ДР МИЛОШ ТУЦОВИЋ, ПОТОМАК ДИМИТРИЈА ТУЦОВИЋА
У Београду са Славије, 13. новембра, премештен је споменик и земни остаци Димитрија Туцовића. Његов потомак и уједно председник Удружења Ужичана у Београду, др Милош Туцовић, каже да је то један сраман чин, који се одиграо у недељу, у 6.30 часова ујутру.
– Не постоји ниједан Србин у Србији којег пет пута копају из гроба и шести пут га сахрањују. То је једна ружна порука православљу, поготову када је реч о историјским личностима од огромног значаја. Од првог места сахрањивања где је и погинуо, на Врачар брду код Лајковца, па ево до овог овде последњег, после 67 година, променио је пет места где је било његово тело. Да ли је то порука нашим јунацима и нашим величинама који су значајни за историјат Србије? Не желим да ме неко погрешно схвати, а питам се да ли заслужује да буде сахрањен у Алеји великана? Наравно да да, и то још много годину пре него што је покренута прича о измештању његовог гроба и споменика – рекао је Милош Туцовић.
Он каже да је прича о промештању споменика његовог претка почела још 2004. године када је Скупштина града Београда покренула иницијативу о премештању споменика и посмртних остатака Димитрија Туцовића.
– Увредљив је и поражавајући начин како је то изведено. У Удружењу Ужичана у Београду имали смо идеју да заједно са месном заједницом Гостиље, одакле је и порекло Димитрија Туцовића, да ту преместимо његове земне остатке, да у месту где је рођен пронађе свој мир и спокој, где ће му се људи дивити и обилазати. Послали смо молбу Граду Београду и предложили да се кости Димитрија Туцовића пребаце у Гостиље, а биста у Ужице. Добили смо негативан одговор од менаџмента Града Београда и господина Весића. Чак нам је пре неки дан послао поруку да ако Ужичани желе бисту Димитрија Туцовића, нека му је сами направе, а то значи да није упознат да у Ужицу већ постоји биста Димитрија Туцовића. Ту бисту са Славије ће да поставе у близини Народне банке, у близини места где је Туцовић рекао: „Ја не желим кредите“. Да ли то шаљу неку другу поруку, супротну од онога зашта се он борио?
– Иначе, добио сам допис од погребног предузећа да ће нас обавестити када буду хтели да премештају посмртне остатке мог претка. Али, обавештење нисмо добили и били смо изненађени када су 13. новембра, у недељу ујутру у 6.30 часова, када народ спава, када је родбина спавала, почели са радовима на скидању споменика и вађењу металног ковчега, који је обележен са бројем три, у коме су кости Димитрија Туцовића. Град Београд га је ископао и његове посмртне остатке, заједно са спомеником, пренео на Ново гробље. Ставио их је под видео надзор. Случајно сам чуо од нашег члана да врше ископавање и врло брзо сам дошао на лице места, али већ су били све завршили. Место је било преорано и пусто. Срео сам једну баку која продаје цвеће код Мекдоналдс ресторана. Видела је мој тужан поглед упућен на место где ми је предак лежао и питала ме где сам јутрос, где су му земљаци да га испоштују и испрате како је требало. Она је једна од немих сведока исписивања неке историје. Ми смо само желели да нас Град Београд обавести када ће бити тај чин, да на миран начин испоштујемо један од последњих испраћаја Димитрија Туцовића. Можда би дошла нека делегација из Ужица, Гостиља или политичких партија, које се куну и заклињу иза лика и дела Димитрија Туцовића када им треба. Сада када је требало да се достојанствено изваде његове кости, није било никога – тужно је рекао Милош Туцовић.
Пред припрему овог броја, у среду, 14. децембра, Милош нам је потврдио да ће сахрана остатака Димитрије Туцовића бити у четвртак, 15. децембра, у Алеји великана, у 12 часова.
– Речено нам је да ће бити сахрањен уз све државне почасти и да ће бити делегација испред министарства, да ће бити неколико говора. Надам се да ће тако и бити и да га више неће премештати, да ће ту коначно наћи свој мир. На гроб ће бити постављена реплика бисте са Славије, а да ће споменик са Славије, само не знамо када, бити постављена у парку код Народне банке – додао је Милош.
– На тргу Славија остао је један тотално неуређен простор, као да су га хулигани раскопали. На том месту уместо споменика биће постављена Музичка фонтана, која ће бацати млаз воде у висину до 12 метара и имаће посебно осветљење – рекао је наш саговорник.
Милош је још под утиском начина на који су извађени посмртни остаци његовог претка.
– Није он заслужио тако. Док је већина седела кући, он је отишао у рат, иако је био противник рата и освајачке политике која је тада владала, као и са политиком са којом се понашала наша земља на челу са краљем. Он је подарио свој живот за своју земљу. Њега погрешно тумаче да је подржавао албански народ. То је велика грешка и заблуда. „Ми нећемо да освајамо туђе територије, ми ћемо да чувамо наше“, говорио је Димитрије. Он је на неки начин претеча Европске уније, јер је заговарао јединство балканских земаља. Он је био противник рата, кредита, али му није било тешко да се међу првима јави као добровољац, да напусти своје лично усавршавање, докторске студије, у Бечу, када је Србија крварила и по ко зна који пут неправедно нападнута, да стане на браник земље. Погинуо је у Колубарској бици, када је подигао морал српским војницима, слободно можемо рећи српском сељаку, јер је тај српски сељак извојевао ову борбу, за разлику од других, који су се склањали и крили – рекао је Милош и додао да је Димитријев отац био свештеник и да је у породице било седморо деце.
Димитрије Туцовић се није женио и није имао деце. Имао је брата Владимира и Стевана. Оба брата су погинули. Имао је још једног брата, који је умро од турбекулозе у другој години живота. Нашем саговорнику Димитрије Туцовић је на неки начин прадеда, односно Милошев прави прадеда је рођак Димитрију Туцовићу и корени су им из истог места.
– Мој отац, који има 86 година, носи име по Димитрију, а мој син се зове Димитрије – објаснио је Милош сродство са Димитријем Туцовићем.
Он је позвао све оне који нешто знају о дневнику његовог претка, а за којим већ трага деценијама, да га позову, јер тај дневник можда крије неке тајне које још нису испричане о животу у Србији и краљевини.
Иначе, Милош Туцовић је дугогодишњи члан Удружења Ужичана у Београду, а пре три године постао је и председник тог удружења. Основну и средњу школу завршио је у Ужицу, а потом Вишу железничку школу у Београду, да би титулу дипломирани економиста стекао на свеучилишту у Ријеци, на Институ за економију и организацију. У Новом Саду је пре две године постао доктор економских наука, а полагао је и стручни испит за професора економске струке предмета. Ради у Угоститељско-туристичкој школи у Београду као професор економске групе предмета.
Звездана Глигоријевић
