ЉУБОДРАГ ВРБИЋ – „ЧАРОБНА ШУМА“
Породица Врбић на Белој земљи кренула је почетком деведестих са услужним прaвљењем сокова од јабуке, а данас има свој бренд „Чаробна шума“, потпуно природне сокове и џемове. Љубодраг Врбић је сада власник супер-маркета „Викториа“ на Белој земљи и цеђењем воћних сокова и прављењем џемова.
Као и сваки, почетак je био тежак, па тако и код породице Врбић. Све је кренуло од ручно прављених машина, које је напрaвио Љубдрагов отац.
– Почетком деведесетих година, 1992. године, почели смо са цеђењем сока од јабука. Отац је дошао на идеју да направи машину за цеђење јабука. Баш тих година јабуке су добро родиле, лежале по земљи, и неке избеглице су рекле што не правите сок од ових јабука, него допуштате да труну по земљи. Пошто је отац волео да прави те неке машине, направио је неку малу ручну дрвену пресу, слично преси за цеђење чварака. Направио је и неки млин за млевење јабука. И те године смо цедили сок за нас. То је било време кризе. Следеће године су пријатељи и фамилија почели да доносе јабуке да им правимо сокове, а онда су ширили даље. И видели смо да се ту може зарадити неки динар. Отац је кренуо озбиљније да спрема те машине и пресе. Ту прву пресу на којој се углавном радило физичком снагом, за стезање, заменила је нове очева хидраулична машина. И тако смо међу првима у западној Србији постали пионири услужног цеђења јабука, односно прављења чистог сока од јабука. Многи су долазили да виде, распитивали се и сада у нашем крају има више људи који се баве са тим услужним цеђењем сока. То је био само сезонски посао, који је зависио од тога да ли су родиле јабуке. То је био посао од почетка септембра до срединe новембра – сећа се Љубодраг почетка.
Тек 2001. године отворили су продавницу, а неколико година касније развила се у мало већу.
– Ту смо радили ми из куће. Продавница је радила добро и проширили смо је на супер маркет. Велико је ово насеље и не иде нам лоше, мада се осећа сезонски посао. Упоредо смо правили сокове, мада је било проблема са цеђењем сокова. Како је време одмицало, тражили смо начин како ту може нешто додатно да се ради и прво што смо почели је каша за џем од шипурка. И тако смо пре седам година, поред цеђења сокова, почели да правимо сокове. То је све ишло својим током. Нисмо правили никакву рекламу, него људи који су цедили сок код нас, почели су да узимају тај џем. Преносило од уста до уста препорука, а то је најбоља. Куповали смо шипурке и правили џем, али смо задржали цеђење сока. У последње три до четири године смо почели озбиљније да радимо, да флаширамо сокове, пакујемо џем – каже Љубодраг.
„Чаробна шума“ највише се продаје у Београду у 30 радњи, на Златибору две радње и у Ужицу две продавнице „Воћко“.
– Нисмо много хтели да се ширимо и не покушавамо много да се рекламирамо. Ти купци из Београда су сви на препоруку. Видели су и чули за наше сокове, па су нас звали за сарадњу. Ми тренутно немамо капацитета за више. Ту радимо сви из куће, мада се супруга посветила мало више деци, јер имамо бебе близанце, још двоје мале деце. Ипак, стижемо и понекад ангажујемо једног радника, али само када је сезона. Што можемо ми сами да одрадимо то и продамо. Да бисмо примили неког радника, морали би пет пута да повећамо производњу, продају и наплату, да бисмо остали на истом нивоу, да би покрили те додатне трошкове. Међутим, видећемо како ћемо даље, јер људи заиста траже наше сокове. Због тога смо почели мало озбиљније да улажемо у опрему. Пре тога смо све радили на тим машинама које је отац правио. Када смо кренули и видели да су то мали капацитети, да не можемо да постигнемо, набавили смо нову пресу за цеђење, мини линију за прање и цеђење која може да опери и оцеди 600 кила јабука за сат времена. То је за наше услове озбиљна производња. Уско грло нам је пастеризација, јер иде споро, па ћемо то ускоро прво морати да решавамо. Имамо проблема и са површинским простором. Било је недовољно простора и кренули смо прошле године у инвестицију проширивања, и надам се да ћемо ове године завршити. Морамо да тај постојећи простор да растеретимо, а самим тим повећаће се неки капацитети – рекао је Љубодраг.
Љубодраг је доградио простор за пријем сировина и ту ће пребацити мини линију за прање и цеђење воћа. Одатле се улази у простор одакле се улази у хладнији део и у хладњачу. Даље иде простор за пастеризацију, пуњење и паковање, а затим у магацин.
– Све ће бити повезано и доста ћемо олакшати и растеретити производњу и постојећи простор – рекао је наш саговорник.
Под именом „Чаробна шума“ продају се: сирће од дивљих јабука, џем од шипурка, сок од цеђених јабука, комбинација цеђеног сока од јабуке и цвекле, јабука-малина, јабука-вишња и јабука-аронија, сок од парадјза са додатком љуте паприке.
– Урадили смо и пробни артикал и чекамо анализу и налаз „Југоинспекта“ за намаз од купине. Пријатељи који су пробали тај намаз су се позитивно изразили и верујем да ће то бити добар производ – каже Љубодраг и додао да су сви сокови и џем пастеризовани.
Основна база свих сокова је сок од јабуке.
– Сви ме питају зашто у сваком соку има јабука? Па фабрике праве сокове са водом и онда убаце неки концетрат воћа, адитива, конзерванса и слично и направе неки сок. Нама је циљ био да направимо максимално природан сок. Од јабуке се највише исцеди сока и да не би сипали воду у сок од другог воћа, боље је да сипамо сок од јабуке. Зато је јабука основ свега.
– Прво смо хтели да цедимо сок од чисте цвекле, али је цвекла доста јака. Нашли смо комбинацију са јабуком, али је проблем био колико ставити јабуке, а колико цвекле, да би укус био одличан. Прво смо пробали пола-пола, али то је и даље било јако, и онда смо се, после више проба, одлучили на три четвртине од јабуке и једна четвртина сока од цвекле. Проблем у свим соковима, не само од цвекле, јесте што различите сорте јабука дају различите укусе, па тако од киселих јабука сок може бити мало киселији, а од слатких мало слађи. И од сорте јабуке зависи и боја сока, некада је тамнија, а некада светлија. Нама је проблем што нису стално доступне исте сорте јабука, да можемо да увек производимо сокове исте боје и истог укуса. Зато увек помешамо слатке и киселе јабуке, али опет од сорте зависи та серија. Наши купци и потрошачи то препознају и схватају да је то у питању.
Лако је фабрикама да увек направе исти сок, јер додају воду, шећер или неки конзерванс. Наши сокови мењају укус баш због тога што су природни, без свих тих додатака. Ми ништа не додајемо у сок. Једино што радимо поред цеђења је пастеризација, да би могао дуже да траје. Рок наших сокова је годину дана, а када се отвори у року од три дана мора да се попије и та три дана мора да се чува у фрижидеру. Дакле, не ширимо много асортиман. Сваке године избацимо неки нови артикал, у складу са могућностима. Прошле године то је био сок од јабуке и ароније, а ове године планирамо већ поменути намаз од купине. Купци стално траже нешто ново, вероватно што им се свиђа роба. У принципу не журимо много и не срљамо, јер то што правимо желимо да буде стварно доброг квалитета и да има прођу на тржишту. Углавном их производимо по свом укусу и вишегодишњем искуству у цеђењу сока. Све рецептуре су дефинитвно наше и ту нема никаве тајне. Производња је једноставна, прање, цеђење, пастеризација, пуњење, паковање и лепљење етикета.
Шећер додајемо само у џемове – објаснио је власник „Чаробне шуме”.
Тражен је сок од јабуке и ароније
– Прошле године аронију није било проблем набавити, за разлику од ове године, ваљда због врућине плод има мање сока, па су тако те количине ограничене. Ако смо прошле године из ароније исцедили 50 посто сока, сада на исту количину је 30 посто и то ће се свакако одразити на нашу производњу. Видећемо како ће то бити. Сок од јабуке и малине нисам видео да неко прави.
– За сировине гледамо да користимо које су нам најбоље могуће и проверене. Малине узимамо од произвођача, за кога знамо како третира и има веће количине. Јабуке када роде узимамо у нашем крају, за које знамо да их не прскају, али смо морали да се повежемо са неким ко има плантажу, ради континуитета целе године. Нашли смо човека изнад Гуче, који има пар хектара под јабукама и складишти их, тако да их има до краја маја. Ми немамо магацин за јабуке, али имамо малу хладњачу за малину и аронију – казао је Љубодраг и додаје да откупљују и јабуку дивљаку од које праве јабукове сирће и објаснио да је све мање има и тешко их је откупити.
Највише се траже сок од јабуке и цвекле и јабуково сирће, али се траже и други. Све зависи од сезоне, па је тако на Златибору лети појачана потражња. Зато ова вредна породица, понекад ради и више од 12 сати дневно, не знају за празнике, суботу и недељу.
Звездана Глигоријевић
1 komentar
Kad vidim hranu ili u ovom slučaju sirovinu(jabuku) u kantama od polu disperzije meni se u stomaku okreće. Kad će jednom da proradi svest kod naših ljudi o štetnosti te ambalaže. Da ne može čovek kupiti normalne plastične kade koje su 300 dinara, jedna flaša soka njegovog, nego stavlja jabuku a verujem i sok u kantama od poludisperzije. Ljudi, sam sastav takve plastike i da kupite novu kantu je kancerogen, jer se radi od reciklirane plastike najgoreg kvaliteta, pogotovo što je u tu kantu sipana materija koja je sama po sebi kancerogena. Tu plastiku koliko god prali ne možete iz nje izbaciti te štetne materije. Nemam komentara. Problem je što ovo nije redak slučaj, već nažalost vrlo čest. Pogotovo na pijacama možemo videti ovako nešto.