И БИ ВАШАР
На овогодишњем Ђурђевском вашару било је свега и свачега у понуди, али купаца много мање него претходне године. Као и претходних година, и ове су се највише продавале гаће и чарапе. Женске гаће су коштале по 50 динара, док мушке боксерице коштале од 100 до 350 динара. Шест пари чарапа могао се купити за 200 динара, док је пар чарапа коштао 50 динара. Према оном што су купци највише проносили су и саксије са цвећем, које су коштале од 100 до 300 динара.
Многи посетиоцу кажу да има свега, али да им треба пара.
– У односу на прошлогoдишњи вашар и ранијих година, посећеност, сада у 13 часова, доста је скромна. Можда што је радни дан. Све у свему, понуда је иста сваке године и видим да највише има текстила. Ово остало је мање више пролазно. Видим да су наше суграђанке ревносне у куповини засада цвећа и воћа – утисак је једног нашег суграђанина.
Други је додао да се много истрошио за Васкрс, па за празнике и на крају за славу Ђурђевдан, тако да би радо нешто купио и да му много тoга недсотаје, али нема пара.
– Треба ми тример за траву, још неки алат, али немам сада пара. Много сам се истрошио претходни месец – рекао је он.
Ни продавци нису баш задовољни. Продавац чарапа Габријел Радосављевић из Чачка каже да није баш задовољан и показује нам статуу краља, који му стоји на тезги.
– Пре пет година сам овог краља освојио на вашару у Аустрији за најбољег трговца. Вашаре радим активно већ 20 година, од моје десете године. Сваки вашар посећујем, а два пута годишње долазим у Ужице, и то овај за Ђурђевдан и за свету Петку. Овај данас вашар је никакав. Нема народа, а знам када једва може да се прође овуда – казао је Габријел.
И трговац књигама из Краљева, који сваке године долази на вашаре у Ужицу, жали се на слабу продају.
– Скоро да ништа нисам продао, иако су књиге само од 100 до 300 динaра – рекао је овај Краљевчанин.
А на вашару свега и свачега, од најситнијих делова до намештаја. Највише је било тектилне робе, па су се фармерице могле купити за 500 динара, мајице од 300 до 1.500 динара, сукње и хаљине од 400 до 3.000 динара, јастуци од 300 до 500 динара, три пешкира за 500 динара, јоргани од 900 до 2.000 динара, зависно од величине, папуче од 100 до 300 динара, гумене чизме за 1.000 динара, баштанске фигуре од 200 до 500 динара, баштанске чесме за 50 евра, косилице за око 50 евра, тримери од 11.000 до 13.000 динара, зависно од опреме која се додаје уз њега, професионални усисавачи од 50 до 70 евра, роштиљи од 30 до 80 евра, а ражањ 70 евра и много тога још. Децу су највише привлачиле тезге са животињама, где су папагаји тигрице могле да се купе за 700 динара, а најскупљи папагаји и до 10.000 динара. Било је зека, морских прасића, хрчака, патака, рибица…
Интевренисала је и тржишна инспекција, коју смо затекли да је запленила два тримера марке „stihl“. Била је присутна и комунална полиција, а и припадници МУП-а.
СТАРИ ЗАНАТИ – ИЗРАЂИВАЧ ГОБЛЕНА, ВЛАДЕ ПЕТКОВИЋ
Једина тезга на вашару која није имала конкуренцију је тезга са гобленима Влада Петковића из Бајине Баште. Није ни чудо што нема конкуренцију, када занат израда гоблена и платна за вез припада категорији старим занатима, а потребно је и време да се израде, а данас их ретко ко везе.
Владе каже да је наследио овај посао од својих родитеља Славке и Најдана Петковића, који су шездесетих година прошлог века отворили своју радњу за производњу гоблена и трукованих ствари на платну, као што су јастучићи, куварице и слично.
– Ово је занат који изумире. Ја сам у пензији и, овако, када је вашар у Ужицу и на још пар места у току године дођем, да прикажем шта имам, па ако има купаца добро је. После мене овим се нико бавити неће – каже Владе.
Владе каже да се гоблени раде серијски.
– Основа је платно беле или крем боје. У легенди имате све врсте боја које су на платну и колико ту имате боја, толико има и шаблона. Прво се наноси најтамнија боја и онда прво постављате шаблон за ту боју преко кога је ручно утрљавате. Ту остаје само та боја. Затим се остави да се суши гоблен и када се осуши, онда следи шаблон за следећу боју и тако док се не заврши. Шаблон, боја, сушење; шаблон, боја, сушење, све док се не употреби и последња боја. Гоблен је скуп, јер дуго траје процес производње. Ради се серијски, да би имали неку зараду. Једна боја се суши од пола сата до сат времена на пролећно-летњој температури – казао је Владе о процесу производње.
Он каже да купаца има и нема.
– Ево, данас сам продао шест гоблена, али то су били наручени. Углавном наручују и то највише старе госпође, мада има и младих жена. Многи кажу да им помаже да смире живце, неки кажу да има много лепих мотива и да им служе као украси на зиду. Има и понеки мушкарац који воли да везе – каже Владе.
Конци се обезбеђује од најпозантијих фабрика за производњу конаца из Загреба и Сарајева. Иначе, када је држава увидела да ће се овај занат изгубити, сврстали су га у старе занате, што значи да се не плаћа порез држави.
На Владовој тезги изложен је само један мали део мотива и врста гоблена од оних које поседује.
– На нашој ФБ страници има око 600 разних слика. Иначе, цене су различите и зависе од величине и боја колико се користе. Величина 30х40 кошта 1.900 са концем, 45х60 и 50х60 коштају 3.500 и 3.600 са концем, величина 60х80 са концем кошта 6.400 динара и величина 60х110 или 60х125 коштају од 7.000 до 8.400 динара са концем. Има и других формати, а ово су основни. Мали гоблени коштају од 200 до 300 динара.
Звездана Глигоријевић
погледајте галерију фотографија:
