МЛАДИ ПРЕДУЗЕТНИЦИ
Палачинкарница „Мага“ на десној обали Ђетиње, за непуних годину дана од отварања, постала је право царство палачинака, али и изванредних кнедли и вафли. Посластице, и слане и слатке, које има „Мага“, привлаче и туристе, нарочито Кинезе, који у ово хладно време углавном долазе на доручак, а када је лепо време, ови туристи су ту преко целог дана. Њихове посластице воле и млади и стари Ужичани.
Ово слатко и слано царство отворили су Ђорђе Марић и његова сестра Марина Јоксић. Једино искуство које је Ђорђе имао са палачинкарницом и уопште угоститељством, било је у Београду док је студирао и радио у једној играоници, где је била посластичарница. Овај вредни младић, шумарски инжењер, непрекидно је радио од своје 14 године у своје слободно време, мимо студија и школе.
– Запослен сам као шумарски инжењер, а Марина је дипломирани хотелијерски менаџер, али никада није радила након завршетка студија. Ово јој је први посао. И тако у датом тренутку сестра је била без посла, мама је преламала да ли да напусти посао, дошао сам на идеју да бисмо сестра и ја могли да почнемо неки заједнички посао. Дуго сам размишљао шта је то што би могли да радимо. Волим предузетништво, да стварам и креирам. Једном приликом био сам у једној паланчикарници у Београду. Био сам затечен количином хране која се сервира и баца. То ми је засметало. У ствари, засметале су ми две ствари. Прва ствар што се претерује са количином, мада овде добијамо критику да су нам превелике порције, али сам приметио да ретко кад остане нешто у тањиру. Све се поједе. И друга ствар, која ми се није свидела да су све радили од индустријских смеса. Сестра, када је преломила да жели ово да ради и да то буде њена делатност, кренула је да испробава рецепте, али смо одлучили да не користимо ништа од индустријских смеса и тај договор данас поштујемо. Једино се налазе у вафлима, јер не постоји други начин да се добије та хрскава корица – каже Ђорђе.
Широка је лепеза понуде у палачинкарници „Мага“. Има 14 врста слатких палачинака са разним преливима, сланих палачинака са више врста додатака, слани доручак са сиром, кајмаком, уштипцима и друго, као и кнедле и вафле. Ипак 70 посто производа су палачинци.
Поред изврсних палачинака „Мага“ се издваја по кнедлама. Многи се сећају кнедли које су правиле баке. Е баш такве, по старом рецепту праве у овој палачинкарници.
– Кнедле су веома нестабилни колачи због самог пуњења унутра. Требало нам је добрих два месеца да савладамо рецептуру, да га спремимо, а да не буде „жив“ унутра. Сада можемо са поносом да кажемо да су наше кнедле савршене. Имамо сталне госте који долазе на кнедле. Најчешће су то жене од 40 до 60 година, а један старији гост одушевљено рекао да кнедлу није јео од када му је мајка преминула. Многи наруче кнедле и да понесу кући. Оне се спремају чим гост наручи, а њихове прављење траје дуго. У понуди имамо 11 врста кнедли – каже наш саговорник.
Он посебно воли вафле. За вафле користе такође различите чоколадне и воћне надеве.
– Не знам да ли има вафли у граду. Када је био Божићни трг, прилазили су нам неки суграђани и говорили да их нису у граду нигде видели, једино их има на Златибору. Набавили смо праве професионалне белгијске пресе за вафле, тако да је сигурно да су вафли која се купе у Бриселу, исти као и ова наши – објаснио је Ђорђе.
Ко дође пре подне у „Магу“ сигурно је дошао на обилат доручак. Ђорђе каже да је најинтересантнија прича за варени сендвич, који и данас заинтригира људе својим именом.
