Otišao sam u najnovi tržni centar. Navodno, najveći u regionu.
I zaista, površine 300.000 kvadrata, vidi se da je objedinjeni koncept šopinga, zabave i gastronomije, plus najbolji svetski i domaći brendove na jednom mestu, desetine kafića i restorana, dva zabavna kompleksa, bioskop sa najnaprednijom IMAX tehnologijom.
Međutim meni nešto fali. Sve sam obišao i pregledao, svuda sam ušao da se lično uverim, ali nisam mogao da se otmem utisku: nešto mi fali.
Odlučio sam da predjem u drugi tržni centar preko puta.
I on ogroman, na šest spratova, mnogo raznolikih lokala, vidi se da je koncipiran kao klasični američki šoping centar, zbog čega kažu da je jedan od najboljih i, navodno, privlačan svim generacijama. Ima čak i prodavnice venčanica, tatu studio, salone lepote, biljne apoteke,optičke radnje, lekarske ordinacije i raznovrsne butike garderobe za decu i odrasle.
Međutim i kod njega mi je nešto falilo. Sve je to bilo lepo i krasno, ali jednostavno meni je nešto falilo.
Na kraju sam otišao do najpopularnijeg tržnog centra u gradu.
Šta reći, preko 100 prodavnica najpoznatijih svetskih i domaćih brendova na dva niv,oa a treći sprat posvećen gastronomiji, sa velikim izborom restorana, osam bioskopskih sala, naizgled sve što vam treba da provedete lep dan i efikasno obavite svoju kupovinu, zabavite se i opustite.
Ali meni je ponovo nešto falilo. Zaista sam sve pažljivo obišao i pregledao, čak pokušao i da se opustim i zabavim, ali ne vredi.
Falio mi je novac.
Slobodan Simić
