– Kompanija “Lego” iz prodaje je povukla sve setove lego kockica u kojima su policajci i Bela kuća – U Njujorku se, recimo, svi uhapšeni puštaju iz pritvora posle sat vremena, jer je ukinuta kaucija za uhapšene – Sve su glasniji zahtevi da se stopira finansiranje policije i na sve načine oslabi policija širom Amerike –
“Možete da lažete sve ljude neko vreme ili neke ljude sve vreme, ali ne možete da lažete sve ljude sve vreme”- Abraham Lincoln
Amerika – Dan sedamdeset šesti
Dok se stanje na američkim ulicama relativo smiruje (i dalje su u toku mirni protesti u mnogim gradovima), rat rečima između političara, čelnih ljudi gradova i država, organizatora i učesnika protesta i dalje doliva ulje na vatru i produbljuje haos u kome se Amerika u ovom trenutku nalazi. Rat užarenim rečima, ali i rat različitim tumačenjima izgovorenog, preti da uništi svaku trunčicu nade da je dijalog o ključnim i gorućim temama moguć, te da može izroditi rezultatom smirivanja sukoba, razrešenja pitanja rasizma, diskriminacije, neravnopravnosti, brutalnosti policije i ponovo uspostaviti vladavinu reda i zakona.
Počelo je juče vestima o popravljanju ekonomije, koje je javnosti, željnoj dobrih vesti, predstavio predsednik Tramp, objavljujući da je u maju posao dobilo 2,5 miliona građana, a stopa nezaposlenosti sa 14.7 spala na 13.3 odsto. Onda je, nespretno, kako samo on ume, govoreći o jednakosti za sve pred američkim zakonima, bez obzira na rasu, boju kože, pol ili veru, pomenuo i ime tragično stradalog Džordža Flojda – “ Svi znamo šta se dešavalo protekle nedelje. Ne smemo dopustiti da se to dešava. Nadam se da Džordž sada odozgo gleda i kaže – divno je ovo što se dešava sa našom zemljom. Ovo je veliki dan za Džordža, ovo je veliki dan za sve “- rekao je predsednik. Protivnici su ga, izvrćući reči u najgorem mogućem političkom spinu, razapeli u medijima i na društvenim mrežama i pre nego što je završio rečenicu, ismevajući i njegovu odluku da istog dana ode na skup u državi Mejn, u grad u kome žive pretežno belci.
U isto vreme, obraćajući se svom izbornom telu, nekadašnji potpredsednik Amerike, Džo Bajden je u svom poznatom nespretnom stilu ustvrdio da “svakako postoji 10-15 odsto Amerikanaca koji nisu baš dobri, ali da su ostali većinom dobri. Mi ih moramo ujediniti” – rekao je predsednički kandidat, bez detalja o koji 10 do15 odsto se radi, i takođe razapet u medijima i na društvenim mrezama zbog svoje nesmotrene izjave, koje mu u poslednje vreme uopšte ne nedostaju.
Išle su užarene reči i iz usta gradonačelnice Čikaga, Lori Lajtfut, koja je pre samo nekoliko dana predsednika Amerike opisala sa dve reči – F… You, a koliko juče htela da hapsi policajca iz Čikaga koji je nekom demonstrantu pokazao srednji prst.
Gradonačelnica Vašington DC, Muriel Bowser, preko noći je ofarbala u žuto ulicu koja vodi do Bele Kuće rečima “Black Lives Matter” (Crni životi su važni), i postavila ulični znak Black Lives Matter Plaza. Tramp je odmah na Tviteru odgovorio da je ona nekompetentna da vodi glavni grad Amerike i da bi, da nije bilo Nacionalne garde, završila kao i njen kolega iz Mineapolisa. Od juče je i Bela kuća ograđena snažnom ogradom.
Užarene reči lete i između svih onih koji bespogovorno nasedaju na retoriku “spontanih protesta”, prema kojoj su svi belci rasisti, svi crnci ugroženi i svi policajci brutalni i loši, i onih koji bi da započnu razuman dijalog o gorućim problemima u kojima se zemlja nalazi.
