ИНТЕРВЈУ: ПРОФ. ДР ЈОВО БАКИЋ
Професор др Јово Бакић најавио је да ће 22. децембра на Конгресу уједињења левичара бити формирана једна јака левичарска организација. Професор Бакић се стручно усавршавао на универзитетима у Оксфорду, Хелсинкију и на Универзитету Масачусетс у Амхерсту, USA. Аутор је многих књига, а 2004. објавио је и књигу Идеологије југословенства између српског и хрватског национализма 1918–1941. Бакићеве главне области интересовања и истраживања су социологија политике, нација и национализам.
УН: Господине Бакићу, реците нам нешто о стварању удружене левице. Како се јавила потреба за тим. Које су основне тачке програма?
– Вапај за левичарским удруживањем постоји већ доста дуго. Три деценије растржу десничари, наравно у интересу страних и домаћих капиталиста, ово јадно послесоцијалистичко осиромашено друштво на периферији светског капиталистичког система као лешинари неку лешину, а левичари ћуте и баве се међусобицама. Основне идеје или програмска начела (која се затим детаљно разрађују) су: једнакост, солидарност, слобода, интернационализам и антифашизам. Према томе, баштинимо просветитељске идеје Француске и Октобарске револуције, а против смо сваковрсних измишљања традиције попут освештавања бирцуза и куплераја, те беспоговорног ауторитета цркава и њиховог заглупљивања народа.
УН: Ко ће све чинити ту унију и неке појединце који ће „повући“ ту идеју?
– Уједињују се појединци из различитих левичарских организација попут Социјалдемократске уније, Левог самита Србије, ДИЕМ25 (српска подружница европског левичарског удружења које је покренуо Јанис Варуфакис), Савеза антифашиста Србије итд. У странци неће бити оних који су се компромитовали у страначком блату Србије, али ће бити честитих и врсних професионалаца.
УН: Где су данас левичарске снаге у Србији и шта је допринело да левичари буду ту где јесу?
– Левичари су свуда у незавидној ситуацији. Три деценије након краја социјализма, и даље се прича о комунистичким злочинима и о грешкама тог система. Извините, али да ли смо ми, сви заједно, нормални? Па комунисти су владали 45 година, а антикомунисти владају последњих 30 година. Да ли је боље било 1990. или данас? Па још нисмо достигли БДП из 1989! Народ се опија богом, Коцкар Кијом (ако сам јој надимак правилно запамтио) и дрогом. У социјализму није било сјајно, али је друштво значајно назадовало у свим областима живота у последње три деценије.
УН: А у Европи?
– Европски парламент криминализује социјализам, изједначујући га с фашизмом. То је у функцији правдања експоненцијалног раста друштвених неједнакости у последње четири деценије. Такво кривотворење прошлости изузетно је штетно, ако не и катастрофално за будућност саме ЕУ, па и Европе у целини. Доказ је то плитке памети већине посланика Европског парламента и целе европске олигархије.
УН: Колико је данас у Србији приметна разлика између богатих и сиромашних? Да ли има средње класе и колико?
– Србија је данас најзатвореније друштво, тј. најмања је вероватноћа да дете радника или сељака пређе у средње слојеве, у Европи. Истовремено, припадницима средњих слојева је изузетно тешко да продру у све затворенију олигархију, тј. танак слој богаташа који влада у свом себичном интересу. Припадници средњих слојева су изузетно малобројни – неких 15 од сто становника Србије спадају у њих. То су они који могу да се пристојно хране, одевају, станују у сопственом стану, који је одговарајуће опремљен кућним уређајима, редовно одлазе у позориште и на концерте, могу да купе нови ауто на сваких десетак година, и путују сваке године на годишњи одмор. Но, чак и они тешко могу нешто да уштеде (јер онда немају за отплату рата кредита за стан или ауто). Другим речима, овде су припадници средњег слоја увелико осиромашени (не могу се поредити с припадницима средњих слојева у центру светског капиталистичког система, премда и њима не цветају руже у последњим деценијама), али је у знатно бољем положају у односу на домаћи пролетеријат и прекаријат, сиромашно сељаштво, јер они једва преживљавају. Овде пола процента становништва, тј. танак олигархијски слој, ослоњен на подршку водећих капиталистичких империјалних сила, влада над свима осталима.
УН: Да ли ћете изаћи на изборе и како оцењујете предизборне услове?
– Предизборни услови су катастрофални, сасвим неправични. Питање је само да ли се грађанима више исплати да опозиција бојкотује изборе или не. У овом тренутку изгледа да је мања штета да се на изборе изађе но од бојкота избора, али о томе ће страначки органи после конгреса расправљати и тек након демократске расправе одлучити. Много је ту чинилаца које треба узети у обзир пре коначне одлуке, али њу не треба доносити пре расписивања избора.
УН: Ваш коментар на састанке које води Европска комисија са опозицијом и власти о изласку на изборе?
– Ти састанци су беспредметни. Ко овде верује да ће СНС и Александар Вучић ишта спровести од договореног? Ко овде верује Европској унији као јемцу било чега? Да ли нам искуство опозиције Милу Ђукановићу нуди наравоученије? На основу чега било ко може било шта да верује браћи Вучић и СНС-у? На основу чега ЕУ, САД или Русија заслужују било чије поверење у Србији или уопште на Балкану? Све је то једна фарса.
УН: Шта може донети бојкот избора Савезу за Србију, власти и народу?
– У овом тренутку не видим никакву корист за народ, док СзС односно Драган Ђилас може да буде задовољан, ако би истинска опозиција бојкотовала изборе, јер тада би остао једини у опозицији који поседује новац (остали олигарси смеју да финансирају искључиво СНС). Власт би могла да буде задовољна, ако би СзС остао ванпарламентарна опозиција, а „опозиција“ у скупштини остала ограничена на уцењене политичаре, попут Чедомира Јовановића и Ненада Чанка (под условом да пређу изборни праг) или „доктора“ Шапића, односно на контролисану крајњу десницу у лику Шешељевог СРС-а и Вацићеве странке, те Заветника (за потоње три странке ће СНС радити кампању као за себе). Тада би се власт могла представљати као бранитељка „европског пута Србије“ и заштитница од крајње десничарске опасности, док би истовремено држала отворена врата и према Русији и Кини.
УН: Ако странке изађу на изборе, између осталог и Ваша, да ли то значи да дајете легитимитет овој власти?
– Мафија нема легитимитет и не може га имати, без обзира на учешће било кога на изборима (италијански комунисти су деценијама излазили на изборе, иако су знали да Италијом влада мафија под заштитом САД), али је питање да ли се грађанима исплати да имају искључиво представнике мафије у Скупштини.
УН: Какву кампању очекујете?
– Биће прљава, као и увек.
УН: Да ли је могуће да будете у коалицији са неким од опозиционих партија или са Савезом за Србију?
– Никако пре избора. Након избора би то можда, али под јасно прецизираним условима, било могуће. Наравно, реч је о мом мишљењу, а тако важне одлуке би доносили органи странке након демократске расправе.
УН: Да ли избори могу донети нешто ново у Србији и како видите Србију после избора?
– Избори могу да изненаде. У томе је њихов смисао. Наравно, власт ће све учинити да на њима не буде изненађења, али у том смеру иде и бојкот избора. Поред тога, на изборима ћете можда ухватити власт у крађи; а ако бојкотујете изборе, то неће бити могуће.
УН: Неки Ваш осврт на протесте „1 од 5 милиона“. Да ли су имало уздрмали постојећи режим?
– Наравно, протести су корисни. Уздрмали су режим. Њему је јасно да ће све теже пролазити криминалне радње. Овај режим је неопходно нападати увек и свуда, како на улици тако у институцијама (мада је јасно да се ауторитарно-мафијашки режим труди да обесмисли све институције). Узгред, након смрти седморо људи у хеликоптеру због жеље двојице министара да се сликају са спасеним дететом из Новог Пазара, и речи Александра Вучића да „не да Бату Гашића и Лончара“, требало је да цела Србија изађе на улицу и најури банду с власти. На жалост, није било развијене грађанске свести. Властима се такав безобразлук не сме праштати. Када су схватили да је то прошло, распојасали су се, и јашу нас уз често и оштро мамузање.
УН: Шта замерате Савезу за Србију, а шта Демократској странци?
– То је део олигархије, иако није тако рђав као онај део на власти.
УН: Као социолог, како видите наш народ?
– Услови живота на периферији светског капиталистичког система су неизрециво тегобни. Они остављају тешко избрисив траг на карактерима грађанима Србије; они разарају солидарност друштва, а тиме и само друштво. Ако не можете да нахраните децу, онда сте спремни на све (говорим о понашању просечног грађанина), па и на гажење етичких и правних норми, туђих гробова и сопствене личности. Наравно, теже је оправдати понашање оних који би требало да буду интелектуалци, јер они су материјално обезбеђени, а срамно се понашају из чистог конформизма.
УН: Где је данас интелектуална елита у Србији?
– Она је, једним великим делом (част изузецима) утонула, било у конформизам, било у страначку острашћеност или пак у зависност од посебних финансијских интереса. Било како било, све то не дозвољава интелектуалцима да одговоре на позив који друштво само њима упућује, да аутономно мисле о стварима које их се приватно не тичу, али се односе на општи, тј. јавни интерес.
УН: Због чега у јавним наступима стално говорите мафијашки режим?
– Ауторитарна власт, која је претходно дисциплиновала олигархију (пославши једног олигарха у затвор), повезана је с мафијом. Реч је о различитим вођама навијача којима навијање служи да прикрију основну делатност, а то су трговина дрогом, изнуде и разбојништва. Истовремено, неки од њих су основали предузећа која служе за прање новца од трговине дрогом и за добијање екстра-профитоносних послова од напредњачке власти (нпр. у трговини електричном енергијом). Отуда треба говорити о ауторитарно-мафијашком режиму.
УН: Чију подршку највише има Александар Вучић када су у питању САД, Европа и Русија?
– Он ужива подршку свих њих, јер омогућава неометано вршљање њихових крупних капиталиста по нашој земљи, тј. владавину над привредом Републике Србије. Свима њима одговара колонијални положај Србије, јер Русија влада посредством зависности од гаса, а велике западне силе посредством финансијске и трговинске зависности.
УН: Да ли грађанска удружења и слично могу имати неког утицаја за промену режима?
– Ако се буду удруживала, могу се надати утицају на промену режима. Потребна им је, међутим, и јасна идеолошка повезаност. Малтер повезује цигле стварајући зид, а идеје повезују друштвене групе стварајући јаке покрете и странке. На жалост, у нашем друштву новац веже друштвене групе уместо идеја, па зато и имамо растурање покрета и странака, јер увек постоји неко ко даје више. Левица би требало да то измени. У противном смо џабе малтерисали.
УН: Сведоци смо свакодневних афера како власти (мало више власти) и опозиције? Шта нам се то дешава и може ли се томе стати на пут?
– Олигархија се пошто-пото држи заједно, увезана пословно-породичним интересима, јер зна да ако један од олигарха падне може за собом повући и остале. Сви имају нешто због чега могу да буду уцењивани. Ипак, не може се све сакрити, упркос очајном стању у којем се налази већи део средстава масовног општења, па отуда поједини сјајни истраживачки новинари откривају криминалне радње. Свему би се могло стати на пут ако би се цео, макар политички, ако не и друштвено-економски, систем, сасвим растурио. Другачије неће ићи.
УН: Неки Ваш коментар о функционисању институција у Србији?
– Оне су разорене како би један човек и његова клика могли неометано да владају. Пре тога су биле увелико урушене како би олигархија могла несметано да влада.
УН: Да ли смо ми уопште демократско друштво и колико смо далеко од демократије?
– Ми смо млада олигархија, као и све земље које су изашле из ауторитарног социјализма. Нема демократије у капитализму.
УН: Како изаћи из овог зачараног круга? Да ли је нека врста револуције једино могуће решење и да ли она уопште у оваквом стању народа може да се спроведе?
– Свакако би била лековита, али на дуги рок би могла дати позитиван исход само ако би била део шире револуције у старим европским капиталистичким олигархијама.
УН: Морам да Вас питам и за Косово. Да ли има решења и које је? Коме одговара оваква ситуација са Косовом?
– За Косово и Метохију нема доброг решења. Оваква ситуација одговара албанским, а у мањој мери и српским (иначе се не би залагали за замрзавање стања), националистима, јер они су остварили независност од Србије, па иако су потпуно зависни од САД и НАТО. Наравно, потоњи делатници су најзадовољнији, јер њима је све потаман. Балкан, насељен завађеним Балканцима, налази се под њиховом владавином. Према томе, решење је у крилатици: Балкан балканским народима! Несрећа је што су то наши преци, по цену огромне жртве, већ били остварили, пошто су претходно много пропатили и схватили да их засебни национализми не могу усрећити, али наше поколење то епохално остварење (мислим на Југославију) није било кадро да очува.
УН: Да ли ћете ускоро доћи у Ужице?
– Веома радо, ако Ужичанке и Ужичани то буду желели.
Звездана Глигоријевић (Ужичка недеља 1027)
