RESTORAN “MOJA REKA“
Ko želi da proba tradicionalna jela, ona klasična, neki italijanski specijalitet ili, što bi rekli, jelo koje je sada „IN“ svakako to može uraditi u restoranu „Moja reka“. Ima Užice još restorana sa dobrom hranom, ali „Moja reka“ pruža veće zadovoljstvo, uživajući uz šum Đetinje.
„Život mnoge vode učini nezaboravnim, ali uvek ostaje najlepša ona pored koje smo odrasli i postali ljudi. Samo ona je “Moja reka“ – ovako piše na meniju ovog restorana, sa specifičnim logom, koji predstavlja klisuru Đetinje, sa starim železničkim mostom. Vesna Popović, vlasnica restorana, otvorila je „Moju reku“ pre četiri godine i kaže da uz sve poteškoće koje je imala, sada je zadovoljna, jer je postigla svoj cilj. Vesna je dilomirani ekonomista, radila je devet godina u Prvom partizanu, vodi svoju malu firmu od 1995. godine, a u međuvremenu je radila kao profesor u školi, gde je predavala ekonomske predmete.
– Ipak, ostala sam verna privatnom poslu. To je onaj teži put, znatno teži put od nekih državnih varijanti, ali meni draži, jer znam da sve zavisi od mene i najviše verujem svojim odlukama – kaže Vesna.
Iako ekonomija nema veze sa ugostiteljstvom, imala je jaku želju da se okuša i u ovoj oblasti.
– Ja sam stvarno lokal patriota i ovaj restoran je nastao kao želja da grad dobije jedan restoran, gde će ljudi moći da se opuste, da uživaju u reci. Na Đetinji ima dosta malih lokala, ali nema nijedan pravi restoran. Na žalost, „Turist“ ne funkcioniše, što je tužno. Prvobitna želja je bila da moj suprug Dragan i ja napravimo porodični posao, da napravimo pansion sa nekih desetak soba, koje bi bile nalik onima u Bavarskoj ili Austriji, nešto što bi bilo baš porodično. S obzirom da u Užicu nismo mogli da nađemo lokaciju koja bi tome odgovarala, restoran je došao kao alternativa. Ideja se krčkala nekoliko meseci. I onda smo našli taj lokal pored same reke, koji je u početku držao vlasnik i bilo jako simpatično mesto. Tu smo sa decom išli na ručak i sam ambijent mi se svideo. Kasnije je taj lokal bio u zakupu i poprilično zapušten. To je bio jedan od problema sa kojim smo se suočili, jer je trebalo dosta u njega uložiti. Restoran je skupa igračka. S druge strane, nismo imali iskustva. Shvatili smo da je to jedan kompleksan posao i to je najkompleksniji posao koji sam do sada obavljala. O svakom detalju mora da se vodi računa, počevši od higijene do estetike, odabira proizvoda šta će se ponuditi gostima i o masi detalja da se svakodnevno vodi računa. Kada se radi sa hranom, čovek mora da se stvarno posveti. Zaista, nisam imala pojma koliko je to težak posao, dok nisam ušla u čitavu priču. To je posao koji izuskuje zaista mnogo energije, koncentraciju svih zaposlenih. Na primer kuvari, konobari ili šankeri, svi oni moraju da budu koncentrisani svih 8 sati na poslu, jer desi se da za vreme ručka bude i do 40 gostiju i treba sve uslužiti i spremiti za njih jela. Neko može da izdrži taj pritisak i to samo onaj ko voli da radi u ovoj branši. Kuvar sve to treba da odradi sa dodacima i ja se stvarno divim mojim kuvarima. Međutim, teško je naći školovan i kvalitetan kadar, koji zaista voli taj posao – kaže Vesna.
Bez iskustva u toj branši, Vesna se dugo dvoumila.
– Nisam imala iskustvo u toj oblasti. Prelomili smo kada se našoj ideji pridružio doajen zlatiborskog ugostiteljstva Nenad Radisavljević i njegova supruga, koja je izvrsna kuvarica. Onda je to dobilo svoj okvir. Mogli smo da razrađujemo detalje, krenulo se od ideje do realizacije. Mi smo bukvalno za 12 dana sredili lokal, koji je bio u jako zapuštenom stanju, svašta smo promenili, enterijer prilagodili našim ciljevima. Ciljna grupa su nam bili poslovni i porodični ljudi, kao i mladi. Želela sam da napravim jedan prijatan kutak, gde ljudi mogu da se opuste, naročito uz reku, a reka je blagodet svakog grada. Đetinja je duša Užica. Hteli smo da se restoran jednostavno zove „Reka“, ali to već postoji, onda je bilo logično „Naša reka“, ali već postoji „Naša kuća“, pa smo umesto naša stavili moja, pa je tako restoran dobio ime „Moja reka“ – rekla je vlasnica restorana.
„Moja reka“ je otvorena u martu 2012. godine i najmlađi je klasični restoran u gradu.
– Posle skoro četiri godine, mislim da smo postigli taj neki cilj. Dve i po godine je bilo vrlo dinamično, imali smo i problema i te godine nisu bile sjajne, ali mislim da strpljivost i posvećenost poslu daje rezultate. Kako je krenulo od prvog dana, tako smo nastavilo sve te vreme i sada sa radošću mogu da kažem da smo postigli da imamo svoju klijentelu, da smo uspeli te neke ljude koji su nam bili interesantni, da dovedemo kod nas i da postanu stalni gosti – rekla je Vesna.
Ona kaže da je u osnovi bitna ekipa koja radi u restoranu.
