ALEKSANDAR PETROVIĆ – „DUNAV AUTO“
Tri i po meseca je prošlo od kako je na snagu stupio novi Pravilnik o tehničkom pregledu vozila. Aleksandar Petrović iz „Dunav auto“ Užice kaže da se broj automobila za to vreme nije smanjio, ali da je oko četvrtina automobila bila sa nekom neispravnošću.
– Početkom maja, tačnije 5. maja, izašao je pravilnik o tehničkom pregledu, a počeo je da se primenjuje početkom jula. Svi ti novi propisi su značajno promenili mnoge stvari, pre svega za same korisnike usluga tehničkog pregleda, a za same radnike u određenoj meri. Minimalno vreme za preglede je značajno povećano, pa za putnička vozila, kojih je najviše, minimalno vreme je pola sata, a za teretna vozila 45 minuta. To je u početku proizvodilo nezadovoljstvo kod korisnika, zbog gužvi koje su stvorene. U ranijem periodu to minimalno vreme nije bilo propisano i trajalo je oko 20 minuta u proseku, a nekad i kraće, i ljudi su navikli da se to završava značajno brže. Sada ljudi prvo moraju da se naviknu na strpljenje. Druga bitna novina je fotografisanje svih vozila koja dođu na tehnički pregled. To je pre svega propisano iz razloga da bi moglo biti materijalno dokumentovano da su sva ta vozila bila na liniji tehničkog pregleda. To su neke najbitnije novine koji primećuju korisnici usluga – podsetio je Aleksandar.
Zaposleni su dobila uputstva i u obavezi su da poznaju Zakon o bezbednosti saobraćaja i Pravilnik o tehničkom pregledu i još nekoliko pravilnika koji su vezani za delatnost kojom se bave.
– S obzirom da su ovde radnici duži niz godina zaposleni, oni znaju sve te zakone i propise. Jedina novina je ovaj novi Pravilnik o tehničkom pregledu. Imali su dovoljno vremena da se upoznaju sa najnovijim pravilima i relativno je brzo savladano, jer se sve odnosi na struku – dodao je Aleksandar.
A kada je reč o broju pregledanih vozila, Petrović kaže:
– Od početka godine do sada na liniji tehničkog pregleda Dunav auto u Užicu je pregledano oko 2.700 vozila. Od početka primene Pravilnika o tehničkom pregledu pregledano je oko 1.000 vozila, i putničkih i teretnih vozila.
Jedna od novina je da vozilo mora da bude čisto kada dođe na tehnički pregled.
– I ranije je bilo propisano da vozilo bude čisto, samo što ga korisnici nisu poštovali. Ipak, sada ne može na liniju da dođe zaprskano i blatnjavo. Ako dođe takvo, mi ga evidentiramo i vratimo, a onda ga vlasnik ponovo doveze. Četvrtina od ovih hiljadu pregledanih vozila je okarakterisana kao neispravna, sa manjim ili većim nedostatkom. Takva vozila imaju rok od tri dana da se vrate sa ispravljenim neispravnostima. Ako se vrate u roku od tri dana, kontrolišemo samo te neispravnosti koje smo zabeležili, a ako prođe taj rok, tehnički pregled se radi iznova u potpunosti.
Petrović kaže da je široka lepeza tih neispravnosti, koje se javljaju u najvećem broju slučajeva.
– Najčešće su u pitanju svetlosno-signalni uređaji. Ali, kako odmiče vreme, vlasnici sve više obraćaju pažnju na ispravnost pre nego što dođu na tehnički pregled. Pripreme vozilo, jer ako prođu kao neispravni, oni ponovo moraju da čekaju red. Za ovih skoro četiri meseca od primene pravilnika mogu reći da se smanjuje broj neispravnih vozila. Pored sijalica, pojavljuju se i drugi nedostaci, poput neispravnosti uređaja za zaustavljanje i upravljanje, neko nema kompletnu opremu, najčešće prvu pomoć, i slično. Ranije se davao određeni rok da se te nepravilnosti isprave i bilo je drugačije. Na primer, kada se radi o neispravnoj sijalici, ranije čovek izveze vozilo i sam ispred objekta zameni, pa se vrati odmah. Ali, sada, ako mu ne rade farovi, neka sijalica, iako zameni ovde ispred, on ponovo mora da prođe fotografisanje i ponovo provođenje svih tih evidencija, a to oduzima vreme. Značajno su promenjene evidencije koje vodi kontrolor na liniji tehničkog pregleda. Sada su te evidencije obimnije, za razliku od ranije. Mora im se posvetiti malo više pažnje, detaljnije su – rekao je Petrović.
