PROFESOR NENAD PROKIĆ – DRAMSKI PISAC I ČLAN MALTEŠKOG REDA
Nenad Prokić je srpski dramski pisac, redovni profesor na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu, jedan od osnivača i bivši član predsedništva LDP i narodni poslanik u Skupštini Srbije, a između ostalog je i član Malteškog reda.
UN: Gospodine Prokiću, kako biste ocenili trenutnu političku situaciju u zemlji Srbiji?
– Mi smo grimasa društva. Kod nas malo, malo, pa se kaže “pre rata”. Trenutna situacija je ujedno i ona stalno ista, već decenijama i vekovima: nesposobnost za prepoznavanje opšteg interesa, korupcija, nemar, stagnacija, zaostajanje za skoro svim susedima, o svetu da i ne govorimo. Srbija je još uvek oštro podeljena, ali i nejasno. Veći nacionalisti se nalaze trenutno u slaboj i dezorijentisanoj opoziciji, oni „kosovare“ više od vlasti, retrogradni su, ne poseduju ni minimum zajedničkih stajališta i ciljeva, skoro svi su već bili na vlasti i odgovorni su za dolazak SNS na vlast. Dakle, ne ulivaju ni minimum poverenja, jer ne znaju da nam jasno i hrabro ukažu kakvu budućnost u Srbiji žele. Dakle, sramno kalkulišu. Vlast, s druge strane, kao i svaka vlast u Srbiji, veoma bahato nastupa, takođe su dezideologizirani, grabe sve mogućnosti koje im pruža ovaj seljački i primitivni kapitalizam koji razara Srbiju. Takođe vode konfuznu politiku, koja zbunjuje i velike sile i sve susede. Mi zapravo ne znamo šta oni zaista žele. Skrivanje iza kvazipatriotskih izjava i vlasti i opozicije neće doneti nikakav rasplet i napredak. Sve je to jalovo i kukavičko muljanje.
UN: Predstoje izbori, neke stranke neće da izađu, jer nisu stvoreni izborni uslovi, a prvenstveno sloboda medija. Vaš komentar?
– Neizlazak na izbore je najveća glupost, i to smo već teško platili. Bojkot je svojevremeno omogućio radikalima da uzmu veliki deo vlasti, beli listići su bili propast. Da su bojkotovani izbori 2000. godine Milošević ne bi bio sklonjen s vlasti, a uslovi su bili gori nego sada. Pogotovo je skandalozno što se bojkot najavljuje, a da izbori nisu još ni raspisani, više od pola godine pre nego što će se dogoditi. Mediji su u katastrofalnom stanju, ali ko će ti pokloniti bilo šta, da bi ti onda bio zadovoljan i prihvatio utakmicu? Toga nema. Boriš se s onim šta imaš.
UN: Šta može da donese bojkot opozicije na predstojećim izborima?
– Može da donese to da Srbija nema više nijednu opozicionu opštinu u Srbiji. Pritom će onda i opozicione stranke ispasti iz budžeta i zavisiće od nekakvih tajkunskih para kako bi uopšte preživele. Neke opozicione partije će izaći na izbore, a i delovi onih koji su u bojkotu izaći će kao grupe građana, upravo da se ne bi dogodilo ono što sam rekao. SNS će s bojkotom opozicije dobiti dvadesetak procenata više nego što bi inače dobili i tek će onda da se razbaškare.
UN: Da li su protesti „1 od 5 miliona“ imali bilo kakvog uticaja na vlast, da li se vlast bar malo uzdrmala? I zbog čega tako mislite?
– Protesti su bili potrebni, ali su organizovani bez značajnije energije, jer nisu imali dobro formulisane ciljeve, nejasno je čak i ko je organizator, ko ih je i kako finansirao. Zato je efekat i bio ovakav kakav je bio. Politika oko Kosova i Evrope nije čak ni proklamovana na protestima, a kada zagrebete malo, vidite da je bolje što nije proklamovana, jer je naopaka ili je ni nema.
