РЕСТОРАН “МОЈА РЕКА“
Ко жели да проба традиционална јела, она класична, неки италијански специјалитет или, што би рекли, јело које је сада „IN“ свакако то може урадити у ресторану „Моја река“. Има Ужице још ресторана са добром храном, али „Моја река“ пружа веће задовољство, уживајући уз шум Ђетиње.
„Живот многе воде учини незаборавним, али увек остаје најлепша она поред које смо одрасли и постали људи. Само она је “Моја река“ – овако пише на менију овог ресторана, са специфичним логом, који представља клисуру Ђетиње, са старим железничким мостом. Весна Поповић, власница ресторана, отворила је „Моју реку“ пре четири године и каже да уз све потешкоће које је имала, сада је задовољна, јер је постигла свој циљ. Весна је диломирани економиста, радила је девет година у Првом партизану, води своју малу фирму од 1995. године, а у међувремену је радила као професор у школи, где је предавала економске предмете.
– Ипак, остала сам верна приватном послу. То је онај тежи пут, знатно тежи пут од неких државних варијанти, али мени дражи, јер знам да све зависи од мене и највише верујем својим одлукама – каже Весна.
Иако економија нема везе са угоститељством, имала је јаку жељу да се окуша и у овој области.
– Ја сам стварно локал патриота и овај ресторан је настао као жеља да град добије један ресторан, где ће људи моћи да се опусте, да уживају у реци. На Ђетињи има доста малих локала, али нема ниједан прави ресторан. На жалост, „Турист“ не функционише, што је тужно. Првобитна жеља је била да мој супруг Драган и ја направимо породични посао, да направимо пансион са неких десетак соба, које би биле налик онима у Баварској или Аустрији, нешто што би било баш породично. С обзиром да у Ужицу нисмо могли да нађемо локацију која би томе одговарала, ресторан је дошао као алтернатива. Идеја се крчкала неколико месеци. И онда смо нашли тај локал поред саме реке, који је у почетку држао власник и било јако симпатично место. Ту смо са децом ишли на ручак и сам амбијент ми се свидео. Касније је тај локал био у закупу и поприлично запуштен. То је био један од проблема са којим смо се суочили, јер је требало доста у њега уложити. Ресторан је скупа играчка. С друге стране, нисмо имали искуства. Схватили смо да је то један комплексан посао и то је најкомплекснији посао који сам до сада обављала. О сваком детаљу мора да се води рачуна, почевши од хигијене до естетике, одабира производа шта ће се понудити гостима и о маси детаља да се свакодневно води рачуна. Када се ради са храном, човек мора да се стварно посвети. Заиста, нисам имала појма колико је то тежак посао, док нисам ушла у читаву причу. То је посао који изускује заиста много енергије, концентрацију свих запослених. На пример кувари, конобари или шанкери, сви они морају да буду концентрисани свих 8 сати на послу, јер деси се да за време ручка буде и до 40 гостију и треба све услужити и спремити за њих јела. Неко може да издржи тај притисак и то само онај ко воли да ради у овој бранши. Кувар све то треба да одради са додацима и ја се стварно дивим мојим куварима. Међутим, тешко је наћи школован и квалитетан кадар, који заиста воли тај посао – каже Весна.
Без искуства у тој бранши, Весна се дуго двоумила.
– Нисам имала искуство у тој области. Преломили смо када се нашој идеји придружио доајен златиборског угоститељства Ненад Радисављевић и његова супруга, која је изврсна куварица. Онда је то добило свој оквир. Могли смо да разрађујемо детаље, кренуло се од идеје до реализације. Ми смо буквално за 12 дана средили локал, који је био у јако запуштеном стању, свашта смо променили, ентеријер прилагодили нашим циљевима. Циљна група су нам били пословни и породични људи, као и млади. Желела сам да направим један пријатан кутак, где људи могу да се опусте, нарочито уз реку, а река је благодет сваког града. Ђетиња је душа Ужица. Хтели смо да се ресторан једноставно зове „Река“, али то већ постоји, онда је било логично „Наша река“, али већ постоји „Наша кућа“, па смо уместо наша ставили моја, па је тако ресторан добио име „Моја река“ – рекла је власница ресторана.
„Моја река“ је отворена у марту 2012. године и најмлађи је класични ресторан у граду.
– После скоро четири године, мислим да смо постигли тај неки циљ. Две и по године је било врло динамично, имали смо и проблема и те године нису биле сјајне, али мислим да стрпљивост и посвећеност послу даје резултате. Како је кренуло од првог дана, тако смо наставило све те време и сада са радошћу могу да кажем да смо постигли да имамо своју клијентелу, да смо успели те неке људе који су нам били интересантни, да доведемо код нас и да постану стални гости – рекла је Весна.
Она каже да је у основи битна екипа која ради у ресторану.