Na pitanje kako stranke reaguju kada se vrate da isprave neispravnosti, Aleksandar kaže da reakcije zavise od slučaja do slučaja.
– Većina dolazi savesno na tehnički pregled. Ako se utvrdi neka tehnička neispravnost većina prihvati to, jer je to u interesu i njegove bezbednosti i svih drugih učesnika u saobraćaju. Ima i izuzetaka, kada ljudi budu nezadovoljni, kada misle da je to naš hir. Mi moramo da radimo po zakonu i držimo se toga. Kao što rekoh, sve je manje tih slučajeva da su ljudi nezadovoljni. Znaju da moraju, ako im je vozilo neispravno, da idu da ga poprave. Oni od nas dobiju spisak šta je neispravno. Cilj svega toga je da imamo ispravnija i, samim tim, bezbednija vozila na putu. To ima smisla, jer kod nas je vozni park u takvom stanju u kakvom jeste, u skladu sa standardom građana. U proseku starost je 15 godina i više, i takva vozila iziskuju više održavanja, podložnija su kvarenju i u svakom slučaju vlasnik takvih kola mora da očekuje da će biti neispravnosti. Dakle, neko reaguje burno i kada im objasnimo da je to u njihovom interesu, oni shvate to, a na kraju budu i zadovoljni.
Podsetili smo Petrovića da je u „Dunav autu“ u Požegi na samom početku primene pravilnika vlasnik automobila zapalio svoje vozilo i tako izrazio nezadovoljstvo novim pravilnikom.
– To se desilo na našem tehničkom pregledu u Požegi. To je pojedinačni slučaj, koji se ne može uzeti kao merilo. Čovek je bio nezadovoljan ishodom tehničkog pregleda i svoje je nezadovoljstvo ispoljio paljenjem svog vozila. Nemam dalje informacije šta je bilo sa njim – rekao je Petrović.
On je rekao da nije došlo do smanjenja broja tehničkih pregleda.
– Međutim, postoje vlasnici starih automobila, koji se usmeno informišu o pregledima, pa onda odustaju od tehničkog pregleda. To su vozila koja su stara više od 20 godina, koja su u takvom stanju, da bi dovođenje u stanje da budu tehnički ispravna, koštalo više koštalo nego da nabavi drugo vozilo. Tako da i vlasnici otpada imaju poprilično posla. I baš ovaj Pravilnik ima za cilj da se takva vozila sklone sa puteva. Ali, umesto njih su došli neki drugi, pa tako da nije došlo do smanjenja vozila.
Takođe, Petrović je rekao da je novi Zakon o bezbednosti saobraćaja izašao 24. 12. 2009. godine. On je propisivao da se u roku od 6 meseci, od izlaska, moraju izglasati i svi drugi podzakonski akti, koji su se odnosili na pravilnik o auto školama, pravilnik o tehničkom pregledu i još para pravilnika. A taj rok od 6 meseci je bio prolongiran osam godina i svi su ga čekali kao ozeblo sunce, jer je taj stari pravilnik bio iz 1984. godine i imao je niz nedostataka. Nije bio u skladu sa savremenim konstrukcijama automobila i svega ostalog. Novi pravilnik je morao da donese te promene, jer kada je donet te 1984. godine, „Fića“ je još bio na trakama, a danas govorimo o električnim vozilima i novim tehnologijama. Hrvatska je 1997. godine donela pravilnik koji je sličan našem današnjem, možda i za nijansu napredniji. Oni su se tada prilagođavali tim novim trendovima u proizvodnji automobila i tehničkim dostignućima.
Kada je reč o starosti vozila koja se dovoze na tehničke preglede, naš sagovornik kaže, da ima novih vozila, ali da je prosečna starost vozila oko 15 godina.