UN: Ko je danas prava opozicija u Srbiji i da li je uopšte ima?
– Meni se dopadaju jasna stajališta Građanskog demokratskog foruma. Donose jedan novi osećaj odgovornosti. Bez palanačkog kalkulisanja, sa kratkim odgovorima na sva pitanja, da potvrde opet život kao princip. Bez želje da se povrede ničija sećanja, samo želja da se prihvati realnost. Dakle, ni Vučić, ni Đilas, ni svi ti otačastvujušći lažovi. Promena vlasti nije dovoljna, valjda smo to naučili. Moramo da promenimo gnjilo društvo. A ne da sprečimo jednog da lukrativno deluje da bi drugi lukrativno delovao.
UN: Šta je to što nedostaje Savezu za Srbiju da bi bila prava opozicija?
– Iskrenost i moderna vizija. I zajednički hrabri stavovi o svim ključnim pitanjima koji Srbiju muče u 21. veku. Nedostaje im ozbiljnost i odlučnost za kopernikanski obrt.
UN: U delu javnosti se govori o slučaju uzbunjivača Obradovića, o Lučanima, o paljenju Vesićeve knjige… i na sve to imamo reakcije, ali recimo nigde nema, bar vlasti, na optužbe Marinike Tepić za saradnju predsednika naše države sa čovekom koji je na poternici Interpola. Kako sve to Vi vidite? Da li ste Vi kao dramaturg mogli da zamislite ovako nešto?
– Nikada vlast u Srbiji nije objavljivala ono što joj ne odgovara. Više je volela da širi vesti o svojim lažnim uspesima. I uvek se to u društvu primalo, a posle se niko ničega nije sećao. Hitler je rekao:”Nama nisu važne činjenice, mi se obraćamo osećanjima!” Takva demagogija je redovno uspevala u narodima.
UN: Da li kod Vučića postoji volja da reši pitanja Kosova i šta na to najviše utiče?
– On je doveden od strane velikih sila da to uradi i on će to morati da uradi. Odugovlači, jer zna da im posle više neće biti potreban. Ne može da potpiše za Kosovo neko ko nema ubedljivu većinu. Zato su njega izabrali. Kosovo je rešeno pitanje, ta priča je završena. Nedostaje potpisivanje papira koji će potvrditi faktičko stanje. Došlo je vreme i za to.
UN: Naš predsednik je čas okrenut Rusima, čas Amerikancima, a čas Evropi? Gde nas vodi takva politika?
– Nigde nas ne vodi. Velike imperije će, kao i uvek, prebiti među sobom svoje interese i ostaviti nas na cedilu, jer im nismo ukazali lojalnost koju oni očekuju i zahtevaju. Trećerazredna društva kao što su naša moraju da se umere i da zaborave na neskromnosti koje su ih tako skupo koštale. Narodi koji žive u istoriji i to onoj nepostojećoj i prepravljanoj, ispevanoj kroz ružičaste mitove, ne mogu da očekuju u vrtoglavom i bezobzirnom današnjem svetu da će ih neko čekati dok se ne izguslaju.
U Vikipediji piše da je Nenad Prokić jedan od osnivača Beogradskog kruga i Foruma pisaca. Prokić je osnivač i prvi predsednik Grupe prijateljstva s Malteškim redom u Parlamentu Srbije. Princ i Veliki majstor Suverenog Vojnog Bolničkog Reda Svetog Jovana od Jeusalima, Rodosa i Malte, fra Metju Festing, odlikovao je Nenada Prokića viteškim krstom Velikog oficira PRO MERITO MELITENSI Suverenog Vojnog Malteškog Reda 15. juna 2012. godine. Od oktobra 2014. godine je na položaju Savetnika za humanitarne poslove u ambasadi Suverenog Vojnog Malteškog Reda u Republici Srbiji.
