početak DRUŠTVOINTERVJU Ми смо гримаса друштво

Ми смо гримаса друштво

od Užička Nedelja
487 pregleda

ПРОФЕСОР НЕНАД ПРОКИЋ – ДРАМСКИ ПИСАЦ И ЧЛАН МАЛТЕШКОГ РЕДА
Ненад Прокић је српски драмски писац, редовни професор на Факултету драмских уметности у Београду, један од оснивача и бивши члан председништва ЛДП и народни посланик у Скупштини Србије, а између осталог је и члан Малтешког реда.

УН: Господине Прокићу, како бисте оценили тренутну политичку ситуацију у земљи Србији?
– Ми смо гримаса друштва. Код нас мало, мало, па се каже “пре рата”. Тренутна ситуација је уједно и она стално иста, већ деценијама и вековима: неспособност за препознавање општег интереса, корупција, немар, стагнација, заостајање за скоро свим суседима, о свету да и не говоримо. Србија је још увек оштро подељена, али и нејасно. Већи националисти се налазе тренутно у слабој и дезоријентисаној опозицији, они „косоваре“ више од власти, ретроградни су, не поседују ни минимум заједничких стајалишта и циљева, скоро сви су већ били на власти и одговорни су за долазак СНС на власт. Дакле, не уливају ни минимум поверења, јер не знају да нам јасно и храбро укажу какву будућност у Србији желе. Дакле, срамно калкулишу. Власт, с друге стране, као и свака власт у Србији, веома бахато наступа, такође су дезидеологизирани, грабе све могућности које им пружа овај сељачки и примитивни капитализам који разара Србију. Такође воде конфузну политику, која збуњује и велике силе и све суседе. Ми заправо не знамо шта они заиста желе. Скривање иза квазипатриотских изјава и власти и опозиције неће донети никакав расплет и напредак. Све је то јалово и кукавичко муљање.

УН: Предстоје избори, неке странке неће да изађу, јер нису створени изборни услови, а првенствено слобода медија. Ваш коментар?
– Неизлазак на изборе је највећа глупост, и то смо већ тешко платили. Бојкот је својевремено омогућио радикалима да узму велики део власти, бели листићи су били пропаст. Да су бојкотовани избори 2000. године Милошевић не би био склоњен с власти, а услови су били гори него сада. Поготово је скандалозно што се бојкот најављује, а да избори нису још ни расписани, више од пола године пре него што ће се догодити. Медији су у катастрофалном стању, али ко ће ти поклонити било шта, да би ти онда био задовољан и прихватио утакмицу? Тога нема. Бориш се с оним шта имаш.

УН: Шта може да донесе бојкот опозиције на предстојећим изборима?
– Може да донесе то да Србија нема више ниједну опозициону општину у Србији. Притом ће онда и опозиционе странке испасти из буџета и зависиће од некаквих тајкунских пара како би уопште преживеле. Неке опозиционе партије ће изаћи на изборе, а и делови оних који су у бојкоту изаћи ће као групе грађана, управо да се не би догодило оно што сам рекао. СНС ће с бојкотом опозиције добити двадесетак процената више него што би иначе добили и тек ће онда да се разбашкаре.

УН: Да ли су протести „1 од 5 милиона“ имали било каквог утицаја на власт, да ли се власт бар мало уздрмала? И због чега тако мислите?
– Протести су били потребни, али су организовани без значајније енергије, јер нису имали добро формулисане циљеве, нејасно је чак и ко је организатор, ко их је и како финансирао. Зато је ефекат и био овакав какав је био. Политика око Косова и Европе није чак ни прокламована на протестима, а када загребете мало, видите да је боље што није прокламована, јер је наопака или је ни нема.

УН: Ко је данас права опозиција у Србији и да ли је уопште има?
– Мени се допадају јасна стајалишта Грађанског демократског форума. Доносе један нови осећај одговорности. Без паланачког калкулисања, са кратким одговорима на сва питања, да потврде опет живот као принцип. Без жеље да се повреде ничија сећања, само жеља да се прихвати реалност. Дакле, ни Вучић, ни Ђилас, ни сви ти отачаствујушћи лажови. Промена власти није довољна, ваљда смо то научили. Морамо да променимо гњило друштво. А не да спречимо једног да лукративно делује да би други лукративно деловао.

УН: Шта је то што недостаје Савезу за Србију да би била права опозиција?
– Искреност и модерна визија. И заједнички храбри ставови о свим кључним питањима који Србију муче у 21. веку. Недостаје им озбиљност и одлучност за коперникански обрт.

