„Paštajci“ vladaju Srbijom

20 GODINA OTPORA
Pre dvadeset godina osnovan je pokret Otpor i njegovi aktivisti su izveli prve akcije protiv tadašnjeg režima Slobodana Miloševića. Tim povodom je u utorak, 24. decembra, obeležen ovaj dan izložbom i podsećanja na značaj, delovanje i ciljeve Otpora. Iz nemogućnosti da se ovaj dan obeleži u nekoj od javnih ustanova, skromno je obeležen u prostoru Demokratske stranke.
Izložbu čine fotografije, plakati, flajeri, novinski članci, audio zapisi i drugi dokumenti, koji svedoče o zlom vremenu i borbi za demokratiju. Mladi Užičani su čitali svedočanstva članova Otpora, koje je po nalogu tadašnjeg režima policija hapsila i maltretirala, a koja su objavljena 2001. godine u publikaciji „Otpor u nadležnosti policije“, Fonda za humanitarno pravo.

Nekadašnji aktivista Otpora Radiša Selaković iz Užica podsetio je da su Otpor u Užicu osnovali i njegove ideje širili studenti Nemanja Nikitović, koji odavno živi u Americi i čiji telegram je pročitan, i Marko Simić, koji je poginuo u saobraćajnoj nesreći kada je imao 32 godine. Istakao je da je užički ogranak bio jedan od najaktivnijih u Srbiji.
– Izložba je posvećena Marku, njegovim saborcima, poštovaocima Otpora, ali i svima koji su iz ljubavi prema slobodi bili spremni da podnesu veliku žrtvu i istraju u borbi za uređenu i demokratsku Srbiju, oslobođenu idolopoklonstva, represije, ekstremističkih ideologija i diktatorskih pretenzija – rekao je Selaković.
„Vi ste ludi, vi ste toliko nerazumljivi. Prosečnom Srbinu, ne ne…on to ništa neće razumeti…’’ – podsetio je Selaković na reči kojim je 1998. godine u prostorijama Demokratske stranke dočekana mala grupa studenata, koja je želela da fotokopira prve letke svog novoosnovanog pokreta i prema sopstvenim rečima, na celu Srbiju proširi svoju borbu protiv paradoksalne, ali smrtonosne strahovlade Slobodana Miloševića i njegovih saveznika sa oba ekstrema političkog spektra.
– Tada je Demokratska stranka obezbedila i prostorije za čuvanje tog prvog štampanog materijala i to je bio prvi vetar u leđa studentskog, a kasnije i narodnog pokreta Otpor, jer smatrali su u pokretu da ne mogu oni tek tako da upadnu u DS. I danas, gotovo dve decenije nakon demokratskih promena u Srbiji, svedoci smo da Demokratska stranka u Užicu, vodeći se sličnim rezonom, prihvata Otpor pod svoje okrilje ustupivši mu svoje prostorije radi obeležavanja 20 godina od osnivanja Otpora u Užicu, u trenutku kada je strah vlasti od pokreta koji ne postoji već punih 15 godina toliki, da se sva vrata zatvaraju na njegov pomen, a zakazani galerijski prostori preko noći otkazuju. Čega su se to oni i njihovi uplašili…? – rekao je Radiša Selaković.
On je podsetio da je Otpor ideja.
– Otpor je ideja, naša, tvoja i moja. Ideja slobode, otelotvorena u svakome od nas pojedinačno. Ideja svima nama koji smo živeli u Srbiji poslednjih decenija, a nismo zbog toga prestali da je volimo i prestali da se borimo da ona postane slobodno, demokratsko društvo dostojno 21. veka, društvo koje zaslužuje mnogo više od onoga na šta je primorano.
– Otpor su bili, Otpor jesu i Otpor će ostati ljudi, mladi i stariji, ali prvenstveno ljudi s integritetom, samosvesni i dovoljno oslobođeni od straha. Otpor nije imao vođe i to je predstavljalo nerešiv problem Miloševićevom režimu. Otpor su bili ljudi, časni, pošteni i hrabri, koji su bili prebijani i mučeni i koji su preko 42.000 sati proveli u zatvorima, ali koji su istrajali – rekao je Selaković.

