран за наш културни суноврат, али ко вас то, драги моји, може суновратити, ако га се можете решити једним кликом на даљинском управљачу). Дакле Жељко није био разлог, мада, што би рекли… знамо се. Искуство је, значајно, јер вас научи, шта од кога можете да очекујете и нема ту много промене, драги моји. Истина, виђала сам ја понекад сподобама сличне људе на улицама, који указују на немање мере у одевању и опхођењу, али су ме увек учили да такве заобилазим, па сам то и чинила. Нисам могла да тврдим, да таква мода, или диктат, долазе са ружичастог канала. То се свакако може решити још у старту, једним обичним:“Где си то пошла?“
Оно што ми свакако јесте било грандиозно је количина новца потрошена у опремање читавог тог објекта, да не помињем Медичијеве, статуе, гондоле и оне који улазе. Није ми то држало пажњу дуго, ваљда сам давно престала да се одушевљавам туђом несрећом, а тај осећај су будили у мени, они који су улазили. Нису они били жељни игара, они су само били жељни хлеба и плашила ме чињеница да су у том животињском нагону били спремни на све. Плашило ме је и то, да они које имамо код куће и који не памте разне тв формате поменутог власника, неће бити тако селективни према дугмићима на даљинском управљачу. Просто речено, хоће ли то гледати наша деца? Не знам, уздам се у то, да шта гајиш, то и добијеш. Не знам шта кажу искуснији. (Читај: старији!)
А са друге стране, стигли нови прваци код нас у Гимназију! Одавно, ништа лепше, паметније, пристојније, жељно доказивања, нисам видела. Дакле, генерација 2003, па ви сад видите колико нам треба да од њих направимо ово, или оно. Све чешће чујем како нам не треба књишко образовање, шта год то значило. Бојим се да, ако нам је свима потребно, само улично, да нам онда ни школе нису потребне. Спорадични примери, Пере, Жике и осталих, нису ваљда обрасци? Елем, није тачно да млади нису заинтересовани за оно што им говорите, наравно, ако и јесте интересантни и заинтересовани за оно што причате. Није тачно ни да раније колеге нису одрадиле све како треба. На лицу места, изгледа све јако добро. Кад ће да се деси кврц? То остављам вама, да одговорите, драги моји. Ја желим да верујем, да тај млади свет, неће бирати, ове тв-формате. Такође вам дугујем објашњење за наслов, каже моја пријатељица да та има добру фризуру…
Толико о њој и Толико од мене, Воли вас Ваша БИЉА!
(Ужичка недеља 994)
