Подварак у будућност

ПАТРИОТСКО ИЗГЛАДЊИВАЊЕ
Сећам се као да је било данас. Киша је падала као никада до тада у новијој српској историји. Као нигде на кугли земаљској. Старији ће се можда присетити да су и пре 2012-е повремено вршљали пљускови и град, а да некадашње власти нису за то кривиле грађане и сељаке. Оно чега се неће сетити, јер тога ни било није, су донације и помоћ Европске уније у трознаменкастим милионским износима, како би се превентивно деловало на критичне тачке и тако спречиле жртве и велика материјална штета. Шта је са тим парама, не зна се.
Председник каже да ни Бог лично не зна где иду паре из буџета за здравство, па је далеко много непристојно да га питају о тим споредним стварима. Је ли тако, Златиборе, питај Вању? Све сте у праву друже председниче. Стравичне поплаве су становницима Лучана донеле и неизмерну радост, јер се баш он лично после пар дана појавио на лицу места, где су озарени мештани исказали своју неизмерну захвалност њему, јер нису довољно поплављени, а он им узвратио да неће бити ни убудуће, посебно ако престану да марљиво бацају смеће у одводе и животињске мешине у канале.
У Борчи је пак наишао на мало затегнутију атмосферу, јер је налетео на запањене полуписмене чланове своје странке, који просто нису могли да поверују да их чланска карта није могла заштитити од божје воље и да се временска непогода не брише дневницом, пакетом или фоткањем гласачког листића.
Штета је процењена на неких 25 милиона еура, што је генијалац опште праксе прокоментарисао у познатом стилу да није нека пропас’ ако падне киша и некоме покисне одело, док дежурни кривци са пеном од пива и капућина сеире о томе из расхлађених салона. Са свих страна се убише да докажу како је сасвим нормално да ауто-пут може да прими и пловила и да улицама главног града тече река, која ће сигурно остати у сећању савременицима овог тужног периода српске историје на Врачар Historical.
Кажу тако је било и у Енглеској, па шта? У Америци има и мртвих, мада, да је престоницу напала количина воде Мисисипија, данас би се из Панонског мора назирао само Авалски торањ окићен новогодишњом расветом. Као да не знају да је седма година апсолутне владавине и заузећа комплетних институција најтежа за сваку младу власт. Посебно за ону која никада не помиње бивше, него одговорно стоји иза својих дела.
Друга велика библијска пошаст која се надвила над незаштићену нејач православне вероисповести је хронична несташица јогурта и брашна на северу Косова. Док ово чукам договорен је генерални штрајк, у коме морају учествовати баш сви, и фризер и кафеџија, и обућар и молер, јер само уједињени могу натерати косовске власти да повуку антицивилизацијске и ничим изазване злочиначке таксе на српску робу. То се, наравно, неће десити, али за сваки случај, свако ко прекрши 11-у заповест Српске бити на добитку, добиће по лабрњи, добити отказ или ће добити спонтано запаљен аутомобил у издајничком дворишту. И полуписменом је јасно да је несташица одређених артикала вештачки изазвана, како би овдашња власт и њени тамошњи сателити преко леђа обичног преплашеног народа оправдала своју вишегодишњу промашену политику. На пар стотина метара у јужном делу Митровице продавнице су пуне, али на мосту стоје набилдовани ћелавци који мајкама бране да деци донесу млеко. Није мали број људи, па чак и приватника са севера Косова, који јавно по друштвеним мрежама говоре о страху који тамо влада па и о овој раширеној појави патриотског изгладњивања, али наше право да знамо све не подразумева сличне информације. Чињеница је да велика већина предузетника ради на црно и снадбева се искључиво путем шверца, који је драстично смањен хапшењем корумпираних полицајаца, чиме су канали снадбевања црног тржишта скоро уништени. Домаћи државотворни медији преко реалитија “24 сата Вучић” праве нови фронт, не хајући за жртве. Од председника још нисмо чули план за Косово који нико није прихватио, а он већ има нови, у коме ће наћи начин да Србима достави неопходне артикле. Бојим се да ћемо сви ми мрзитељи морати да повучемо своје речи о визионару и визионарству, јер је сасвим могуће да ће кинески летећи аутомобили добијени у размени за свињске папке, коначно наћи своју примену. У томе нас може спречити само допремање јогурта из једног у други крај исте државе, јер Косово није независно, иако га је Борко ономад предао, а Дачић потписао, а вођа каже да је Дачић накнадно потписао, па није крив као ни за кофер пун банана.