Protestima su se juče pridružili i lekari, profesori i studenti Medicinskog fakulteta Northwestern Universiteta u Čikagu, pod sloganom “Beli mantili za crne živote”, klečeći u preformansu na platou ispred bolnice. 1000 zdravstvenih radnika širom Amerike potpisalo je dokument u kome navode da su protesti, čak i u vreme pandemije, neophodni za zdravlje nacije, a da za sve koji ne dolaze na proteste i dalje preporučuju ostanak kod kuće, u pandemijskoj izolaciji. I još su u svojevrsnom pamfletu dodali da i ako se pandemija vrati u novom talasu, za to neće biti krivi protesti, nego rasizam.
Ne stvarno, šta je sa pandemijom? Amazon je juče, pod pritiskom uglednih ličnosti, među kojima je i Ilon Mask (pobunio se protiv evidentne cenzure i monopola koji Amazon drži), ipak objavio knjigu autora Aleksa Berensona (novinar New York Times) “Unreported Truths about COVID-19 and Lockdowns: Part 1: Introduction and Death Counts and Estimates”, koju je samo pre dva dana skinuo sa web-site i zabranio prodaju, tvrdeći da nema proverene podatke i odgovarajuće stavove. Od juče se brošura nalazi u prodaji, i u štampanom i u elektronskom izdanju, valjda kao potvrda da gospodin Bezos, na kraju dana, ipak najviše voli i jedino razume govor novca.
I još jedna, ne nevažna zanimljivost. Kompanija “Lego” iz prodaje je povukla sve setove lego kockica u kojima su policajci i Bela kuća.
Da li se danas iko seća da je pre samo mesec dana frizerka iz Teksasa bila uhapšena zato što je otvorila svoj frizerski salon, uprkos uredbama o izolaciji, a danas širom zemlje demonstranti su na ulicama bez poštovanja fizičkog distanciranja, najčešće bez maski, policajci ne koriste rukavice, a neke države još nisu ni u 1. fazi otvaranja. U Njujorku se, recimo, svi uhapšeni puštaju iz pritvora posle sat vremena, jer je ukinuta kaucija za uhapšene. Zabranjivali su otvaranje crkava, a tolerisali rušilačke nerede ekstremnih militantnih grupa, koje su preuzele proteste i sada iz senke njima i rukovode. Na delu je politizacija pandemije, za koju sada ozbiljni analitičari tvrde da izolacija nije značajno doprinela njenom oslabljenju. Doduše, doktor Fauči juče reče da pandemija slabi, i da će škole, najverovatnije u septembru početi sa radom. Ko je ovde lud, a ko zbunjen?
U međuvremenu sve su glasniji zahtevi da se stopira finansiranje policije i na sve načine oslabi policija širom Amerike, naročito u liberalnim gradovima – Los Anđelesu, Njujorku, Čikagu. Nakon incidenta u Buffalo, kada su dva polcajca suspendovana zbog incidenta u kome je teško povređen 75-godišnji demonstrant, 57 policajaca je napustilo radna mesta, zbog neviđenih pritisaka i primedbi na način na koji rade posao i izvršavaju naređenja. Haos se širi zemljom, na tankom smo ledu izmedju anarhije i mira, i, nažalost, sve dalje od razumnog dijaloga u kome bi se našla rešenja za neophodnu reformu policije, eliminisanje siromaštva među Afro-Amerikancima, osnažila uloga porodice, škole i lokalnih zajednica. Gladni smo istine, svesni da se nešto ozbiljno i veliko iza brda valja, uplašeni od bezakonja – od granica zemlje, preko gradova, do kućnih pragova. Haos je uneo nesigurnost u svakog od nas, ne verujemo više ni brojkama o popravljanju ekonomije, ni brojevima o zaraženim u pandemiji, ne verujemo više ni svojim očima. Ni danas, a ni sutra kada će nam biti kako nam bude.
Mila Filipović, Čikago
