početak GRADSKAINFO Лако је дотаћи небо

Лако је дотаћи небо

od nedelja
2,2K pregleda

Планинарење у Rocky Mountains, Kolorado

Ове године сам, са својим путујућим другарицама, изабрала активан одмор уз планинарење у Rocky Mountains, у држави Колорадо. У овим годинама још је то изводљиво, иако стварно уз велики опрез, добар план и не мање важне вежбе дисања. Требало је из равног Чикага стићи на 12.090 стопа (око 3.700 метара надморске висине), и изборити се са разређеним, потпуно сувим ваздухом, чудесном климом и моћним планинама, док смо освајале занимљиве и нимало лаке стазе.
Било је ово наше прво путовање у Колорадо, једну од либералнијих држава, у којој је марихуана легализована пре десетак година, а “pot tourism” данас једна од важнијих туристичких грана. Диспанзери за продају марихуане у различитим облицима су на скоро сваком ћошку, мада у неким градовима није могуће наћи радње са THC производима, већ искључиво са CBD уљем и екстрактима. У току дана може се ући у само један диспанзер и купити 28 грама траве или неког занимљивог производа обогаћеног THC екстрактима (чоколаде, бомбоне, колачићи, витамини…), а за конзумирање се препоручује “дискреција”. Нисмо приметили скоро никога ко то ради дискретно, јер је у Колораду све отворено, видљиво и на дохват руке. Не чуди због тога велика миграција становништва у ову државу у којој су порези мањи, а политичка и стварна клима врло занимљиве.
Наш разлог за посету Колораду била је чиста љубав према планинама, а Rockies су скоро достигле савршенство. Лет до Денвера, пут серпентинама до Estes Park, градића у подножју Националног парка и већ првог дана пентрање до Alpine Pick, највишег планинског врха. Снег, ветар и наше перјане јакне обележиле су тај 9. јул, у коме смо дисале на шкрге и сећале се доброг вица да би стварно било пожељно да после планине легнемо под ауспух, како бисмо дошле себи. Мрмоти, ирваси и веверице били су видљиви и пријатељски расположени, иако, на срећу, нисмо виделе ни једног медведа, нити планинског лава. Кажу да су баш овде врло опасни.


Планинариле смо наредних дана и по Lily’s Ridge и Lily’s Lake, успентрале се до нестварног језера на врху озбиљне стазе Gem Lake и посебно уживале достижући висине Nimf Lake, Dream Lake и Emerald Lake. И заиста, боје смарагда, језеро окружено стенама покривеним снегом (наравно да смо се и грудвале) у нестварној тишини у којој се небо спаја са планинским врховима, а облаци јесу на дохват руке.
Национални парк Rocky Mountains отворен је 1915. године, донео је градићу Estes Park право богатство развојем туризма, који је практично замена за недостатак рудника злата. Са 60 околних каменитих планина, овај парк годишње привуче скоро 5 милиона туриста, радозналих да виде макар неке од 280 врста птица (укључујући орлове и соколове ) и 60 врста других животиња.
У граду је и чувени Stanley Hotel, отворен 1909. године, који је често био инспирација чувеном писцу бестселера, Стивену Кингу. А у њему је, можете мислити, стално запослена и Madame Вера, пророчица пореклом из Даниловграда из Црне Горе.
Није она једина у Estes Park са наших простора. На сваком кораку сретали смо наше младе студенте, који лето проводе радећи у овдашњим посластичарницама, ресторанима, продавницама… Сви су веома задовољни, многима је ово друго или треће лето у Колораду, наравно, многи прижељкују да овде и заувек остану.
У Estes Park смо пробале хамбургере од ирваса и бизона, јеле најбољу италијанску храну у ресторану чији је власник Мексиканац, возиле се жичаром на узвишицу од 3.000 метара и пиле најлепшу “кафу на камењу”.
На пола пута према Денверу, у подножју планина простире са Boulder, чувени универзитетски град, у коме је све либерално, чак је и пешачки прелаз обележен дугиним бојама, сви су помало хипи или макар боемски настројени, гутачи ватре, улични свирачи, плесачи и бескућници кроз овај градић пролазе или у њему остају, дајући му посебан печат. Осим “траве”, овде се производе и најбољи амерички чајеви – Celestial Seasonings је фабрика чаја на периферији града, чији је оснивач бизнис започео 1968. године, скупљајући травке на обронцима околних планина, а данас је један од богатијих Американаца. Најомиљенији чај је, наравно “Sleeping Times”, пошто смо већ утврдили да велики део Америке пати од несанице.


Путовање завршавамо у Денверу, једном од најбрже растућих америчких градова, са новим насељима, 300 сунчаних дана годишње, занимљивом културном сценом и изузетним природним лепотама. Близу монденских скијалишта, Aspen и Vail и многих популарних природних бања, овај град привлачи млађу популацију, па га зову и “haven for millennials”, али због озбиљног миграционог бума трошкови живота су високи, па није лако предвидети раст у будућности. Ипак, и даље велике компаније желе своја седишта баш у овом граду, за који кажу да, када се навикнете на надморску висину, све после тога буде лакше и једноставније.
Ми ћемо Колорадо памтити по лепоти мајке природе, фасцинантним пределима, изласцима и заласцима сунца, врелим данима и прохладним ноћима, породици ирваса која се шеткала пред нашим очима док смо се одмарале после напорног пешачења. Памтићемо Колорадо и по небројеним бициклистима, који су скоро незадихани возили у висине, али и онима који су ове тешке планинске стазе истрчавали без проблема. Они мора да су на некој трави. У Колораду је она стварно легална.

Мила Филиповић (Ужичка недеља 1016)

Comments

comments

Povezani tekstovi

Napišite komentar

* Koristeći ovaj obrazac slažete se da podatke čuvamo i koristimo na našem sajtu.