Njegova drama Metastabilni Gral je uvrštena u Antologiju savremene srpske drame. Autor je romana Alfa Fokstrot. Ostale drame su Dom Bergmanovih, Strah za Granicu, Homo Volans, Očevi i oci (Dramatizacija romana (Slobodana Selenića), U potrazi za Marselom Prustom, Dantes Divinus, Ruska misija, Poslednji dani čovečanstva (adaptacija drame Karla Krausa), Le Petit et le Grand Theatre du Marquis de Sade, Edelheim, Finger Trigger Bullet Gun, Neharni sin hrvatski (TV scenarij o A. G. Matošu)… Nenad Prokić je u pozorištu režirao sledeće komade: „Follie a Deux“ Hajnera Milera (Jugoslovensko dramsko pozorište). „Sluškinje“ Jeana Geneta (Bitef teatar), „Noć Helvera“ Ingmara Villqista (Bitef teatar), „Porazgovarajmo o životu i smrti“ Krzsysztofa Byzioa (Bitef teatar), „Nedostupna ili Unapred plaćeno milosrđe“ Zanussi/Zebrowsky (Bitef teatar), „Daleko“ Tamare Bosak (Bitef teatar)… Nenad Prokić je napisao disertaciju o Karlu Krausu: Glasovi odsutnog diskursa.
Bio je direktor BITEF-a u dva uzastopna mandata. U Jugoslovenskom dramskom pozorištu u Beogradu i Slovenskom narodnom gledališču u Mariboru radio je kao dramaturg-pisac.
UN: Izjavili ste da u svetu vlada haos. Pojasnite nam.
– Samostalne suverene države sve slabije vladaju većim delom sveta, a principi ravnoteže moći prevladavaju nezavisno o dogovorenom konceptu legitimnosti, zbog čega dolazi do sukoba na granici oružane konfrontacije. Sukob između međunarodne ekonomije i političkih institucija koje njome vladaju slabi osećaj zajedničkog cilja koji je nužan za svetski poredak. Privredni sistem je postao globalan, dok politička struktura sveta ostaje temeljena na državama-nacijama. Dok ekonomska globalizacija teži potiranju državnih granica, spoljna politika teži da ih potvrdi, s naglaskom na konfliktne nacionalne interese ili ideale poretka. Savremena struktura međunarodnih pravila i normi, ako se želi pokazati relevantnom, očigledno ne može postojati samo u formi deklaracija, mora se gajiti kao stvar zajedničkih uverenja. Svetska vlada se može očekivati u budućnosti. Pa, sad vidite gde smo mi sa svojim devetnaestovekovnim shvatanjem suverenosti. Margaret Tačer je bila u pravu: Nema više društva, samo individue i korporacije.
UN: Bili ste osnivač LDP-a. Zašto ste napustili tu stranku?
– Zbog Čedomira Jovanovića, odnosno načina na koji je vodio tu stranku.
UN: Bili ste i nosilac liste dr Muamer Zukorlić Stranka pravde i pomirenja. Da li ste još u toj stranci i zbog čega ste izabrali baš tu stranku da budete njen član?
– Ako se članstvo dokazuje članskom knjižicom, onda nisam nikada bio ni u jednoj stranci. Ali, to je deo društvene aljkavosti. U Stranci pravde i pomirenja sam proveo godinu i po. Muamer Zukorlić me pozvao da napišemo program te stranke i ja sam s njim napisao veoma liberalan program, koji je bio prihvaćen. Onda su me pozvali da budem jedan od potpredsednika. Pristao sam. Bošnjaci su bili najlojalniji građani bivše države, najmanje su problema pravili, a najgore su prošli. Jedini nisu otišli, kad su svi odlazili od Srbije. Nisam mogao da odbijem taj poziv. Zamišljali smo da stranka deluje na celoj teritoriji Srbije, ali za to nije bilo snage. Tako da sam mogao samo da figuriram, a to nije pošteno ni prema stranci, a ni prema meni. O samom Zukorliću imam visoko mišljenje, stranački smo se rastali bratski i sa zagrljajem, ali ne i kao prijatelji i možda saradnici u budućnosti.
