ГРАЂАНСКА АКЦИЈА
Именовање Братислава Гашића за директора Безбедносно-информативне агенције најављује какву ће политику Александар Вучић убудуће водити, оценили су учесници трибине „Скенирање Србије“, коју су у Панчеву организовали Грађанска акција и Пешчаник.
Иако је Заштитник грађана још 2015. године покренуо иницијативу за Гашићеву смену, због одбијања да му достави документа везана за инциденте током Параде поноса 2014. (случај пребијања браће Вучић-Мали), чиме је директно прекршио Устав и законе, Вучић га је невољно повукао тек после сексистичких порука упућених новинарки. Само привремено. Последњи потез пре него што ће премијерску заменити председничком фотељом, био је да човека са „много добрих квалитета“ врати на позицију моћи.
„Својеврсна прекретница односа власти према поштовању закона догодила се када су министарство одбране и Војно-безбедносна агенција директно ускратили Заштитнику грађана документе које на основу Устава и закона има право да тражи, и да их добије. Када су се посланици у Одбору за безбедност директно ставили у службу извршне власти, имали смо огољену демонстрацију превласти политичке воље и моћи над правом“, каже директор Транспарентности Немања Ненадић.
Вршилац дужности Заштитника грађана Милош Јанковић подсећа да су током прикупљања доказа, само дан после Параде поноса, утврдили да је Војно-безбедносна агенција уклонила све снимке инцидента и одбила да их достави омбудсману.
„Тада смо обавестили јавност, и то је довело до тога да се сазива посебна седница Одбора за безбедност, где се указује да Заштитник грађана нарушава безбедносни систем Србије. На крају смо дошли до тога да је Комитет против тортуре Уједињених нација упутио препоруку државним органима Србије да Заштитнику грађана морају омогућити да спроводи своје истраге, без обзира на то што је Тужилаштво већ започело свој рад“, рекао је Јанковић.
Пред Вишим судом у Београду од априла 2015. године траје суђење припадницима нишког одреда Жандармерије због пребијања браће тадашњег премијера и актуелног градоначелника Београда током Параде поноса.
„Крунски сведок тужилаштва је извесни Грачановић, који је, рецимо, шеф обезбеђења невладине организације Руска иницијатива, која је тесно повезана са амбасадом Русије у Београду. Тај човек је послат да врши контролу рада полиције, тада је била Парада поноса. Већ неколико пута је мењао исказ, а на његовом Фејсбук профилу имате гомилу слика са најистакнутијим члановима СНС-а и са сином Александра Вучића“, наводи новинарка БИРН-а Тања Максић.
Она указује и на Гашићеву улогу у контроли медија, теми којом се Заштитник грађана посебно бави у последњем извештају, а који Скупштина, баш као ни претходне, није разматрала.
„Пријатељ Бате Гашића још из Крушевца, Радојица Милосављевић је купио осам локалних медија у Србији. Његов син и његова жена имају медије у Крушевцу и у Нишу. Еклатантан пример како се некажњиво поступа са тим медијима је оно што је Милосављевић урадио. РТК, регионални медиј у Крагујевцу је угашен. Нико ту није одговарао, нити је ко кога питао – шта се овде десило. То значи, можете све, ако сте пријатељ Бате Гашића“, наводи Тања Максић.
Додаје да за остале медије у власништу Радојице Милосављевића држава даје новац кроз намештене јавне конкурсе, како би се претварали у пропагандну машинерију.
„Мислим да је државни пројекат да се медији ућуткају. Један од модела је да власт постави партијске пионе да разруше све оно што је медиј имао као уређивачку концепцију. Други начин је да се некима просто заврну славине, а трећи је да на оне који се усуде да нешто кажу, нагрувате Пинк, Информер и Студио Б“, каже новинарка БИРН-а.
И тужбе су, према речима председника Независног друштва новинара Војводине Недима Сејдиновића, делотворан механизам гушења оно мало независних медија у Србији.
„У последње време постоји својеврсно убрзавање тих процеса, односно повећање броја тужби, и броја веома сумњивих одлука судова“, наводи Сејдиновић.
Финансијско исцрпљивање медија који нису под контролом власти врши се и, како додаје, слањем инспекција, повлачењем оглашивача, те немогућношћу да дођу до државних фондова, јер су конкурси за суфинансирање јавног интереса затворени за оне који не извештавају у складу са захтевима власти.
„Са друге стране, медији блиски власти добијају огромне новце преко конкурса. Наша истраживања показују да су две милијарде у периоду од годину дана исплаћене путем конкурса, и то је чак мањи део новца. Те механизме, које је имала претходна власт, ова је довела до савршенства“, каже Сејдиновић.
Оцењује да је после пет година расправе о медијским законима и стратегији, Србија на самом почетку.
„То је као да правите башту, па размишљате где ћете који цвет да посадите, и онда дође неко и на све то баци бомбу. Е, тако то изгледа данас“, наводи он.
Још лошија од почетног стања је, како указује Немања Ненадић, ситуација када је реч о јавим предузећима. За разлику од претходне власти која, према његовим речима, није крила да се јавна предузећа деле по принципу партијског плена, ова је 2012. године донела закон, који је прописао конкурсе за директоре и поставио услове за чланове надзорних одбора. Читава ствар се завршила директним изигравањем усвојених норми, каже Ненадић.
„Онда смо 2016. године добили нови закон, у ком су поставили рок до када морају да се окончају конкурси, али нису поставили рок до када морају да се распишу. Отприлике пред истек, или након истека рока за окончање, расписани су конкурси за сва већа републичка јавна предузећа, а у међувремену се настављају именовања в.д. директора и поред расписаних конкурса. Имамо случај са господином Бабићем, Коридори Србије. Именован је за вршиоца дужности у сред конкурса који би требало да се оконча“, наводи Ненадић.
Он подвлачи да се прича о јавним предузећима завршава расправама о томе да ли су пословала са губитком или су остварила профит, док се њихова примарна функција – задовољење потреба грађана, игнорише.
„Ми смо покушали да истражимо да ли то питање икога у влади занима. За сада нисмо добили задовољавајући одговор“, додаје Ненадић.
Говорећи о ситуацији у локалним срединама, Недим Сејдиновић указује на паралелне криминалне структуре власти и именовања која остају испод радара јавности у великим градовима.
„У Сомбору из сенке влада човек који је осуђен на 20 година затвора у Хрватској. У једној општини у централној Бачкој председник општине је човек који је правоснажно осуђен зато што је обио златару. Та пирамида власти је, што се више спушта на доле, све гора и гора“, наводи Сејдиновић.
Ситуацију у Србији, вршилац дужности Заштитника грађана Милош Јанковић сумира изјавом посланика у републичком парламенту.
„Председник једног одбора Скупштине Србије је на питање око дивље градње у Новом Пазару да ли је свестан да то тако не може рекао – па видите да може“.
После гашења скоро свих независних институција, једине адресе за такозвану грађанску Србију, како указује уредница Пешчаника Светлана Лукић, остају институције Повереника за информације од јавног значаја и Заштитника грађана. Учесници трибине су међу потписницима иницијативе да Милош Јанковић буде изабран на функцију Заштитника грађана, коју је преко 60 организација цивилног друштва прошлог месеца упутило Скупштини Србије.
