Стварају свој бренд

- Схватио сам да школа не значи много, већ само искуство - Ми се разликујемо по укусу сваког нашег производа. Све ове наше намирнице ретко ко има. Ми смо са нашим добављачима договорили и тражили посебне производе по нашим укусима-

АЛЕКСАНДАР И ВЛАДИМИР СТАРЧЕВИЋ – „ПЕКАР СТАРЧЕВИЋ“
Преко пута Прве основне школе, на самој раскрсници, налази се је необична и веома занимљива пекара „Пекар Старчевић“. На самим вратима пажњу привлачи знак „СТОП адитивима“, а унутра сасвим посебан ентеријер. Власници су млади људи, браћа Александар (27) и Владимир (25) Старчевић.
Пекара „Петар Старчевић“ је отворена 21. фебруара ове године.
– Одувек сам желео да будем пекар. И када сам уписивао школу, нисам хтео ниједну другу школу, сем за пекара. То ми је била једина жеља на листи жеља у осмом разреду. Разговарао сам и са оцем, који ме је посаветовао и рекао да ће људи увек да једу и да је то стални посао. После сам завршио за прехрамбеног технолога у Пожаревцу. Међутим, схватио сам да школа не значи много, већ само искуство – каже Владе.


А да би стекао искуство, Владе је кренуо рад у пекарама у Београду, а онда је радио у пекарама у Словенији, Италији, Црној Гори…
– Циљ ми је био да скупим што више знања и да отворим најбољу пекару у Ужицу и да будемо најбољи у Србији. Циљ нам је да направимо свој бренд и на добром смо путу. Зато је и име „Пекар Старчевић“. Хоћемо да будемо нешто аутентично, сасвим другачији од других – додао је Владе.
Отуда и знак на вратима „СТОП адетивима“.


– То је нешто по чему смо аутентични. Правимо нешто што је скроз здраво, а то је данас тешко наћи. Зато ми је то искуство из иностранства драгоцено, тамо сам усавршио пекарски занат и пренео овде. Имамо доста наших производа и стално убацујемо нешто ново. Хоћемо да те ужичке и српске укусе усавршимо. Имамо доста идеја, ово је тек почетак. Поред сланих укуса, правимо доста слатких. На пример, крофнице које многи воле да једу, а чак их купују као поклон за рођендане. Посебне су по томе што имамо квалитетну чоколаду и крем. Ми нисмо као стандардне пекаре, које рецепте и сировине, скоро сви исте користе. Ми се разликујемо по укусу сваког нашег производа. Све ове наше намирнице ретко ко има. Ми смо са нашим добављачима договорили и тражили посебне производе. Рецимо, виршле за рол виршле. Радили смо дуже време, док нисмо дошли до одговарајућег укуса виршле. Свака сировина се прави само за нас, попут крема. За нас произвођач крема прави посебне количине по нашем рецепту. Ту има двеста посто више лешника и квалитетнији какао. Зато је сваки укус тотално посебан, наш, јер су нам битни и најситнији детаљи. Тако стварамо сопствени бренд – каже Владе.


Ова пекара је посебна и по томе што се одмах поред продајног дела налази производни део. Дакле, ту се меси, пече и тако свеже одмах иде у продају.
Док Владе брине о тестима и укусима, који и сам меси и прави, Александар је задужен за папирологију.
– Имамо 17 запослених, од тога шест у продаји, а остали су у производњи. Поред Влада, који ради непрекидно, имамо још два мајстора, а требало би да нам стигне и трећи. На Владу је било да осмисли све те рецепте, а на мени је организација и сви други послови. Планирамо да отворимо још наших пекара, али не само у Ужицу, већ по целој Србији, а и шире. Сада стварамо свој бренд, а циљ нам је да се наше име чује у свету – рекао је Александар.


Довољно је једно пециво или неки сличан производ да се буде сит и то повољној цени, док дупла порција је за оне који воле баш да буду сити. И што је најважније, то што се поједе је здраво и квалитетно.
За сада браћа Старчевић не производе хлеб.
– Хлеб набављамо од човека који га прави без адитива и пече га у фуруни. Али, ми имамо план и за хлеб. Знате, не може у пекарству да се одједном производи више ствари. Могу да се споје добра пецива, бурек и посластичарство, али за хлеб је потребна много већа производња. Ми би могли сада да га правимо, али не би био баш квалитетан, а ми то нећемо – додао је Владе.


Оно што одликује још пекару је ентеријер.
– У пекару нам је дошла наша фамилија из Париза. И знате шта су рекли?! Рекли су да када су ушли да су осетили мирис и амбијент старе париске пекаре. Нисам никада био у Паризу, али, ето направио сам скоро исту такву пекару. Када смо припремали локал, идеја ми је била унутрашњост буде од цигле и дрвета. Циглу коју смо користили је доста стара. Комшија је имао неке старе цигле, које је хтео да баци. Те цигле је његов деда ручно правио када је зидао кућу. Он је и продавао те цигле, али су остале те неке залихе. И док се ове радило ми смо радили упоредо са мајсторима. Од једног пријатеља који држи отпад узели смо цеви, исавијали и на њих ставили сијалице – кажу браћа.


Многи су се чудили томе што раде, јер то на неки начин није модерно. Али, када се један њихов пријатељ вратио са највећег светског сајма пекарства у Италији, био је видно изненађен. Рекао нам је да је наша пекара одрађена по последњим тренду у свету.


Посебно су поносни на стари дрвени сандук на коме стоји каса.
– У том сандуку су некада чували брашно. Овај сандук је направио мој чукундеда пре 160 година, а правио се од по једне тесане даске. У сандуку имају две преграде у коме се чува бело брашно и кукурузно брашно. Ми смо само прорезали одозго и ставили стакло. Имамо у плану да реновирамо један део, да га средимо да још лепше изгледа – каже Владе и показује на сандук, кроз чије се стакло види брашно.
И њихови производи се базирају да буду пуни фила.
– У сваком нашем производу доминира укус фила. Рецимо, наш бурек је са доста фила. Имамо производе са маслацом. Углавном, наши купци су сити и задовољни – додао је Владе.

Звездана Глигоријевић (Ужичка недеља 1021)

Comments

comments

Leave a Reply

Your email address will not be published.