ГОДИНУ ДАНА ВЛАСТИ

Сензационални успеси нове власти

На конференцији за новинаре одржаној 26. јуна, председник Скупштине града Бранислав Митровић и градоначелник Ужица Тихомир Петковић са сарадницима говорили су о годину дана рада, односно о периоду од када је конституисан нови сазив градске скупштинe.
Бранислав Митровић је рекао да је за ових годину дана рада одржана 14 седница на којима је разматрана 251 тачка дневног реда, донето је 99 одлука и 137 решења, разматрано је и усвојено 45 извештаја, пет информација и три плана. Према речима председника Скупштине, по први пут је дата сагласност на дугорочне и средњорочне планове пословне стратегије развоја јавних предузећа, о урбанизму и локацијама до 2020. године, које су у циљу подстицања мера за привредне и предузетничке активности, као и донете одлуке о заштити од буке, о држању животиња, радном времену угоститељских објеката, о ауто такси превозу, јавном паркиралишту, градском водоводу, комуналном уређењу, о снабдевању топлотном енергијом, о утовару и истовару и слично. Такође је говорио о именовању осам комисија, о формирању Ужичке академске уније као јединствене у Србији са циљем да се млади укључе у друштвене токове, неговање и стицање правих вредности.

Митровић је најавио за 15. седницу Скупштине града, 29. јуна, измене и допуне аката Статута Града, као и изјашњавање о одлуци покретање измене и допуне пословника о раду Скупштине. Предвиђена је расправа о електронској достави материјала члановима Градског већа и одборницима, чиме се, како је рекао Митровић, отварају врата потпуној дигитализацији.
– То ће довести до уштеде материјала и јасних процедура, децидне одговорности и потпуне доступности усвојених аката. Ово предвиђа отварање службених имејл адреса сваког одборника, тако да ће грађани са њима моћи да остваре још бољу комуникацију – рекао је Митровић и објаснио да то значи да ће сваки одборник и члан Градског већа добити таблет, а да ће се на тај начин уштедети око милион и по динара око слања поштом папира са дневним редом и материјалом за седницу.
Он је додао да ће се донети веома важна одлука о реаговању на примедбе и предлоге грађана, тзв. систем 48, којим ће се омогућити да грађани пријављују проблеме из свог окружења, на које ће одговарајуће службе дати одговоре и приступити отклањању тих проблема, и да у сваком моменту буду објављене на порталу.
– На тај начин грађани ће имати решавање проблема, локална власт имаће информације са терена, а рад одговорајућих и одговорних органа је под лупом – појаснио је Митровић и оценио да је рад Скупштине у протеклих годину дана био претежно ефикасан, односно да седнице нису биле маратонске, да није било политиканства, већ да се са квалитетним и конкретним дискусијама, предлозима и примедбама долазило до решења, а све зато што су добро припремљене у сарадњи са стручним службама, градским већом, усаглашене на састанцима одборничких група и захваљујући одборницима и опозиције и власти.

Градоначелник Тихомир Петковић је говорио о платформи коју је изнео пре годину дана, односно шта је остварено.
– За ово време додатно смо стабилизовали градске финансије и створили услове да цео јавни сектор покрене значајне инвестиције – рекао је Петковић и набројао да саобраћајна инфраструктура Ужица и овај крај Србије имају подршку Владе Србије и као пример навео коридор 10, односно аутопут Београд – Пожега, реконструкцију дела магистралног пута Београд – Ужице од тунела на одвајању за Лучане до уласка у Ужице, као и реконструкцију Ложионичког моста. Затим је навео да су Влада Србије и председник Србије одлучни да ауто-пут Београд – Сарајево иде територијом нашег града преко Вишеграда. Међу тим инвестицијама Петковић је рекао да заједно са општином Бајина Башта имају подршку од Владе Србије у износу од 40 милиона динара за израду пројекта тунела испод Кадињаче, а да је прошле године уз 50 милиона динара подршке урађено пристанишна зграда аеродрома Поникве и почело се на изградњи ограде око аеродрома. Неизоставно је поменуо и два милиона евра која су уложена у изградњу зграде Привредног и Прекршајног суда.
Као и до сада, када је реч о инвестицијама, градоначелник је поменуо реконструкцију и доградњу фабрике воде на Церовића брду, где је у прву фазу уложено 400 милиона динара, од чега Влада Србије 360 милиона, а очекује да се на јесен крене у реализацију друге фазе, након чега би се посветили акулумулацији Врутци. Као успех ове власти је и што су успели да од Владе Србије добију два милиона евра, 2,5 милиона од шведске организације СИДА и заједно са осталим општинама, од чега Ужице са 10 милиона динара, финансирају пројекат од 5 милиона евра, а то је проширења тела регионалне депоније. Што се тиче квалитета ваздуха, Петковић је истакао да се ради на конверзија котларница на гас и да је Градска топлана прошле године уложила 300.000 евра, а до краја ове године ће се завршити већи део послова од 600.000 евра. Такође су, према речима градоначелника, удвостручили новац за пројекте којим се субвенционише енергетска ефикасност индивидуалних и јавних стамбених објеката.