On je podsetio da je Otpor želeo da stane na put ekstremističkim ideologijama koje su zarazile naše društvo i dovele do njegovog moralnog propadanja, da započnu bolan proces njegovog ozdravljenja, koji je počinjao od ozdravljenja Univerziteta, a završavao se ozdravljenjem Srbije.
– Pre dve decenije dvojica studenata iz Užica, Nemanja Nikitović i Marko Simić su u ličnom kontaktu sa svojim kolegama iz ostalih gradova, došla na ideju o osnivanju OTPOR-a i u našem gradu, kao deo ranije pomenutog širenja pokreta. Ubrzo im se pridružilo na desetine studenata, učenika, građana i užički OTPOR je počeo da se širi, vremenom postajući jedan od najaktivnijih ogranaka pokreta u zemlji, kako za vreme borbe protiv Miloševićevog režima, tako i kasnije, u teškoj i kompleksnoj borbi protiv njegovog nasleđa i političkim i materijalnim interesom vođenog oportunizma. Deset godina nakon osvojene slobode, Marko Simić je tragično izgubio život 17. novembra 2010. godine. Imao je samo 32 godine. Iza širokog, dečačkog osmeha i lepog odmerenog ponašanja, ležala je velika energija i nepokolebljivost, ali i neobična zrelost karakteristična za mnogo starije i iskusnije ljude. Za Marka je svaki društveni problem bio izazov u koji je ulazio odlučno, rešen da ga neutralizuje koliki god rizici bili. Borio se za bolje okruženje, bolje Užice, za dovršavanje započetog. Svojom voljom, radom i istrajnošću, zauvek je zadužio svoje nekadašnje saborce i svoje sugrađane. On će kroz ove uspomene, fotografije, plakate i večne poruke, i večeras biti tu sa nama, svojim prijateljima, kolegama, saborcima, sugrađanima, sa nekadašnjim „otporašima“ iz drugih gradova koji su večeras prešli dug put da bi bili ovde, kao i onima koji su dali veliki doprinos ovoj izložbi, sećanju i obeležavanju jednog pokreta u jednom trenutku, ali večeras nisu mogli objektivno da savladaju prostor i vreme. Izložba je posvećena Marku, njegovim saborcima, poštovaocima OTPOR-a, ali i svima koji su iz ljubavi prema slobodi bili spremni da podnesu veliku žrtvu i istraju u borbi za uređenu i demokratsku Srbiju oslobođenu idolopoklonstva, represije, ekstremističkih ideologija i diktatorskih pretenzija – rekao je Selaković.
Selaković je naglasio da Otpor i danas traje u nekom drugom pojavnom obliku.

– Otpor kao društveni korektiv i reakcija svemu što je regresivna društvena pošast. Verujmo u buduće generacije slobodoumnih i pravdoljubivih, koji će biti živi Otpor i koji će živeti Otpor. Obeležavanju 20 godina OTPORA prisustvovao je jedan od tadašnjih vođa Srđan Milivojević.
– Narodni pokret Otpor je nešto najbolje što se desilo Srbiji na kraju 20. veka – rekao je Milivojević i dodao da „većina od 100.000 onih koji su potpisali pristupnicu tom pokretu i danas veruje u ideale za koje su se borili“ i da ta organizacija „i dalje živi u drugim pojavnim oblicima“.
– Ljudi protiv kojih smo se borili nisu bili nacionalisti, patriote i komunisti, već ih je zanimala ničim ograničena moć. Do 2000. godine bilo je vreme apsolutnog zla, a današnje je vreme farse i groteske, koja će srušiti, nažalost, ne voljom građana, nego sama od sebe pod sopstvenim aferama i skandalima. To bure baruta puni se svakodnevno i oko nega se igraju šibicama, nadajući se da ono neće eksplodirati – rekao je Milivojević.
On je SNS nazvao Strankom nestalih snimaka, a današnje funkcionere SNS, koji su bili deo Miloševićevog režima do 2000. godine, „paštajcima“, zbog njihovih odgovora „pa šta“ na tadašnji nestanak Ivana Stambolića i ubistvo Slavka Ćuruvije, ali na afere o diplomama, Krušiku, Jovanjici, ubistvu Olivera Ivanovića, Savamali, zbog „nestalih“ snimaka saobraćajne nesreće na naplatnoj rampi na auto-putu i kada sin Željka Mitrovića gazi devojku na pešačkom prelazu.
– „Paštajci“ imaju ograničeno vreme trajanja, jer će narod, jednog dana, na njihovo „pa šta“, reći „e, pa ovo“. Ovo zaslužuje da se ismeva mnogo više, nego što se ismevalo ono. Njih boli to što nisu onakvo zlo koje bi hteli da budu, nego su farsa i groteska. Trebalo bi da im pokažemo gde im je mesto i da im ne dozvolimo da kontrolišu i troše naše živote – kazao je Milivojević i dodao da je „naša tragedija jer Srbija nije uradila ono što je trebalo da uradi od 2000. godine do danas“, a potom prisutne građane pozvao u šetnju centrom Užica.

Z.G. (Užička nedelja 1028)

Comments

comments