На градском тргу у Ужицу на „жестокој“ температури 19. августа одржан је Фестивал воћних ракија „Жестивал“. На овој трећој манифестацији по реду учествовало је 86 излагача, од чега 33 дестилерије, 26 пољопривредних произвођача, као и представници опреме за дестилерије и произвођаче ракије, пољопривредних машина, органске хране, фармацеутских кућа и меда из Србије, БиХ и Црне Горе, а био је и један представник из Зубиног потока.
Фестивал је почео речима да је „ракија најпознатији српски амбасадор добре воље, племенито пиће на Балкану. Спаја људе, без обзира на веру и нацију“.
Бранислав Митровић, председник организационог одбора „Жестивала“ и предсеник Скупштине града, пожелео је добродошлицу свим присутнима и подсетио да није случајно што се овакав фестивал одржава у Ужицу.
– Давне 1892. године Ужичанин Тома Наумовић излагао је у Бриселу своју ужичку клековачу и у град донео златну медаљу – подсетио је Митровић.
Градоначелник Ужица и председник савета фестивала Тихомир Петковић, поздравио јесве званице и остале присутне.
– „Жестивал“ је од ове године међународна и јединствена туристичка манифестација промоције ракија. Оно што ми желимо је да људи из нашег краја искористе природне погодности за воћарство. Ове године субвецинишемо пољопривредну производњу, понајвише воћарство, више него иједне године раније. Циљ је да се подигну нови засади и да развијемо крајњи производ воћарства, а то су наше сјајне воћне ракије, како би произвођачи могли бити најконкурентнији на светским тржиштима. „Жестивал“ је прилика за произвођаче да оцене своје производе и добију све потребне информације ради побољшања пласмана ракија – рекао је Петковић.
Министар пољопривреље Бранислав Недимовић је рекао да ужички крај и крајеви слични нашем, „представљају инспирација да ове године уврсти неке мере за воћарство, виноградарство и повртарство. У Коцељеву је за 7 година 5 нових трактора регистровано, док је у Ужицу ових дана министарство учествовало у набаци 23 нова трактора за Ужичане и околна села са 50 посто средстава. И у Ариљу је планирано 47 трактора. Министарство ће подржати сваку манифестацију која помаже да се развија прерађивачка индустрија. Не треба да продајемо јефтину сировину, већ то треба да прерађујемо и да радимо на извозу тих прерађивачких производа – рекао је Недимовић, потом отворио „Жестивал“.
Истовремено се оцењивала најбоља ракија дестилерија и пољопривредних произвођача. Оцењено је 102 узорка. У категорији пољопривредних произвођача награду „Радослав-Раде Пауновић“ за најбољу ракију Фестивала добио је Милан Плазинић из Чачка, док је у категорији дестилерија добила фирма „РБ Глобал“ из Ужица.
– Посебно ми је задовољство што сам први пут учествовао на „Жестивалу“ у Ужицу и што је моја ракија проглашена за најбољу. Производњом ракија се бавим пуних 25 година и наставио сам традицију од мог оца и покојног деде, само је мало подигао на ниво комбинације старих и савремених технологија. У производњи ракија је јасно да се од неквалитетних плодова не може добити квалитетна ракија и само се од екстра плодова може се очекивати екстра квалитет ракија. Иначе, треба много времена да се сачека да ракија сазри у храстовом бурету – рекао је победник и додао да ко схвати да су на фестивалу сви победници, има шансе да напредује и да на једном од следећих фестивала буде бољи.
Он каже да они који су данас лошији треба само мало да се потруде, јер у питање су само ситне финесе да се дође до врхунског квалитета.
– Сама производња и организација производње је сва на мени, имам неколико комшија који ми помажу. Има две ћерке које се баве другим послом, али и помажу маркетингу – каже Плазинић и додао је да има хектар и по сопственог засада, да један добар део купује и то старе сорте шљива, а да се дестилерија „Плазинић“ налази на обронцима планине Јелице, од Чачка ка Краљеву.
Раније је извозио, а сада производи фирмама за личну презентацију и њихове потребе. – Не живим од производње ракије, јер не знам да ли бих могао да живим само од тога. Ми смо оријентисани на производње врхунских ракија и врло је мало оних који могу то да купе. Производња зависи од године до године. Ове године нећемо имати ни 1.000 литара због суше, а, иначе, производња се креће од 5.000 до 6.000 литара па до 15.000 литара, али, као што рекох, зависи од године до године и квалитета рода. Ја имам мању продају, јер држим првенствено залихе. Имам ракију стару и 20 година, која стоји у бурету. Имам срећу да производим производ који не пропада временом, већ како је старији све је бољи – закључио је Плазинић.
Александар Пантић, теренски комерцијалиста за Западну и Централну Србије „РБ Глобал“, предузећа чија „Стара соколова ракија“ има 12 великих златних медаља за најбоље ракије са Новосадског сајма и светски прваци у категорији жестоких пића и то 2006. године у Минесоти, 2012. године у Лас Вегасу и 2014. године у Алебрти, каже да је победа на ужичком „Жестивалу“ посебна.
– Она је посебна, јер је добијена у нашем родном месту, а најтеже је победити на домаћем терену. Ми смо за оцену дали само „Стару соколову ракију“ стару 12 година – рекао је Пантић и додао да „Стара соколова“ није у рангу шктоског или ирског вискија, да је боља од вискија, јер се виски прави од житарица, а ова ракија од воћа.
„РБ Глобал“ годишње произведе 100.000 литара ракије и 70 посто пласира у извоз у Канаду, САД, Русију, Уједињене арапске емирате, Аустралију, скоро у све земље чланица Европске уније и све бивше земље СФРЈ, сем Македоније.
– Традиција производње наше ракије дуга је преко 200 година и поједине формула су велика тајна. Наша „12“ је настала купажом седам различитих ракијских дестилата и ту тајну комбинацију зна само власник Радислав Богдановић и технолог. Ту је и наша ракија стара пет година настала купажом пет ракијских дестилата. У асортиману имамо скоро све ракије од воћа, једино немамо ракију од јабуке и малине. За Руску федерацију ексклузивно производимо лозу и те ракије нема ни на једном другом тржишту. Иначе, све ракије су истог квалитета, било ове у Ужицу или у хотелима земаља у које извозимо – рекао је Пантић.
„Лепиња са све“ за Гиниса
Ужичко пекарско предузеће „Код Шуљаге“, чији је власник Драган Лазић, испекло је највећу на свету комплет лепињу или „лепињу са све“.
– Направили смо је по истој рецептури као што печемо и правимо стандардне „лепиње са све“. Пречник ове лепиње је метар. У њу је стављено око 50 јаја, 3 кг кајмака, а колико је претопа стављено, нећу рећи, због здравствених радника. Пекли смо је у нашој зиданој пећи. Био је изазов направити овакву лепињу, а направили смо је из другарских разлога. Нисмо имали проблема при печењу, али, било је треме да ли ће успети – рекао је Драган Лазић.
Ово је за сада незванично највећа испечена „лепиња са све“, а догодине Лазић планира исту такву, само пречника од метар и по. Џиновска лепиња, као и 200 мањих, подељена је грађанима, док је једна већа лепиња послата амбасадору Русије Александру Чепурину, који је присуствовао фестивалу и обишао штандове.
Поред минситра Недимовића и руског амбасадора, фестивалу воћних ракија на тргу су присуствовали Никола Селаковић, генерални секретар председника Александра Вучића, представник амабасаде Белорусије, посланик Драгољуб Карић, представници града Ужица и других општина Златиборског округа. Иако „Жестивал“ није био страначки обојен, могле су се видети присталице Карићевог Покрета „Снага Србије“ са страначким обележјима.
„Жестивал“ је имао и богат културно-уметнички програм, а увече је одржан концерт групе „Легенде“.
Звездана Глигоријевић