– Имам срећу да радим са Ненадом и он је менаџер у ресторану. Он се бави целокупном организацијом у ресторану, особљем и врло често је у ресторану и посвећен је том послу. Моја област су, наравно, финансије, комплетно праћење пословног процеса, естетика и ентеријер је мој посао, наравно, у договору са њим. Веома добро сарађујемо и имамо исти циљ, и исто посматрамо ствари и врло ретко имамо мимоилажења. Када гост дође у ресторан, он прво мора да ужива оком, а ту је река која ствара шумове и то све пружа заиста лепо уживање. У пролеће и лети то буде једна велика цветна башта. Заиста људи имају леп кутак и то је потврђено, јер имамо све више гостију. То није било лако постићи, јер има кафана у граду које имају реноме – рекла је Весна.
„Моја река“ има капацитет до 70 особа смештен у ресторанском делу и има посебан део галерију, који је романтичан, и ту може да се смести 12 до 15 гостију. Врло је прикладан и за мање презентације. Има и терасу, која прима до 30 људи и која је најлепша у пролеће и лето са разнобојним цвећем.
– У принципу пратимо трендове и уводимо новитете што се тиче производа, који су актуелни у неким реномираним ресторанима. Ипак, ми прилагођавамо понуду трендовима. Такође, организујемо све врсте прослава, коктеле, кетеринг, организујемо и кувара за понети, а то значи, ако имате госте, онда можете да изнајмите кувара, (до сада смо имали једно изнајмљивање), има гостију који наруче храну и ми то пошаљемо таксијем. На пример, код нас је било доста веридби, неке са ватрометом, неке са прстеном у воћној салати и слично – додала је власница „Моје реке“.
Да све буде на нивоу. брине се укупно 14 запослених.
– То је мини фабрика хране. Сада су сви наши радници пријатељи. Наравно, свако је морао да прође неки пробни део посла, а када смо се одлучили за њега, пријавили смо га – са поносом каже Весна.
А када је у питању мени, понуда је врло широка, са разним варијантама од класичних јела до неких специфичних слано-слатких укуса, попут бифтека у слатком од боровница, пилетином у сосу од поморанџе и хрскаве ћуретине са кокосом. И како Весна каже, занимљиво је да је то врло тражено.
– Код нас су буквално заступљене све врсте меса, осим јагњетине, јер ако неко жели јагњетину може да иде у Мачкат. Ми нудимо добар залогај, који није карактеристачан за овај крај, али имамо и традиционални јела. Оно што нас одваја од других је то што све првимо ми, као, хлеб и пецива. И хлеб није обичан, у облику је троуглића, али је увек врућ, јер га куварице пеку одмах по наруџби. И најбитније, ради се по рецепту из Тоскане.
У овом ресторану од раног јутра је гужва. Најчешћи су шетачи поред реке, који за само 50 динара могу добити кафу, ратлук и ванилицу, а уз то прочитати и пет различитих дневних новина. А за оне који воле доручак у ресторану, ту могу доручковати до 14 часова.
– За доручак нудимо класична српска јела – качамак, ужичку комплет лепињу, џигерицу, уштипке са сиром и кајмаком и слично. За ручак нудимо, почев од хладних предјела, фин избор – козји сир у маслиновом уљу и он је врло актуелан, сир са вргањима, пршуту, сланину, кулен. Од топлих предјела имамо вргање и шампињоне, рижото, слане палачинке. Имамо и оне модерније варијанте, а то су разне врсте салата: Цезар, салата са ћуретином, салата са бифтеком и фитнес салату. Супе и чорбе су врло популарне, телећа чорба је као вариво, рибља чорба, али немамо ништа од куваних јела. Има и јела од пилетине – пилетина у сосу од бруснице и меда, већ споменута пилетина у сосу од поморанџе, а све остало су варијанте за класичан укус – пилећи филе, пилетина у сусаму и лешнику, пикантна пилетина. Углавном, сосова има доста и врло су интересантни, и то људи траже. Имамо и ћуретину у разним варијантама, 
односно осам јела од ћуретине. Наравно, ту су српски специјалитети и то је она класика. Поменула бих роловану телетину, Карађорђева шницлу, која је заиста велика. У ствари, све порције су обимне. Потрошач углавном поједе пола и остало се спакује и понесе, тако да има и за сутра. Трудимо се да тај однос цене и квалитета и количине буде усклађен. Имамо рибље залогаје од димљене пастрмке у бадему и то је једно од IN јела, затим пастрмку у пергаменту, лигње на жару, филете димљеног шарана, свежу пастрмку…
Италијански специјалитети су такође заступљени. Имамо лазању и неких 8 врста пица, разна јела од пасте и шпагете, пасте у сосу од вргања и остале специјалитета, око 9 врста. Бифтек је такође заступљен, класичан и две до три друге варијанте – ниже Весна врсте јела са менија, док за нека и даје детаљнија појашњења, као, на пример, одакле су набављена и њихово порекло.
Наравно, свако јело се може залити неким пићем. Интересантно је да имају доста врста вина, али једно је посебно. Зове се „Моја река“ и оно се специјално прави за овај ресторан, а порекло је из околине Новог Сада.
З. Г.