UN: Šta za Vas znači obnova rada Beogradskog kruga?
– Beogradski krug nije obnovljen i to nije ni mogućno. Obnovljena je samo tradicija otvorenih tribina subotom, ovog puta u saradnji Foruma pisaca i Građanskog demokratskog foruma. Osetili smo da je preko potrebno da građani Srbije dobiju brzu i nekorumpiranu informaciju o onome što se u društvu događa. U sveopštim spinovima ljudima je teško da se snađu i da donesu valjan sud. Dovodimo nezavisne eksperte da im u tome pomognu.
UN: Da li postoji neki političar ili građanska ili politička organizacija u Srbiji koje posebno cenite?
-Naravno da ih ima. Niko nije idealan, ali to nije ni potrebno. Neki političari imaju po nekoliko izvrsnih osobina, ali ih dezavuišu neke druge, koje ih vode u propast. Već sam rekao da verujem u to što radi Građanski demokratski forum, veoma cenim Zukorlića. Ima ih još, nisu važna imena. Poverenje u političara donosi nož u srce kad najmanje očekuješ. Važno je pravovremeno delovati. Još su Bramercovi izveštaji morali da ukinu sve naše obaveze prema Demokratskoj stranci 2008. godine i sad ne bismo imali SNS. Zato i mislim da je Savez za Srbiju neko ko bi za deset godina bio razlog da izađemo na neke nove proteste, jer nismo pravovremeno shvatili da takva “kalif umesto kalifa” politika ne vodi ničemu.
UN: Gde je danas srpska dramaturgija prvo u odnosu na okruženje, a i u odnosu na Evropu?
– U velikoj je krizi. Pozorišta su nebitna u ovom kulturnom modelu. Film je preskup, donekle TV serije spasavaju situaciju. Ali, retko koja se pokaže otpornom na opšti pad ukusa i estetike. Merkantilizam, kič i šund divljaju i za sada nema izgleda da će biti bolje. Moramo da živimo u svetu koji smo stvorili. I za koji smo glasali.
UN: Šta možete da kažete o projektu „Sablja“?
– Obzirom da je producent RTS, ne verujem da će pristup biti do kraja pošten. Autori su poručili da ne žele da budu produžena ruka pravosuđa, a ja mislim da bi upravo to morali da budu i da ne sakrivaju aspekt istine o ubistvu Zorana Đinđića, što je sudstvo učinilo.
UN: Da li ste još uvek savetnik za humanitarne poslove u ambasadi Suverenog Vojnog Malteškog reda u Republici Srbiji? Da li možete našim čitaocima približiti rad Malteškog reda, bar ono osnovno šta je cilj i to čime se Vi bavite?
– Malteški red je najstarije živo viteštvo na svetu. Postoji već skoro hiljadu godina. Ujedno je i država koja ima diplomatske odnose sa 109 zemalja u svetu, među njima je i Srbija. Malteški red je izuzetak u međunarodnom pravu, jer je država bez teritorije. Kao katolički viteški red, održao se kroz vekove, jer je to bolnički red, osnovan u vreme krstaških ratova, koji je branio bolesne i siromašne. To radi i danas kroz 13.500 vitezova i dama i sa velikim brojem volontera. Humanitarne aktivnosti sprovodi u celom svetu, bez obzira na rasu, religiju i politiku. Ja sam savetnik za humanitarna pitanja u ambasadi Malteškog reda u Republici Srbiji i direktor višegodišnjeg najvećeg projekta ambasade “Poželi želju Malteškom redu” (Make a Wish to Order of Malta). Prva donacija Malteškog reda Srbiji zbila se još u 19. veku, a i danas smo veoma aktivni kroz mnogobrojne humanitarne akcije, obezbeđivanje svih vrsta opreme za bolnice i institucije koje vode brigu o bolesnim ljudima, ali i pojedincima u nevolji.
Zvezdana Gligorijević (Užička nedelja 1024)
