Ne znam, Megi, ne znam šta da mislim.
On je tako sladak, tako mi se sviđa, otkidam na njega, znaš i sama.
Ali nemam pojma da li se ja njemu sviđam!
Pojma nemam!
Jesmo se juče našli, to je tačno, i jesmo blejali po kraju.
Stvarno je sladak presladak.
A mogu ti reći i da je pametan.
Slaže se sa svim što kažem… Ma, prepametan je.
A oči… zelene!
Vrh vrhova, brate!
Ne da je lik!
Pa smo seli i na klupu dole u parku.
Međutim, zbog ove glupe epidemije, on nosi masku i rukavice.
Ja nosim masku i rukavice.
Moramo da sedimo na dva metra rastojanja.
Svaki čas prolaze policijske patrole.
Malo smo se prošetali i dopratio me do kuće.
Niti je smeo da me uhvati za ruku, niti je smeo da pokuša da me poljubi.
A ne bi ni mogao od maske…
I sad ne znam šta da mislim, Megi.
Da li se ja njemu uopšte dopadam…
Srećom da smo napravili selfi u parku.
Pa sad čekam da postavi našu fotku na Fejs ili Instagram…
Možda ostavi neki komentar ili stiker….
Slobodan Simić
