KAKO JE PORODICA ĐOKIĆ SPASILA 8 AMERIČIH PILOTA 1944. GODINE
Porodici Obrada Đokića iz Mušveta na Zlatiboru nedavno su američka nevladina organizacija “Misija Halijard” i američki ambasador Kajl Rendolf Skat uručili zahvalnicu, zato što su Obradov otac, deda i ostali članovi porodice 1944. godine spasili osam američkih pilota u užičkom kraju.
– Moj sin Đorđe je preko FB stranice Misija Halijard uputio pismo u kome je objasnio kako su njegov pradeda i deda čuvali američke pilote. Poslao je i fotografiju koja to dokumentuje. Onda su iz američke ambasade pozvali moga sina i pozvali nas da budemo gosti u Pranjanima kod Čačka 6. oktobra, gde nam je uručena zahvalnica. Kada smo došli u Pranjane, tačnije u Galovića polje, gde je bila uzletna pista u toku rata, čekale su nas stolice a na njima su pisala imena Čedo i Milan Đokić. Oni su bili moj deda i otac. Ukupno je bilo nas 37 i svima nam je uručena zahvalnica – kaže Obrad Đokić.
On je ispričao da su 1944. godine u Braneškom polju i Užicu Bugari oborili američke avione. Onda je počela potera za pilotima.
– U Užicu su ubili neke avijatičare, dok su po Zlatiboru i Braneškom polju Bugari jurili ostale pilote. Neki Momčilo Lečić, našao je neke pilote i nije znao šta će sa njima, pa ih je doveo kod mojih roditelja u Golovu. Bilo je osam pilota i kod mojih su proveli tri dana. U tom domaćinstvu su živeli moj otac Milan, majka Dušanka, deda Čeda i baba, kao i dve očeve sestre Borka i Zorka. Imali su dosta građevina, a pilote su smestili u mlečar. Spavali su na slamarici, a ujutru ih je čekalo pečano jagnje, koje su otac i deda ispekli na ražnju. I na fotografiji se vide piloti sa tanjirima u kojima je jagnjeće pečenje. Padobrane su pocepali i od svile žene su sašile bluze, a piloti su vadili dolare i čokolade davali ukućanima. Moj otac ih je trećeg dana odveo do Rožanstva, pa za Ljubiš. Mislim da je posle bilo dgovoreno kako da ih odvedu do Pranjana, odnosno do Galovića polja. Ja sam rođen 1945. godine, a ovu priču su mi tek mnogo kasnije ispričali moji. Imao sam 20 godina kada je umro deda Čedo, a otac je umro pre 17 godina – ispričao nam je Obrad.
Kada je ove godine sa sinovima bio u Pranjanima, Obrad je u rukama držao fotografiju svoje familije sa pilotima. Prišao mu američki ambasador i pitao ga da mu da sliku, ali Obrad nije hteo, jer je imao samo tu jednu.
– Onda mi je ambasador Skat dao njegovu vizit kartu i rekao da pošaljem fotografiju u ambasadu i slikali smo se zajedno. Kasnije sam mu poslao tu fotografiju, a on meni fotografiju nas dvojice. Inače, pričali smo desetak minuta i rekao mi je da slabo razume Srbe zato što su podeljeni, jedni su za Ruse, drugi za Amerikance, da ne zna ko šta više misli i da zbog toga sve više tonemo. U stvari, rekao mi je da smo potonuli po svim osnovama i da nas je teško izvadati – opisao je Obrad ovaj kratak susret sa američkim ambasadorom.
Obrad je imao prilike da pre 20 godina na Ravnoj gori prisustvuje susretu preživelih američkih pilota i onih koji su ih spasili tokom rata.
– Piloti su poznali seljake i seljaci njih. Grlili su se i ljubili. Bilo je veliko slavlje. Ne verujem da je iko više od njih živ, jer i tada su imali najmanje 60 godina – dodao je Obrad.
Inače, zahvalnicu koju su dobili sa imenom Čeda i Milana, jednostavno predstavlja vizu za Ameriku za sve njihove potomke. Te 1944. godine spašeno je oko 500 savezničkih pilota. Operaciju spasavanja više stotina savezničkih avijatičara zajedno su izveli Jugoslovenska vojska u otadžbini, meštani i američka vojnoobaveštajna služba OSS. Operacija Halijard smatra se jednom od najuspešnijih savezničkih spasilačkih akcija iza neprijateljskih linija u Drugom svetskom ratu.
Zvezdana Gligorijević (Užička nedelja 973)