За привреду Петковић је рекао да су по први пут за члана градског већа ангажовали ужичког привредника, „са циљем да градска управа омогући опитималне услове за развој и функционисање градске привреде“. Као успех сматра и увећање новца из буџета за запошљавање у сарадњи са Националном службом за запошљавање, увећали су средства за сувбвенцију за пољопривреднике, почела је изградња “Лидла” и кренули су радови на проширењу фабрике “Први партизан”, а није изоставио да помене и ускоро отварање фабрике муниције у Узићима, где ће се запослити многи Ужичани.
Петковић је рекао да су почеле реформе јавног сектора укидањем Градске стамбене агенције и Дирекције за израгдње, увођење електронског начина издавања грађевинских дозвола и др. Добијено је и очекују још донације од више милиона евра захваљујући пројектима које је урадила Канцеларија за економски развој Ужица. Такође, ради се да се сачува урбано Ужице, па су с тим у вези потписали споразум са архитектом Владимиром Лојаницом, по деди Ужичанином, да изради идејно решење за реконструкцију централног дела града, почевши од плаже и мостова на Ђетињи. Уз његове сугестије почело је уређење платоа испред Градске скупштине, посао вредан 25 милиона динара који финансира Министарство културе. Издвојили су и новац за субвенције за обнову фасада зграда. Петковић је навео да пуно новца улажу у сеоске средине и приоградске месне заједнице, а као пример навео Крчагово, у које је уложено за водоводну и фекалну инфраструктуру, као и измену азбестних цеви у које је уложено 500.000 евра уз суфинансирање Министарства привреде, а ових дана и у реконструкцију улице Милоша Обреновића уз суфинансирање истог министарства у вредности од 400.000 евра. Подсетио је и на асфалтирање улице Марије Маге Магазиновић и дела Београдске улице, које су финансирали Путеви Србије у износи од 200.000 евра,
Градоначелник Петковић је набројао да се завршава дечији вртић на Пори за 120 малишана, а вредност објекта је око милион евра, од чега је око 70 посто новца обезбеђено донацијама Министарства привреде и кинеске донације; завршава се пројекат вртића на Белој земљи и ускоро се улази у прикупљање за тендерску процедуру за извођача радова. Поменуо је и дуално образовање, стипендирање ученика и студената, завршетак грађевинских радова на Студентском дому у Крчагову и партерном уређењу зграде, у који је министарство кроз две фазе уложило 290 милиона динара, а у опремање зграде очекују још 50 милиона динара, чиме би се стекли услови за смештај 270 студената.
Петковић је као успех за протеклих годину дана власти поменуо уређење бициклистичке и пешачке стазе дуге 7,2 км трасом старе пруге, чишћење и пројекат реконструкције Старог града (6 милиона динара за конзервацију зидина, која креће овог лета) и око 200.000 евра за остале културне установе. Рекао је да ова власт жели да сачува манифестације попут позоришног фестивала, Лицидерског срца, Сува игла, а да стварају предуслове за друге, на пример Фестивал филмског сценарија посвећен Стиву Тешићу, ужичком Оскаревцу.
За програм социјалне заштите до сада је одвојено највише новца из буџета града, а у плану је и изградња и две зграде за интерно расељена лица.
На крају своје излагање је завршио речима да је свестан да је потребно више помоћи спортске клубове, а поменуо је да су урадили многе атарске путеве, сеоске водоводе и друго.
– Спремни смо да радимо још напорније да бисмо обезбедили разлоге да се млади врате и живе у Ужицу – закључио је Петковић.

Немања Нешић, заменик градоначелника, рекао је да ову власт у наредном периоду чека најсвеобухватнија реформа локалне самоуправе до сада, која подразумева смањење броја запослених за 100 људи до краја ове године, преиспитивање целина јавних предузећа и установа из којих ће изаћи одређена одржива и систематска решења.
– Базични проблем су наши људи, којих је све мање, којих на сваком попису становништва има за 5.000 мање. Овај проблем се може решити платформом, борбом за сваког Ужичана. Управо из тог разлога стварамо услове за нова радна места и нове инвестиције, да имамо леп и уређен центар града, да ако неко хоће да се бави пољопривредом нудимо широку лепезу подршке, циљ нам је да Ужице буде центар средњег и високог образовања, одрживих културних програма, доступне социјалне заштите и квалитетне спортске инфраструктуре – рекао је Нешић.

Одговарајући на питања новинара, Петковић је рекао да за неостваривања пројекта постројења за пречишћавање отпадних вода, инвестиције од 15,4 милиона евра, кривце види и у Ужицу, и у надлежном министарству и делом у страним консултантима и стручњацима који су били задужени да помогну.
– Ми, који смо дошли пре две и по године на власт, да смо били у то време пројекта, спасили би реализацију тог пројекта. То је сада много скупљи пројекат за који би било потребно око 100 милиона евра, без пуне секундарне мреже, која би морала да се изгради. То би се можда радило заједно са општинама Пожега и Ариље и градом Чачком. Нисмо заборавили тај пројекат и радићемо на њему, али у овом моменту је реконструкција фабрике приоритет, као и реконструкција водоводне мреже у високој зони града. После тога следи тај посао и он се мора, према споразумима са Европском унијом изградити до 2030. и неке године. Али, то сами не можемо завршити – рекао је Петковић.
На питање што се касни са радовима на фабрици воде, градоначелник је рекао да је један од проблема био измештање далековода.
– Од ЕПС-а смо добијали информације да ће далековод бити измештен пре него што почну радови, али они нису благовремено одрадили тај посао, већ шест месеци касније. Министарство је обећало да ће помоћи у реализацији друге фазе, а воду са Врутака ћемо пити када се заврши та друга фаза – рекао је између осталог Петковић.
Када је реч о запошљавању Петковић је рекао да је у порасту, захваљујући најпре фабрици „Први партизан“. Он је додао да је број запослених у јавном сектору за протеклих годину дана смањен за 40. У овом моменту им је дозвољено да имају 1.404 запослена на неодређено време и 140 на одређено време или на привремено повереним пословима. Од тога у јавном сектору је тренутно запослено 1.365 на неодређено време и 140 на одређено време, али да ће и тај број бити смањен за још сто по основу одлуке Министарства за локалну и државну управу.

– Дали смо налоге директорима да видимо колико стварно није неопходно запослених, а колико је неопходно, нарочито јер нам недостају кадрови типа урбаниста, грађевинаца, саобраћајних инжењера и друге струке – рекао је градоначелник.
Он је додао да се није одустало од формирања интегрисаног универзитета или неког вида развоја високог школства.
– Влада је спремна да нам изађе у сусрет, можда неки мањи вид од интегрисаног универзитета, а наш кључни мотив и начин да их убедимо је да је Ужице погранични град и да је то у интересу развоја свих Срба и других народа у региону. Кључно је да се заврши студентски дом, јер не би имало смисла да имамо дом за 270 студената, а немају где да уче – рекао је Петковић.
На питање зашто нема код нас нових инвестиција, односно изградња нових фабрика, Петковић је као прво навео недостатак аутопута, а као велики проблем је навео и земљиште, које би понудили новом привредном субјекту да дође.
– Код нас су два до три пута били саветници премијера за инвестиције, који су са сарадницима гледали све локације. Наш предлог је био да искористимо фабрике које постоје, а нису у употреби. Оно што покушавамо је да са Ваљаоницом бакра доведемо инвеститора у 7.000 квадрата некадашње фабрике танкозидних цеви – рекао је Петковић.
Петковић је признао да када је аеродром у питању било нереално обећавати да ће бити у функцији прво у априлу, а потом у августу ове године.
– То је био моменат када је неко из најбоље намере и жеље желео да погура целу ту причу. Камо среће да су са 600.000 евра могли да се заврше радови. Три милиона евра је потребно да се заврше сви радови. То је један од најважнијих приоритета градске управе и имаћемо период од 4 година да га завршимо. Ове године настављамо својим снагама изградњу ограде. Имамо 26 милиона од Владе Србије и нашег новца да израдимо око 6 км ограде, а потребно је новца за још око 8 км ограде. То је можда реално да се заврши за ову годину – рекао је Петковић.

На питање када ће се именовати члан Градског већа за финансије, градоначелник је рекао у најскорије време, док је на питање да ли ће доћи до промене у градском руководству одговорио да „за сада немају никакав став о томе”.
Постављено је питање и азила за псе луталице, јер се повећава број одштетних захтева грађана и све више кошта буџет. Петковић је рекао да када су хтели да то ураде дошли су до цифре од пола милиона евра за азил по свим стандардима. Зато су се определили за азил у Пожеги, са којим опет не функционише све најбоље, јер враћају псе на улицу тврдећи да нису опасни.
– Али, ми имамо толико пријављених уједа да смо морали да организујемо састанак са надлежним у Здравственом центру и у болници, да их замолимо да доктори не само формално прихватају нечију изјаву да га је ујео пас, већ да добро провере ране. Проверавајући те неке уједе, десило се да је било спискова људи који су истог дана уједени на више места у Србији – рекао је Петковић.
Између осталог, градоначелника су питали зашто се на месту паркинга где је некада била пошта, не направи монтажна јавна гаража, Петковић је рекао да је то земљиште власништво државе, да је предвиђено да је продају и ту да се гради пословно-стамбени простор од око 7.000 квадрата, где би Град инсистирао да један део буде гаражни простор.
– Међутим, и поред тога што имамо заинтересованих инвеститора, испоставило се да имају четири захтева за реституцију на тој локацији – рекао је Петковић и додао да су размишљали да би најбоље место за паркинг био на локацији Међај, а која је дата цркви.
– Надам се да ћемо успети да направимо договор са црквом. Владика је прихватио да се прво гради црква у Крчагову и на Белој земљи, па ће се видети да ли има потребе за црквом на Међају. Поред тога, морамо бити чвршћи када инвеститори праве зграде, да обавезно обезбеде и паркинг простор за станаре или ако нема места, да уплате одређену суму новца Граду за то, па бисмо негде ми направили паркинг.
Такође, најављено је и формирање антикорупцијског тела.

З. Г.
     

Comments

comments