ИМПОЛ СЕВАЛ
Све је теже радити
– Деведесетих смо радили са годишњом производњом која је једнака нашој садашњој месечној. Оно што је битно је да смо тих година сачували наше запослене који су знали и умели да од 2002. године подигну фабрику до данашњег нивоа –
Импол Севал је и даље једна од ретких фирми која представља пример успешне приватизације. Још од 2002. године, када је „Импол д.д. Словенска Бистрица“ купила 70% друштвеног капитала, предузеће ради успешно и са тадашњих 13,596 тона производа, производња данас прелази бројку од 60.000 тона. На конференцији за новинаре одржаној поводом Дана Друштва Импол Севала, генерални директор Нинко Тешић се осврнуо на време које је прошло.
– Овај период од 12 година од приватизације је био веома успешан по свим показатељима, укључујући и раст производње и продуктивности, као и прихода. Ми смо имали значајна улагања, близу 70 милиона евра у овом периоду. Фабрика је још од отварања 1975. године имала добре резултате, али након тога је уследио период деведесетих, санкција и рата. Фабрика је практично 2001. године доведена на ивицу пропасти. Радили смо тих година са годишњом производњом која је једнака нашој садашњој месечној производњи. Оно што је битно је да смо сачували наше запослене који су знали и умели да од 2002. године подигну фабрику до данашњег нивоа – изјавио је Тешић и представио резултате пословања предузећа у овој години.
– Ми смо ове године имали укупну производњу већу од 44 хиљаде тона, што је 3,12% мање него у претходној години, а процентуално за 0,96 више од планираног. У делу бојеног програма смо од маја месеца изашли на производњу од преко 700 тона производа месечно. То је једно охрабрење, иако нисмо још увек задовољни са обимом посла, односно пласмана којег имамо у бојеном програму. То је тежак и мукотрпан посао, али су тенденције добре и надамо се да ћемо већ у идућој години имати већу производњу и више купаца, и да ћемо заузети неко озбиљније место на тржишту Европе као фабрика која се бави бојеним програмом.Иако фабрика послује одлично, генерални директор је открио да добит не прати производне резултате.
– У ових девет месеци, иако су одлични производни резултати, добит фабрике није на планираном нивоу из два разлога. Један је због сталног раста премије на метал, односно надоплатак над ценом метала на берзи који је од средине прошле године изузетно много порастао и ми нисмо успели да тај део пренесемо на продајне цене, односно на купце. Други разлог је пад вредности динара где су велике негативне курсне разлике, а ове године Министарство финансија није дозволило правилником о контном оквиру да разграничавамо курсне разлике на период доспећа кредита за инвестиције у обртна средства. Ту се надамо да ћемо успети да убедимо Министарство да је та одредба у правилнику погрешна и надамо се да ће се следеће године то променити, а онда можемо имати боље финансијске резултате, односно добит.
„Импол Севал“ је једна од фирми која у Србији највише извози своје производе, а Тешић каже да је оно што производе за нашу земљу сасвим довољно да подмири потребе.
– У структури остварене производње 97% се односи на производњу намењену извозу и даље са доминантним учешћем продаје на тржишту Немачке, Италије и Русије. У првих девет месеци смо остварили 73,8 милиона евра извоза што нас и даље сврстава у ред највећих српских извозника.
Новинаре је интересовало како фабрика успева да одржи овако добре резултате у извозу и како проналази тржишта.
– Мислим да је одговор на прво питање – тешко. Ми смо једноставно фабрика која на домаћем тржишту нема шта да тражи, јер је мала потражња и ми пласирамо 3% производње чиме подмирујемо тржиште Србије. Окренути смо европском тржишту пре свега и прошле године смо направили добар искорак ка Русији где смо пласирали око 9 хиљада тона, што је значајна цифра. Иако смо очекивали да ћемо ове године реализовати 12 хиљада тона на руском тржишту, то се није десило због украјинске кризе и свих проблема који су настали као последица тога. Предвиђамо да ћемо ову годину завршити са 5 хиљада тона јер је поменута криза значајно утицала на пад привредних активности у Русији, а бојим се да то почиње да се одражава и на Европско тржиште, иако се о томе много не прича и ми тренутно имамо мало проблема са пласманом. Не продајемо онолико колико би нам било потребно да завршимо годину у овом темпу, али смо оптимисти да ћемо некако то победити.
Јернеј Чока, председник управе Импол каже да без обзира на све не постоји велики разлог за страх.