Званична Србија наглашава да државни буџет трпи огромну штету од косовских такси. У исто време, годишње шаљемо око 539 милиона еура Србима на Косову, којих је око 95.000, што значи да би сваки од њих месечно имао око 465 еура. Наравно да нема, и наравно да нико не зна где су паре и наравно да нико не сме ни да пита. Као кад би питали где је разлика од 60.000 $ коју УН плаћа држави Србији по војнику који је ангажован у мировним операцијама широм света, а војник добије 12 тисућа хиљада?
Кога то занима док траје турнеја ’’Будућност Србије’’, у којој прворођени поново отвара већ отворен вртић и аеродрум, кога свечано отвара пред сваке изборе, а са кога челичне птице још нису полетеле? Краљевачки аеродрум неће примити прве ваздуплохове док не добије лиценцу, но примио је педесетак партијски прочишћених намештеника, који не могу да се јављају на телефоне, јер телефони још нису уведени, али је отворен free-shop. Резервације карата се врше писменим путем, преко поште. Имамо дигитализацију, али не и канализацију. Све у стилу напредне Србије, која живи своје Златно доба и аутобусима се по ужареним друмовима премешта из града у град. У Сомбору je само 400 аутобуса који оправдавају вођину констатацију да он никога не приморава ни на шта, као ни горепоменути ћелавци са моста. Свесрдно му помажу Срби из Босне, који радо седну у бус и дохвате се првог слободног транспарента, као и представници Срба из региона, који су присутни на сваком свечаном отварању диљем Србадије. Један од њих је осуђен за државни удар и тероризам у својој држави. Избеглице из свих делова бивше Југославије су и даље главна гласачка база новорадикала, који су их својим хушкањем на ратове овде и довели. Исправно мотивисани и мобилисани радо се спонтано одазивају на сваки позив да из својих топлих огњишта наоружани вилама крену на обрачун са елитом коју им вођа презире. Она ’’неправа’’ елита се уби чудећи се зашто народ радо пристаје да једе фекалије са којима их мажу са малих екрана. Народ на то виче – дај још господару, нека цркну професори Универзитета.

Премијер ће се учлaнити у странку у коју вeрује и која ју је прихватила као своју, а посебно јер је прихвaтила и њеног брата, председника управног одбора компаније која осветљава српску провинцију, заједно са фирмама блиским мађорској и српској влости.
Највећа пошаст нам се свакодневно приказује у виду бујајућег насиља, које прети да провали насипе саздане од лицимерја и свима нам се саспе у лице. Некоме више, заштићеним насилницима мање. Они који су задужени да је секу у корену, праве се мртви. Тако су младонацисти прво изболи ножем момка који је носио мајицу са антифашистичком поруком исписаном на шпанском, а потом нацистичким поздравима и препознатљивим злокобним клицањем ’’поздравили’’ и протестну поворку организовану због тог дивљаштва. Упорно се формирају, протежирају и финансирају ултрадесничарске организације, чије филијале ничу по целој Србији и чија је сврха величање култа вође, ударање у груди православне, заклињање у вечну љубав маjчици Русији те застрашивање, претње и физички напади на преосталу минорну грађански опредељену популацију, која и тако мала и безначајна јако боде очи. Смета. Крајњи циљ је да нестану или ако баш мора, да се обележе неким тракама. Најбоље жутим. То је ионако боја која већ дужи низ година изузетно омета српске власти заклете под црним гусарским барјаком са ћирилићном поруком ’’Слобода или смрт’’ и ситним словима извезеном поруком да су свпске земље баш тамо где су и свпски вадикави. Превазишли су и КП Кине, земље са преко 1,5 милијарде становника, на чијем је конгресу окупљено 2280 делегата. Највећа српска партија икад на свој довела 3852, а ГО им се шири на 500 људи, док Кинези имају само 207. У међувремену, већина грађана кука, али пљује једино по опозицији, јер власт, која их малтретира и понижава, не смеју да помену. На некога се морају истрести. Овако јефтиније и безболније. Поменути се са влашћу надгорњавају једино у количини салонског патриотизма, отклону према Европи и љубављу према истоку, а радикале у тој дисциплини не можеш победити све и да хоћеш.
Три деценије уназад заратили смо са свим комшијама, изазвали на мегдан 19 најјачих земаља света и неочекивано изгубили. Сада је на делу отровна пропаганда, која треба да пропере биографије поражених генерала и оправда руско нечињење и њихову тадашњу прећутну подршку бомбардовању, да би се утро пут ка Азији и зауставиле европске интеграције. Већ сад добар део народа мисли да смо тада победили НАТО, и да су нам у томе несебично помогли братја Руси са два милиона падобранаца. Истине ради, формирање ваздушног моста ка Слатини спречила је војна сила Бугарска.
Економија је доведена на ниво осредње породичне мануфактуре из Тексаса. Незадовољни какви смо, за то смо казнили Тадића и после још три пута убедљиво изгласали преобучене радикале, који и данас имају већинску подршку. Сви нас мрзе, јер нам предобро иде. Где су били кад смо били нико? Воле нас Руси и Кинези, али не шаљу ни цент као помоћ за штету насталу поплавама. И да имају, одакле им? Што Русија више иде ка сиромаштву, ми је све више волимо, а тамошњи владар, као и овај овде, све критичаре власти назива неписменим будалама. И свима може да доведе још 50 паметнијих. Не допада му се ни најгледанија тв серија икада, јер говори и о заташкавању највеће светске нуклеарне катастрофе, па прави своју верзију. Али то је наш дједушка которог ми љубљу и који ће нам дати С-300, јер је већ почела производња С-500. Исто тако смо и први пут масовно дошли у посед Голфа ’’двојке’’, кад је Немац почео да прави ’’петицу’’.
Живимо лажи и обмане о изабраном небеском божјем народу, чувару православне Звездане капије, који је спреман да нестане у одлучној борби против западних сила мрака и безумља. Према подацима ОЕБС-а, у последњих шест година Србију је напустило близу 600.000 људи, углавном младих. Сви на тај исти Запад, нико на Исток, код пријатеља. Српска надраса је уведена као обавезан појам патриотизма протканог мржњом и неприхватањем стања на терену. Све светске тајне службе прислушкују наше таблоиде и одатле црпу информације. Са истока током недеље добијамо на поклон најсавременије оружје, викендом нас плаше крвавим нападима муџахедина. Развијен свет живи, Срби не знају где ударају. Завадили би два ока у глави. Шешељланд не жели да чује како је Хрватска шефица дипломатије изабрана за генералну секретарку Савета Европе. Сви пензионери се жртвују за препород Србије и сви су добри и красни, осим оног једног, који је својевремено био по хијерархији други најважнији у полицији, па испричао хрпу непријатних чињеница о режимлијама, њиховим јатацима и повезаношћу свих са организованим криминалом. Промптно проглашен лудим, непријатељем и издајником.
Са школских зидова су скинути Доситеј и Вук. Мења их обавезан портрет вође, уз слике Гаврила Принципа, са цитатима о сенкама којих би неко требало да се плаши. Највећа срећа српског народа је што нема нуклеарну бомбу, јер би у складу са званичном политиком данас на територији од Хоргоша до Драгаша био стациониран највећи паркинг на свету. Не би било ни оне једне Тарабићеве шљиве да се за њу привеже кљусе ожеднело од табања по том силном бетону.
Економски напредујемо таман толико да бенефиције препознају једино истакнути чланови владајуће странке који живе као у бајци. Чему непрепознатљиви раст БДП-а, кад нико осим њих нема никакве користи?
Сваку критику из света третирамо као напад на српство, руство и православље. Назови живимо у најсиромашнијој и најнеуређенијој земљи Европе, без икакве реалне шансе да се то стање поправи. Наду нам је заменила сумња. Сада нам је већ скоро свеједно. Чак и највећи оптимисти свесни су да је цивилизовани свет за нама повукао воду и пустио да сами пливамо, па ко се спаси – спаси. Неки ће и преживети и једном причати о овоме. Неће им веровати.
Редитељ Дејан Мијач каже да ово што нам се дешава за њега нема имена. ’’То је једноставно зло и ништа више. Пећина од државе у којој тајна служба чува дечије тестове’’
И не може да их сачува.
Зато ћемо сачувати Косово и извозити вештачку интелигенцију и чипове уместо малине све метроом и жичаром са три сајле до Евроазијске уније у Октобру. Никада нећемо дозволити да Црногорци бацају српску ђецу лавовима у Подгоричком ЗОО врту и да Острог постане лансирна рампа за НАТО ракете, одакле би гађали ћирилицу. Све то за две, највише три године. У инат свима. И припремите озбиљан попуст. Купићемо много.