…или кратки извештај о другој озбиљној епидемији 21 века.
Досад се прича о коронавирусу проширила и до најудаљенијих делова планете, мада нема извештаја о оболелима и преминулима из нпр. Либије, или подсахарске Африке.
У Лондон је коронавирус дошао крајем фебруара или почетком марта, а сада се већ увелико пребројавају оболели и жртве.
Први оболели у Уједињеном краљевству, а уједно и прве жртве, били су осамдесетогодишњи повратници са крстарења по Пацифику, тачније по његовим западним, азијским обалама. Од првих забележених жртава, крајем фебруара, до данас (20. март), тај број је избио на 139. У међувремену се и много шта друго погоршало, али и променио став власти према епидемији.
Док је Влада пре само недељу дана још спекулисала могућношћу да не уради ништа, или како су то мађионичари из броја 10 у Даунинг Стриту описивали: ”да становништво стекне имунитет стада”, првог радног дана ове недеље се одустало од те лепе и лење намере.
Суочени са бројкама из земаља у којима је епидемија у мало одмаклијој фази, чак и осредњи дипломци класичних ”наука” успели су да закључе каква би катастрофа по земљу било да се ништа не уради. Ако се прихвате као тачна предвиђања немачких епидемиолога да око 70% популације може да се зарази, а то је у Великој Британији неких 45 милиона особа, те да од оболелих око 20% мора да потражи лекарску помоћ, што би било 9 милиона оболелих Британаца, брзо се разумело да британско здравство, али ни економија, такав неконтролисан удар не би могли да поднесу. Када се у рачун узме и до сада позната стопа смртности, која се креће од 0,5% у Кореји до готово 9% у Италији, то доводи до питања сличног оном које је један депутат црногорске скупштине поставио када је, након што је Црна Гора објавила рат Јапану, сазнао да далекоисточно царство броји 120 милиона душа – ”ђе ћемо их тол’ке копат?”. Туробна аритметика број могућих сахрана и то само преминулих од болести коронавируса ставља у распон од 225.000 (безмало као цео Нови Сад, тзв. ”српска Атина”) до скоро 4 милиона (изистинска Атина).
Други моменат који обележава данашњу епидемију је панично куповање. Неко је у овдашњој штампи упоредио навалу на продавнице са оном која се сезонски дешава пред Божић. Сличности има отприлике колико између трабанта (аутомобила) и тромбелаја. Оба имају точкове, оба се колитају низ улицу, оба праве доста буке, али један је знатно опаснији него други. Пре три недеље писали смо о несташицама течног сапуна, гела за дезинфекцију и јевтиних врста тоалет папира. Сада је већ у самопослугама тешко наћи и храну за животиње или свеже поврће, млеко, јаја… Знамо, дакле, да није Божић.
Ако је неки зли ум хтео да се нашали са нама, вероватно се до сада пита да ли је шала отишла предалеко.
Владимир Давидовић
London United Kingdom
