За изолацију „3 у 1“

- Сваким даном све више има купаца пелета, пуно народа је прешло на овај вид грејања - сваке године имамо три до четири нова производа, док неки нестају. Полако ће да нестане гитер блок, даска кратица, којом се подашчавао кров, већ је превазиђена категорија -

СРЂАН ЈАНКОВИЋ – „КОПАОНИК“
Некада „Дрина Копаоник“, сада „Копаоник“, акционарско је друштво на нивоу Србије и састоји се од огранака у Београду, Зајечару, Нишу и Ужицу. Огранак Ужице има три стоваришта и то у Ужицу, Пожеги и Чачку, као и стругару у Кремнима.
Срђан Јанковић, директор огранка у Ужицу, каже да је за целу Западну Србију центар у Ужицу и овај центар учествује са 40 посто учешћа.


– Основна делатност је трговина грађевинским материјалом. У оквиру те трговине бавимо се и одређеним услугама, а главна услуга је обрада бетонског гвожђа. Радимо пуно за велике објекте на нивоу Србије. Наша стругара у Кремнима ради с пролећа и јесени, и по потреби. Због недостатка сировина, пошто „Србија шуме“ не обезбеђује више сировине, увозимо само део из приватних шума из Босне. Када се напуни лагер, ми наше људе запошљавамо током лета, а када нема посла, они раде овде на стоваришту, тако да имају 12 месеци посла – рекао је Јанковић и додао је да „Копаоник“ има примат у Западној Србији у сектору грађевине.
Од великих објеката, односно пројеката, Јанковић је између осталог истакао Андрић град у Вишеграду.


– Ми учествујемо у тим великим пројектима и најпоноснији смо на Андрић град, који је цео направљен са робом из овог стоваришта, сем камена који је из Требиња, а „Мермер Златибор“ је радио подове. Цео Мећавник смо исто радили. Такође, пратимо доста инвестиција на Златибору, а градња у Ужицу и у Чачку скоро двотрећински иде кроз наше стовариште – казао је Јанковић и истакао да је да је један од важних артикала камена вуна, чији су они највећи дистрибутер на нивоу бивше Југославије.
„Копаоник“ се бави и продајом пелета.


– Некада се радио угаљ, али после санкција, када је кренуло црно тржиште, ми нисмо могли тако да радимо, па смо то укинули. Зато смо почели да радимо са пелетом са фирмом из Ивањице. Тај пелет има квалитет и извози се. Пелет имамо свих 12 месеци и имамо услуге развеза робе за купце. На располагању су нам два камиона са истоварном руком, један шлепер и комби. Сваким даном све више има купаца пелета, пуно народа је прешло на овај вид грејања, као и на гас. Због тога, мислим да је и много мање смога него раније. Имамо ситуације да целе зграде прелазе на грејање пелетом. Да би се користио овај начин грејања, најважније је да кућа мора бити изолована, па тек онда да се добије тотална комоција. Дрва су јефтинија и морају стално да се ложе. У прелазном периоду и када је мало топлије и тада дрва морају да се ложе, а пелет се троши као гас, јер су котолови аутоматски подешени на одговарајућу температуру и када се достигне та температура, онда се искључи и достава пелета, не троши се и даљински се пали. Малтене, као да је гас. С друге стране, дрво тражи простор и помоћне просторије и има отпада. На пелету има врло мало отпада, једном недељно да се истресе фиокица са отпадом, а не мора да се лагерује, већ се може сваке суботе доћи на наше стовариште и купити, јер га имамо стално. Има људи који долазе сваки трећи дан, који купују 5 до 6 џакова, али већина је навикла да купује веће количине. Тона пелета, зависно од квалитета, количине и произвођача, кошта од 20.000 до 24.000 динара.
Асортиман производа на стоваришту у Ужицу је веома велик.


– Ми смо познати да радимо по принципу од темеља до крова. Овде све има за једну зграду или кућу, сем опреме за грејање, јер не радимо гасне котлове и слично. Из те грађевине увек имамо производе од бар три произвођача да понудимо нашим купцима у рангу квалитету и према жељама купца. Ту је све комплетно, од обраде гвожђа до најкомплетнијих водоводних и канализационих санитарија. Имамо блокове од гитера до клима енергетског блока, преко 30 врста црепа, изолације од камених вуна, стиропора до стиродура, производе од „Сике“ и „Хенкела“, готове фасаде, дрвену и ПВЦ столарију, а све што се ради може да се ради по мери. Ако треба да се направи неки прозор ван стандарда, ми то урадимо. Имамо црепове великих домаћи и страних произвођача, и у многим бојама са завршном глазуром. За доста артикала највећи смо директни увозници у Србији. Из Аустрије увозимо дрвене производе, бродске подове, ламперије и дрвене профиле за облогу. Имамо ОСБ производе, који замењују даску за подашчавање и ентеријере. Све се ради на меру и купцу се на лицу места сече на дужину коју треба. Чак нам долазе људи који по принципу „уради сам“ долазе и траже да им изрежемо по мери лексане, цеви, па праве себи разне надстрешнице и гараже.


Како напредује технологија, „Копаоник“ се прилагођава томе и увек се труде да буду у тренду.
– Константно пратимо напредак у том грађевинском материјалу и сваке године имамо три до четири нова производа, док неки нестају. Полако ће да нестане гитер блок, даска кратица, којом се подашчавао кров, већ је превазиђена категорија. Можда један човек од 100 људи не користи ОСБ за подашчавање крова. Брже је и ефикасније. Данас је ОСБ постао стандард. Некада се подашчавало, па се стављао тер папир или фолије. Међутим, ти материјали никако не одговарају климатским условима, јер не могу дуго да трају – рекао је Јанковић.
Оно што је посебно истакао и што је нешто најновије на тржишту, јесте швајцарски производ „Паватекс“ или изолир плоча, која замењује нове материјале и то „3 у 1“.

– „Паватекс“ замењује ОСБ, парапропусну фолију и минералну вуну. Он може директно да се стави на кров и да се не спусти цреп. Може да се стави бочно као зидна облога или као изолација на поду. Уместо мајстор да три пута пролази, он користећи овај материјал пролази само једном. „Паватекс“ може да стоји и 90 дана, а да се на њега не стави цреп. Мислим да смо једини продавци у Србији овог материјала. Цена је по квадрату, а зависи од намене и дебљине. Ипак је скуп и углавном га купују гастарбајтери, који немају много времена – рекао је Јанковић и додао да имају разних ПВЦ мембрана за изолацију подова и темеља, кровова, широк спектар свих врста хидроизолација, од пет најбољих произвођача који су најцењенији у Европи.
У „Копаонику“ се доста улаже у обуку мајстора и других запослених. Међутим, они не раде на терену послове, већ у фирми се може добити препорука за мајсторе. Једино што „Копаоникови“ мајстори раде је уградња „велукс“ прозора. У огранку у Ужицу у сезони има 65 запослених, од чега 10 до 12 у Пожеги и Чачку.

Звездана Глигоријевић (Ужичка недеља 997)

Comments

comments

Leave a Reply

Your email address will not be published.