– Господин Тешић је у праву да се у последње време на неким програмима, и не само ми него и конкуренција, осећа неки пад потрошње у Европи. Ја сам већ дуго у овом послу, знам да једном иде горе, једном доле, али се све у суштини окреће. Ми мислимо да сада неће доћи до неке веће кризе и да ће се следеће године то поправити – изјавио је председ ник управе и додао да је квали- тет и даље пресудан за добро пословање. – Ми смо посебно јаки у ауту- мобилској индустрији. “Мерце- дес” директно узима од нас преко 8000 тона различитих материјала за производњу аутомобила, као и “БМВ” и “Ауди”. Ми имамо преко 30% европског тржишта и ако ме питате како смо у томе успели, ре- ћи ћу вам да смо ми у право време инвестирали, а то је време највеће кризе током 2008. године. Сви су нам казали да смо мало луди, али када је криза прошла, онда се по- чело тржиште отварати и за две године смо ми програм повећа- ли најмање за 25 хиљада тона. На- равно, без доброг квалитета не- ма ништа, јер Мерцедес не може да иде путем ако је нешто пукло у њему, пошто ми дајемо материј- ал за унутрашње делове. Треба да имате квалитетан производ, тач- не испоруке, конкурентне цене и ја мислим да када имате то, купци долазе – изјавио је Јернеј Чока. Надовезујући се на причу о улагањима, господин Нинко Те- шић је изјавио да они настављају рад на томе и у години која про- лази. – Ове године мање улажемо у односу на оне претходне, и ми смо за ових девет месеци уложили 2,2 милиона евра, а до краја године ће та цифра стићи 3 милиона евра, што је практично минимално по- требно да би фабрика могла нор- мално да ради – открио је Тешић. План стратегије развоја фа- брике који ће покрити наредних шест година предвиђа рекон- струкцију и модернизацију ком- плетне технолошке линије како би фирма ушла на нова тржишта. – То радимо са циљем да се створе услови за производњу то- пло ваљаних трака од 10 тона, јер желимо да се појавимо на тржиш- ту са џамбо тракама, што је тен- денција у свету. Нама ће ово ула- гање омогућити, уколико буде до нета одлука о томе, повећање продуктивности и смањење свих трошкова, али би такође треба- ло да побољша значајно квали- тет производа – изјавио је госпо- дин Тешић. Ових дана се у медијима до- ста пише о предузећима која ду- гују милионе држави и пословним банкама, али “Импол Севал” нема тих проблема. – И даље нам је добра текућа ликвидност. Односи са послов- ним банкама су изузетно корек- тни, мислим да смо са ценом капи- тала који позајмљујемо од банака међу првим фирмама у Србији, од- носно имамо најповољније усло- ве – рекао је Тешић који не крије да фабрика не би успешно посло- вала да није запослених. – Ове године смо примили 33 млада запослена и тиме смо прак- тично завршили са стратегијом развоја кадрова коју смо направи- ли. Од 2008. године смо примили 189 радника, и тиме смо испуни- ли жељу да се ова фабрика под- млади и да имамо младе људе ко- ји ће преузети посао од ових који одлазе у пензију. На свим радним местима сада имамо младе љу- де који ће омогућити да ова фа- брика има будућност. Највероват- није ћемо у наредним годинама смањити темпо пријема, јер смо са овим бројем испунили оно што смо зацртали. Пошто је недавно усвојен нови Закон о раду, многе занима да ли ће се то одразити на запослене у овој фирми, и уопште на рад “Импол Севала”. – Нови Закон је увео флекси- билнији систем радног времена и коришћења годишњег одмора, што за друштва типа нашег, са већ- им бројем запослених, омогућава организовање рада запослених са мање трошкова. Продужетак ра- да на одређено време за период до 24 месеца омогућава квалитетнију селекцију кандидата. При томе, многа решења из новог За- кона, усмерена на рационалнији рад и пословање у нашим проце- дурама и актима су већ садржана, јер нису била у супротности ни са старим Законом, тако да нам обе- збеђење примене овог Закона ни- је било тешко – објаснио је Нин- ко Тешић. Колико фабрика успешно по- слује можда најбоље говори пода- так о зарадама запослених. У овој години, просечна нето зарада из- носила је 60.343 динара, а пред- узеће је испоштовало све одред- бе Колективног уговора Друштва, укључујући и исплату регреса, то- плог оброка, солидарне помоћи и поклона. На Дан Друштва, свим запосленима се исплаћује јуби- ларна награда у износу од 17.700 динара, што је за Србију и фирме које послују у њој, јако ретко.
Н. Кутлешић