УН: У делу јавности се говори о случају узбуњивача Обрадовића, о Лучанима, о паљењу Весићеве књиге… и на све то имамо реакције, али рецимо нигде нема, бар власти, на оптужбе Маринике Тепић за сарадњу председника наше државе са човеком који је на потерници Интерпола. Како све то Ви видите? Да ли сте Ви као драматург могли да замислите овако нешто?
– Никада власт у Србији није објављивала оно што јој не одговара. Више је волела да шири вести о својим лажним успесима. И увек се то у друштву примало, а после се нико ничега није сећао. Хитлер је рекао:”Нама нису важне чињенице, ми се обраћамо осећањима!” Таква демагогија је редовно успевала у народима.

УН: Да ли код Вучића постоји воља да реши питања Косова и шта на то највише утиче?
– Он је доведен од стране великих сила да то уради и он ће то морати да уради. Одуговлачи, јер зна да им после више неће бити потребан. Не може да потпише за Косово неко ко нема убедљиву већину. Зато су њега изабрали. Косово је решено питање, та прича је завршена. Недостаје потписивање папира који ће потврдити фактичко стање. Дошло је време и за то.

УН: Наш председник је час окренут Русима, час Американцима, а час Европи? Где нас води таква политика?
– Нигде нас не води. Велике империје ће, као и увек, пребити међу собом своје интересе и оставити нас на цедилу, јер им нисмо указали лојалност коју они очекују и захтевају. Трећеразредна друштва као што су наша морају да се умере и да забораве на нескромности које су их тако скупо коштале. Народи који живе у историји и то оној непостојећој и преправљаној, испеваној кроз ружичасте митове, не могу да очекују у вртоглавом и безобзирном данашњем свету да ће их неко чекати док се не изгуслају.

У Википедији пише да је Ненад Прокић један од оснивача Београдског круга и Форума писаца. Прокић је оснивач и први председник Групе пријатељства с Малтешким редом у Парламенту Србије. Принц и Велики мајстор Сувереног Војног Болничког Реда Светог Јована од Јеусалима, Родоса и Малте, фра Метју Фестинг, одликовао је Ненада Прокића витешким крстом Великог официра PRO MERITO MELITENSI Сувереног Војног Малтешког Реда 15. јуна 2012. године. Од октобра 2014. године је на положају Саветника за хуманитарне послове у амбасади Сувереног Војног Малтешког Реда у Републици Србији.
Његова драма Метастабилни Грал је уврштена у Антологију савремене српске драме. Аутор је романа Алфа Фокстрот. Остале драме су Дом Бергманових, Страх за Границу, Хомо Воланс, Очеви и оци (Драматизација романа (Слободана Селенића), У потрази за Марселом Прустом, Дантес Дивинус, Руска мисија, Последњи дани човечанства (адаптација драме Карла Крауса), Le Petit et le Grand Theatre du Marquis de Sade, Edelheim, Finger Trigger Bullet Gun, Нехарни син хрватски (ТВ сценариј о А. Г. Матошу)… Ненад Прокић је у позоришту режирао следеће комаде: „Follie a Deux“ Хајнера Милера (Југословенско драмско позориште). „Слушкиње“ Jeana Geneta (Битеф театар), „Ноћ Хелвера“ Ingmara Villqista (Битеф театар), „Поразговарајмо о животу и смрти“ Krzsysztofa Byzioa (Битеф театар), „Недоступна или Унапред плаћено милосрђе“ Zanussi/Zebrowsky (Битеф театар), „Далеко“ Тамаре Босак (Битеф театар)… Ненад Прокић је написао дисертацију о Карлу Краусу: Гласови одсутног дискурса.
Био је директор БИТЕФ-а у два узастопна мандата. У Југословенском драмском позоришту у Београду и Словенском народном гледалишчу у Марибору радио је као драматург-писац.

УН: Изјавили сте да у свету влада хаос. Појасните нам.
– Самосталне суверене државе све слабије владају већим делом света, а принципи равнотеже моћи превладавају независно о договореном концепту легитимности, због чега долази до сукоба на граници оружане конфронтације. Сукоб између међународне економије и политичких институција које њоме владају слаби осећај заједничког циља који је нужан за светски поредак. Привредни систем је постао глобалан, док политичка структура света остаје темељена на државама-нацијама. Док економска глобализација тежи потирању државних граница, спољна политика тежи да их потврди, с нагласком на конфликтне националне интересе или идеале поретка. Савремена структура међународних правила и норми, ако се жели показати релевантном, очигледно не може постојати само у форми декларација, мора се гајити као ствар заједничких уверења. Светска влада се може очекивати у будућности. Па, сад видите где смо ми са својим деветнаестовековним схватањем суверености. Маргарет Тачер је била у праву: Нема више друштва, само индивидуе и корпорације.

УН: Били сте оснивач ЛДП-а. Зашто сте напустили ту странку?
– Због Чедомира Јовановића, односно начина на који је водио ту странку.

УН: Били сте и носилац листе др Муамер Зукорлић Странка правде и помирења. Да ли сте још у тој странци и због чега сте изабрали баш ту странку да будете њен члан?
– Ако се чланство доказује чланском књижицом, онда нисам никада био ни у једној странци. Али, то је део друштвене аљкавости. У Странци правде и помирења сам провео годину и по. Муамер Зукорлић ме позвао да напишемо програм те странке и ја сам с њим написао веома либералан програм, који је био прихваћен. Онда су ме позвали да будем један од потпредседника. Пристао сам. Бошњаци су били најлојалнији грађани бивше државе, најмање су проблема правили, а најгоре су прошли. Једини нису отишли, кад су сви одлазили од Србије. Нисам могао да одбијем тај позив. Замишљали смо да странка делује на целој територији Србије, али за то није било снаге. Тако да сам могао само да фигурирам, а то није поштено ни према странци, а ни према мени. О самом Зукорлићу имам високо мишљење, страначки смо се растали братски и са загрљајем, али не и као пријатељи и можда сарадници у будућности.

УН: Шта за Вас значи обнова рада Београдског круга?
– Београдски круг није обновљен и то није ни могућно. Обновљена је само традиција отворених трибина суботом, овог пута у сарадњи Форума писаца и Грађанског демократског форума. Осетили смо да је преко потребно да грађани Србије добију брзу и некорумпирану информацију о ономе што се у друштву догађа. У свеопштим спиновима људима је тешко да се снађу и да донесу ваљан суд. Доводимо независне експерте да им у томе помогну.

УН: Да ли постоји неки политичар или грађанска или политичка организација у Србији које посебно цените?
-Наравно да их има. Нико није идеалан, али то није ни потребно. Неки политичари имају по неколико изврсних особина, али их дезавуишу неке друге, које их воде у пропаст. Већ сам рекао да верујем у то што ради Грађански демократски форум, веома ценим Зукорлића. Има их још, нису важна имена. Поверење у политичара доноси нож у срце кад најмање очекујеш. Важно је правовремено деловати. Још су Брамерцови извештаји морали да укину све наше обавезе према Демократској странци 2008. године и сад не бисмо имали СНС. Зато и мислим да је Савез за Србију неко ко би за десет година био разлог да изађемо на неке нове протесте, јер нисмо правовремено схватили да таква “калиф уместо калифа” политика не води ничему.

УН: Где је данас српска драматургија прво у односу на окружење, а и у односу на Европу?
– У великој је кризи. Позоришта су небитна у овом културном моделу. Филм је прескуп, донекле ТВ серије спасавају ситуацију. Али, ретко која се покаже отпорном на општи пад укуса и естетике. Меркантилизам, кич и шунд дивљају и за сада нема изгледа да ће бити боље. Морамо да живимо у свету који смо створили. И за који смо гласали.

УН: Шта можете да кажете о пројекту „Сабља“?
– Обзиром да је продуцент РТС, не верујем да ће приступ бити до краја поштен. Аутори су поручили да не желе да буду продужена рука правосуђа, а ја мислим да би управо то морали да буду и да не сакривају аспект истине о убиству Зорана Ђинђића, што је судство учинило.

УН: Да ли сте још увек саветник за хуманитарне послове у амбасади Сувереног Војног Малтешког реда у Републици Србији? Да ли можете нашим читаоцима приближити рад Малтешког реда, бар оно основно шта је циљ и то чиме се Ви бавите?
– Малтешки ред је најстарије живо витештво на свету. Постоји већ скоро хиљаду година. Уједно је и држава која има дипломатске односе са 109 земаља у свету, међу њима је и Србија. Малтешки ред је изузетак у међународном праву, јер је држава без територије. Као католички витешки ред, одржао се кроз векове, јер је то болнички ред, основан у време крсташких ратова, који је бранио болесне и сиромашне. То ради и данас кроз 13.500 витезова и дама и са великим бројем волонтера. Хуманитарне активности спроводи у целом свету, без обзира на расу, религију и политику. Ја сам саветник за хуманитарна питања у амбасади Малтешког реда у Републици Србији и директор вишегодишњег највећег пројекта амбасаде “Пожели жељу Малтешком реду” (Make a Wish to Order of Malta). Прва донација Малтешког реда Србији збила се још у 19. веку, а и данас смо веома активни кроз многобројне хуманитарне акције, обезбеђивање свих врста опреме за болнице и институције које воде бригу о болесним људима, али и појединцима у невољи.

Звездана Глигоријевић (Ужичка недеља 1024)

Comments

comments

Povezani tekstovi

Napišite komentar

* Koristeći ovaj obrazac slažete se da podatke čuvamo i koristimo na našem sajtu.