GRAĐANSKA AKCIJA
Imenovanje Bratislava Gašića za direktora Bezbednosno-informativne agencije najavljuje kakvu će politiku Aleksandar Vučić ubuduće voditi, ocenili su učesnici tribine „Skeniranje Srbije“, koju su u Pančevu organizovali Građanska akcija i Peščanik.
Iako je Zaštitnik građana još 2015. godine pokrenuo inicijativu za Gašićevu smenu, zbog odbijanja da mu dostavi dokumenta vezana za incidente tokom Parade ponosa 2014. (slučaj prebijanja braće Vučić-Mali), čime je direktno prekršio Ustav i zakone, Vučić ga je nevoljno povukao tek posle seksističkih poruka upućenih novinarki. Samo privremeno. Poslednji potez pre nego što će premijersku zameniti predsedničkom foteljom, bio je da čoveka sa „mnogo dobrih kvaliteta“ vrati na poziciju moći.
„Svojevrsna prekretnica odnosa vlasti prema poštovanju zakona dogodila se kada su ministarstvo odbrane i Vojno-bezbednosna agencija direktno uskratili Zaštitniku građana dokumente koje na osnovu Ustava i zakona ima pravo da traži, i da ih dobije. Kada su se poslanici u Odboru za bezbednost direktno stavili u službu izvršne vlasti, imali smo ogoljenu demonstraciju prevlasti političke volje i moći nad pravom“, kaže direktor Transparentnosti Nemanja Nenadić.
Vršilac dužnosti Zaštitnika građana Miloš Janković podseća da su tokom prikupljanja dokaza, samo dan posle Parade ponosa, utvrdili da je Vojno-bezbednosna agencija uklonila sve snimke incidenta i odbila da ih dostavi ombudsmanu.
„Tada smo obavestili javnost, i to je dovelo do toga da se saziva posebna sednica Odbora za bezbednost, gde se ukazuje da Zaštitnik građana narušava bezbednosni sistem Srbije. Na kraju smo došli do toga da je Komitet protiv torture Ujedinjenih nacija uputio preporuku državnim organima Srbije da Zaštitniku građana moraju omogućiti da sprovodi svoje istrage, bez obzira na to što je Tužilaštvo već započelo svoj rad“, rekao je Janković.
Pred Višim sudom u Beogradu od aprila 2015. godine traje suđenje pripadnicima niškog odreda Žandarmerije zbog prebijanja braće tadašnjeg premijera i aktuelnog gradonačelnika Beograda tokom Parade ponosa.
„Krunski svedok tužilaštva je izvesni Gračanović, koji je, recimo, šef obezbeđenja nevladine organizacije Ruska inicijativa, koja je tesno povezana sa ambasadom Rusije u Beogradu. Taj čovek je poslat da vrši kontrolu rada policije, tada je bila Parada ponosa. Već nekoliko puta je menjao iskaz, a na njegovom Fejsbuk profilu imate gomilu slika sa najistaknutijim članovima SNS-a i sa sinom Aleksandra Vučića“, navodi novinarka BIRN-a Tanja Maksić.
Ona ukazuje i na Gašićevu ulogu u kontroli medija, temi kojom se Zaštitnik građana posebno bavi u poslednjem izveštaju, a koji Skupština, baš kao ni prethodne, nije razmatrala.
„Prijatelj Bate Gašića još iz Kruševca, Radojica Milosavljević je kupio osam lokalnih medija u Srbiji. Njegov sin i njegova žena imaju medije u Kruševcu i u Nišu. Eklatantan primer kako se nekažnjivo postupa sa tim medijima je ono što je Milosavljević uradio. RTK, regionalni medij u Kragujevcu je ugašen. Niko tu nije odgovarao, niti je ko koga pitao – šta se ovde desilo. To znači, možete sve, ako ste prijatelj Bate Gašića“, navodi Tanja Maksić.
Dodaje da za ostale medije u vlasništu Radojice Milosavljevića država daje novac kroz nameštene javne konkurse, kako bi se pretvarali u propagandnu mašineriju.
„Mislim da je državni projekat da se mediji ućutkaju. Jedan od modela je da vlast postavi partijske pione da razruše sve ono što je medij imao kao uređivačku koncepciju. Drugi način je da se nekima prosto zavrnu slavine, a treći je da na one koji se usude da nešto kažu, nagruvate Pink, Informer i Studio B“, kaže novinarka BIRN-a.
