– Tada sam prvi put shvatio da ljudi za Novu godinu kite jelke, kako bi barem približno, u hladnim zimskim danima, dočarali čuda prirode –
Tara 8. jun 2019. Ðurovina – Dobro polje – Ljuto polje – Sekulići
Tacno pre godinu dana bili smo Tari u pohode. Ovoga puta vodio nas je iskusni planinar i poznavalac prirode – Slobodan Stefanović. Nisam pre toga pešacio tim delom Tare i obicno u takvim situacijama non-stop zurim u telefon, gledajuci mape, da li levo, da li desno ili nekim trecim putem, jer je Google maps u gustoj šumi prakticno neupotrebljiv. Zato je pešacenje sa Bobanom, iskusnim planinarom, prava uživancija, kaskaš za njim opušteno, blejiš naokolo, i potpuno uživaš u prirodi.
A ovde je priroda – najlepša na svetu! Zelena boja je toliko intezivna da se naše gradske oči non-stop bune, a mozak nikako da obradi toliku kolicinu zelene, i sve vreme imaš utisak kao da si u nekom filmu, kao u snu, da se to ne dešava na javi. Toliko nas je fascinirao taj deo Tare, da smo narednih nedelja išli još 4-5 puta sličnim rutama, pa se na kraju i popeli na Zborište, koje je više od Tornika, što vecina kafanskih turista na Zlatiboru nema pojma. A i ne zanima ih, ako cemo pošteno.
O pešacenju do Zborišta cu neki drugi put, a sada da se vratim Dobrom i Ljutom polju. Oba su apsolutno neodoljiva, pa mi, pešaci amateri, upitasmo Bobana, zašto se ovo polje zove Ljuto, kada je podjednako dobro kao Dobro? Reče Boban, u Ljutom je, legenda kaže – ljuta trava! Dobro i Ljuto polje deli oveće brdo i par udolina u kojima sam video najveće četinare u životu, i omorike, ali i sve druge, ali mi je najveće iznenađenje bila senzacionalna količina šišarki na njima. Fotografije koje sam postavio ne mogu ni približno da dočaraju milione šišarki gde god pogledaš, ali sam tada prvi put shvatio da ljudi za Novu godinu kite jelke, kako bi barem približno, u hladnim zimskim danima, dočarali čuda prirode.
Šetnju smo završili, što mi pešaci amateri, najvolimo, u kafiću u Sekulićima, gde je, na moje iznenađenje, espreso bolji nego u pola Srbije! Ne, varate se, nisu gazde odrešili kesu i platili reklamu, ipak je to sve užički kraj, svi su ovde sentimentalno vezani za svoj novac. škrti i na priči i na novcaniku, pa vas ni ja više neću smarati, već ću vas pustiti da na miru uživate u fotkama. A o ostalim prošlogodišnjim tarskim šetnjama, čitajte narednih nedelja na sajtu Užicke nedelje.
Toni Stanković
P.S. Niko se od nas u Nedelji neće ljutiti (pogotovu ne ja) ako se odlučite da uplatite donaciju za naš sajt, da se ne bi desilo da i on, kao časopis, ne završi, što bi rekli zlobnici (u kojima ovaj grad, hvala na pitanju, ne oskudeva), na dubrištu istorije.