– U poslednjih sedam do osam godina trend je da se uvoze polovna vozila sa euro 3 standardom. Takva vozila se proizvode od 2000. godine. To je vozilo koje je staro 18 godina i ne može da bude baš u dobrom stanju. Prošle godine je u Srbiju uvezeno oko 140.000 polovnih automobila različite starosti, među kojima je gomila starija od 10 godina, pa čak i 15 godina. Samim tim, takva vozila kada dođu na tehnički pregled imaju potencijalni rizik da će imati neku tehničku neispravnost. A to je opet u skladu sa našim standardom, ali bez obzira na standard, mora se voditi računa o tehničkoj ispravnosti vozila.
Mnogi vlasnici su imali primedbe na kuke.
– Pravilnik o ispitivanju vozila u jednom svom delu predviđa da se ugradnja uređaja koje spaja priključno za vučno vozilo, kod nas nazvano kuka, smatra prepravkom vozilom, jer je drugačije od onoga kakvim ga je proizvođač predvideo. Svaka prepravka vozila je zakonom definisana i predviđa ispitivanje vozila. Te kuke su bile i ranije na vozilima, a sada je to decidno definisano. Vozila se fotografišu i ako nema uverenje o ispitivanju vozilo, ono ne sme imati kuku, ako proizvođač nije sam ugradio. Tada se vozilo proglašava neispravnim. Eventualno, ako se pribavi vozilo od 2014. godine pa ovamo, koje je uvezeno sa kukom, onda ima uverenje koje je izdala Agencija za bezbednost u saobraćaju. To uverenje znači da je vozilo imalo kuku i onda nema problema. Sva vozila koja su ranije uvezena, moraju pribaviti dokument od proizvođača da je takvo vozilo proizvedeno sa kukom i samo im to omogućava da prođu tehnički pregled. Ili, druga opcija je da se sa ugrađenom kuku odveze do ovlašćene organizacije za ispitivanje i dobiće uverenje o ispravnosti uređaja, i može se normalno registrovati. To je stvar koja izaziva nezadovoljstvo kod ljudi, jer kod većine vlasnika je neophodna kuka u okviru svakodnevnih aktivnosti zato što mnogi žive na selu i voze prikolice.
Takođe, problem kod vozila starije generacije, mada ih je vrlo retko, ali ih još uvek ima, da nemaju predviđene pojaseve na zadnjim sedištima i naslone za glave.
– Pravilnik o podeli motornih vozila definiše sve uređaje i opremu koju vozilo mora posedovati. Tu piše da pojasevi moraju da budu na svim mestima za sedenje, osim ako proizvođač drugačije nije predvideo. Isto tako odnosi se za naslone za glavu. Ali, to važi za vozila proizvedena posle 2011. godine. Vozila koja su prestala da se proizvode i proizvođač nije predvideo pojaseve za sva mesta za sedenje, onda to vozilo ih ne mora imati. Iz diskusije sa ljudima znam da je bilo slučajeva da su ljudi odbijeni od tehničkog pregleda, a nisu morali biti odbijeni, kao što je na primer ti pojasevi ili nasloni za glavu, koji nisu fabrički proizvedeni. Ovaj pravilnik je doneo i jednu bitnu stvar za kontrolore, a to je da kontrolori imaju ličnu materijalnu i krivičnu odgovornost za to što rade. U ranijem periodu, ako su kontrolori napravili neki propust, odgovorno lice je jedino snosilo odgovornost. Sada, svaki propust kontrolor sam plaća iz svog džepa i kazne su jako visoke. Čak su više od prosečne plate, pa i sami kontrolori imaju strah, pa ponekad dođe do nesporazuma i taj pristup im je nešto strožiji – objasnio je Aleksandar Petrović.
Inače, osnovne delatnosti „Dunav auto“ centar Užice su tehnički pregledi i registracija vozila. Tu se može uraditi kompletna registracija i dobiti registraciona nalepnica, bez odlaska u MUP. Pored toga, postoje i sekundarne usluge, poput radionice, gde se rade sitne opravke, ugradnja stakala, zatim reglaža trapa, kao i „Dunav market“ gde mogu da se kupe gume i ostale stvari koje su neophodne za automobile.
– „Dunav auto“ je firma koja je osnovana od strane kompanije „Dunav osiguranje“. Počela je sa nekih pet tehničkih pregleda 2000. godine i sada ih ima oko 80 i ta mreža se širi . U ovoj delatnosti smo dominantni na tržištu Srbije – rekao je Petrović.
Zvezdana Gligorijević (Užička nedelja 997)