I tužbe su, prema rečima predsednika Nezavisnog društva novinara Vojvodine Nedima Sejdinovića, delotvoran mehanizam gušenja ono malo nezavisnih medija u Srbiji.
„U poslednje vreme postoji svojevrsno ubrzavanje tih procesa, odnosno povećanje broja tužbi, i broja veoma sumnjivih odluka sudova“, navodi Sejdinović.
Finansijsko iscrpljivanje medija koji nisu pod kontrolom vlasti vrši se i, kako dodaje, slanjem inspekcija, povlačenjem oglašivača, te nemogućnošću da dođu do državnih fondova, jer su konkursi za sufinansiranje javnog interesa zatvoreni za one koji ne izveštavaju u skladu sa zahtevima vlasti.
„Sa druge strane, mediji bliski vlasti dobijaju ogromne novce preko konkursa. Naša istraživanja pokazuju da su dve milijarde u periodu od godinu dana isplaćene putem konkursa, i to je čak manji deo novca. Te mehanizme, koje je imala prethodna vlast, ova je dovela do savršenstva“, kaže Sejdinović.
Ocenjuje da je posle pet godina rasprave o medijskim zakonima i strategiji, Srbija na samom početku.
„To je kao da pravite baštu, pa razmišljate gde ćete koji cvet da posadite, i onda dođe neko i na sve to baci bombu. E, tako to izgleda danas“, navodi on.
Još lošija od početnog stanja je, kako ukazuje Nemanja Nenadić, situacija kada je reč o javim preduzećima. Za razliku od prethodne vlasti koja, prema njegovim rečima, nije krila da se javna preduzeća dele po principu partijskog plena, ova je 2012. godine donela zakon, koji je propisao konkurse za direktore i postavio uslove za članove nadzornih odbora. Čitava stvar se završila direktnim izigravanjem usvojenih normi, kaže Nenadić.
„Onda smo 2016. godine dobili novi zakon, u kom su postavili rok do kada moraju da se okončaju konkursi, ali nisu postavili rok do kada moraju da se raspišu. Otprilike pred istek, ili nakon isteka roka za okončanje, raspisani su konkursi za sva veća republička javna preduzeća, a u međuvremenu se nastavljaju imenovanja v.d. direktora i pored raspisanih konkursa. Imamo slučaj sa gospodinom Babićem, Koridori Srbije. Imenovan je za vršioca dužnosti u sred konkursa koji bi trebalo da se okonča“, navodi Nenadić.
On podvlači da se priča o javnim preduzećima završava raspravama o tome da li su poslovala sa gubitkom ili su ostvarila profit, dok se njihova primarna funkcija – zadovoljenje potreba građana, ignoriše.
„Mi smo pokušali da istražimo da li to pitanje ikoga u vladi zanima. Za sada nismo dobili zadovoljavajući odgovor“, dodaje Nenadić.
Govoreći o situaciji u lokalnim sredinama, Nedim Sejdinović ukazuje na paralelne kriminalne strukture vlasti i imenovanja koja ostaju ispod radara javnosti u velikim gradovima.
„U Somboru iz senke vlada čovek koji je osuđen na 20 godina zatvora u Hrvatskoj. U jednoj opštini u centralnoj Bačkoj predsednik opštine je čovek koji je pravosnažno osuđen zato što je obio zlataru. Ta piramida vlasti je, što se više spušta na dole, sve gora i gora“, navodi Sejdinović.
Situaciju u Srbiji, vršilac dužnosti Zaštitnika građana Miloš Janković sumira izjavom poslanika u republičkom parlamentu.
„Predsednik jednog odbora Skupštine Srbije je na pitanje oko divlje gradnje u Novom Pazaru da li je svestan da to tako ne može rekao – pa vidite da može“.
Posle gašenja skoro svih nezavisnih institucija, jedine adrese za takozvanu građansku Srbiju, kako ukazuje urednica Peščanika Svetlana Lukić, ostaju institucije Poverenika za informacije od javnog značaja i Zaštitnika građana. Učesnici tribine su među potpisnicima inicijative da Miloš Janković bude izabran na funkciju Zaštitnika građana, koju je preko 60 organizacija civilnog društva prošlog meseca uputilo Skupštini Srbije.