– Imam sreću da radim sa Nenadom i on je menadžer u restoranu. On se bavi celokupnom organizacijom u restoranu, osobljem i vrlo često je u restoranu i posvećen je tom poslu. Moja oblast su, naravno, finansije, kompletno praćenje poslovnog procesa, estetika i enterijer je moj posao, naravno, u dogovoru sa njim. Veoma dobro sarađujemo i imamo isti cilj, i isto posmatramo stvari i vrlo retko imamo mimoilaženja. Kada gost dođe u restoran, on prvo mora da uživa okom, a tu je reka koja stvara šumove i to sve pruža zaista lepo uživanje. U proleće i leti to bude jedna velika cvetna bašta. Zaista ljudi imaju lep kutak i to je potvrđeno, jer imamo sve više gostiju. To nije bilo lako postići, jer ima kafana u gradu koje imaju renome – rekla je Vesna.
„Moja reka“ ima kapacitet do 70 osoba smešten u restoranskom delu i ima poseban deo galeriju, koji je romantičan, i tu može da se smesti 12 do 15 gostiju. Vrlo je prikladan i za manje prezentacije. Ima i terasu, koja prima do 30 ljudi i koja je najlepša u proleće i leto sa raznobojnim cvećem.
– U principu pratimo trendove i uvodimo novitete što se tiče proizvoda, koji su aktuelni u nekim renomiranim restoranima. Ipak, mi prilagođavamo ponudu trendovima. Takođe, organizujemo sve vrste proslava, koktele, ketering, organizujemo i kuvara za poneti, a to znači, ako imate goste, onda možete da iznajmite kuvara, (do sada smo imali jedno iznajmljivanje), ima gostiju koji naruče hranu i mi to pošaljemo taksijem. Na primer, kod nas je bilo dosta veridbi, neke sa vatrometom, neke sa prstenom u voćnoj salati i slično – dodala je vlasnica „Moje reke“.
Da sve bude na nivou. brine se ukupno 14 zaposlenih.
– To je mini fabrika hrane. Sada su svi naši radnici prijatelji. Naravno, svako je morao da prođe neki probni deo posla, a kada smo se odlučili za njega, prijavili smo ga – sa ponosom kaže Vesna.
A kada je u pitanju meni, ponuda je vrlo široka, sa raznim varijantama od klasičnih jela do nekih specifičnih slano-slatkih ukusa, poput bifteka u slatkom od borovnica, piletinom u sosu od pomorandže i hrskave ćuretine sa kokosom. I kako Vesna kaže, zanimljivo je da je to vrlo traženo.
– Kod nas su bukvalno zastupljene sve vrste mesa, osim jagnjetine, jer ako neko želi jagnjetinu može da ide u Mačkat. Mi nudimo dobar zalogaj, koji nije karakteristačan za ovaj kraj, ali imamo i tradicionalni jela. Ono što nas odvaja od drugih je to što sve prvimo mi, kao, hleb i peciva. I hleb nije običan, u obliku je trouglića, ali je uvek vruć, jer ga kuvarice peku odmah po narudžbi. I najbitnije, radi se po receptu iz Toskane.
U ovom restoranu od ranog jutra je gužva. Najčešći su šetači pored reke, koji za samo 50 dinara mogu dobiti kafu, ratluk i vanilicu, a uz to pročitati i pet različitih dnevnih novina. A za one koji vole doručak u restoranu, tu mogu doručkovati do 14 časova.
– Za doručak nudimo klasična srpska jela – kačamak, užičku komplet lepinju, džigericu, uštipke sa sirom i kajmakom i slično. Za ručak nudimo, počev od hladnih predjela, fin izbor – kozji sir u maslinovom ulju i on je vrlo aktuelan, sir sa vrganjima, pršutu, slaninu, kulen. Od toplih predjela imamo vrganje i šampinjone, rižoto, slane palačinke. Imamo i one modernije varijante, a to su razne vrste salata: Cezar, salata sa ćuretinom, salata sa biftekom i fitnes salatu. Supe i čorbe su vrlo popularne, teleća čorba je kao varivo, riblja čorba, ali nemamo ništa od kuvanih jela. Ima i jela od piletine – piletina u sosu od brusnice i meda, već spomenuta piletina u sosu od pomorandže, a sve ostalo su varijante za klasičan ukus – pileći file, piletina u susamu i lešniku, pikantna piletina. Uglavnom, sosova ima dosta i vrlo su interesantni, i to ljudi traže. Imamo i ćuretinu u raznim varijantama, 
odnosno osam jela od ćuretine. Naravno, tu su srpski specijaliteti i to je ona klasika. Pomenula bih rolovanu teletinu, Karađorđeva šniclu, koja je zaista velika. U stvari, sve porcije su obimne. Potrošač uglavnom pojede pola i ostalo se spakuje i ponese, tako da ima i za sutra. Trudimo se da taj odnos cene i kvaliteta i količine bude usklađen. Imamo riblje zalogaje od dimljene pastrmke u bademu i to je jedno od IN jela, zatim pastrmku u pergamentu, lignje na žaru, filete dimljenog šarana, svežu pastrmku…
Italijanski specijaliteti su takođe zastupljeni. Imamo lazanju i nekih 8 vrsta pica, razna jela od paste i špagete, paste u sosu od vrganja i ostale specijaliteta, oko 9 vrsta. Biftek je takođe zastupljen, klasičan i dve do tri druge varijante – niže Vesna vrste jela sa menija, dok za neka i daje detaljnija pojašnjenja, kao, na primer, odakle su nabavljena i njihovo poreklo.
Naravno, svako jelo se može zaliti nekim pićem. Interesantno je da imaju dosta vrsta vina, ali jedno je posebno. Zove se „Moja reka“ i ono se specijalno pravi za ovaj restoran, a poreklo je iz okoline Novog Sada.
Z. G.