– Сендвиче су заправо уврштени у наш јеловник око 3 сата по поноћи када смо послали финалну верзију наше мени карте за штампу, а то је било пет дана пред отварање. Звала ме је сестра и рекла да мисли да немамо довољно сланог јела у понуди и да треба још нешто да додамо. Желео сам да то буде нешто што нема на другом месту. Сетио сам се варених сендвича, где сам назив интригира – шта значи „варени сендвич“. Варене сендвиче је нама, док смо сестра и ја били деца, покојни деда спремао када дође из Швајцарске. После њега смо потпуно заборавили на њих, све док сестра није звала. То су у ствари тост сендвичи, који се уваљају у јаје, али не похује на уљу, већ се пеку на гранитном тигању. Када сма био дете волео сам их много, али сам био неспретан да их спремам, па сам их везивао концем, да би их обртао. И тако су се варени сендвичи нашли у понуду. И на самом отварању и тих првих дана рада, мада и данас понеко загледа те варене сендвиче, и питају шта је то – каже Ђорђе.
У „Маги“ поред јела могу се наручити и разни купови, а има и стандардног пића.
Као што се може видети, у „Маги“ свако јело и посластица има своју причу, а ту причу брат и сестра радо деле са гостима. У том пријатном амбијенту, где преовладају светле боје, као и насликано дрво на зиду где на гранама су окачене праве саксије са цвећем, даје пријатну и опуштену атмосферу.
А за оне који не могу да дођу и уживају у простору и укусима палачинкарнице „Мага“, постоји могућност поруџбине.
– Лично или курирска служба достављамо поруџбине. Углавном их има више у овом хладнијем времену. Као што озбиљно и одговорно приступамо у набавци опреме, рецептима, тако водимо рачуна да оброк стигне топао до свог наручиоца. Пре него што смо почели да испоручујемо робу, прво смо набавили термо торбе. Наручено јело прво увијемо у алуминијумску фолију, па ставимо у стиропор посуду, и после у термо торбу – каже власник „Маге“.
Марина је главна у кухињи и спрема доста тога. Њен надимак је Мага, па је тако добила и палачинкарница име. И као што све у „Маги“ има своју причу, тако и само име.
– Било нам је много компликовано смислити име. У почетку, које год име смислимо, било је некако дуго. После смо размишљали да дамо име „Слаткалица“, па да лого буде клацкалица на којој се клацкају палачинак и кнедла. Али како год да се нацрта палачинак он изгледа као пица или кнедла као лопта. Па смо онда размишљали да дамо име „Шећерлема“, али то је много асоцирало на слаткише, па смо одустали. И у једном моменту ми сину да Марину сви кући зовемо Мага, и тако дамо име палачинкарници име „Мага“ – прича Ђорђе.
Марина је дипломирани туризмолог, али није јој било тешко научити све рецепте.
– Није било тешко научити рецепте, јер када се нешто воли, онда са лакоћом се ради. Добро смо савладали све ове рецепте, а сада смишљамо стално нешто ново. Све су то домаћи рецепти, не постоји ниједан производ, осим вафла, у који се додаје било какав адитив или нека вештачка смеша. Сваки наш прозивод се спрема на начин како га спремамо код куће. Морам поновити, једини вафле морају да имају тај део индустријске смесе, јер вафле морају имати тај специфичан мирис и хрскаву корицу, а унутра да буде мека. Та кућна варијанта вафли некако је увек била пуна теста. И кнедле сам одлично савладала да правим, мада су оне мало компликованије од осталих јела које правим. Занимљиво је рећи да је лако разликовати палачинке који се праве од индустријске смесе и оних домаћих. То објашњавамо гостима. Палачинак од индустријске смесе ретко када ће имати оне црне пеге од печења као домаћи палачинак – објашњава Марина.
Ђорђе и Марина имају велике планове, а сва су најважнија које ће остварити у најскорије време.
– Долази нам пролеће и прво што ћемо да урадимо је да припремимо терасу. Већ сам ангажовао неке своје пријатеље из пејзажне архитектуре да осмисле како ће да изгледа. И ту не одустајемо од принципа да оно што можемо сами да урадимо сами, то ћемо и сами урадити. Већ смо код куће набавили алате и опрему за неке ствари потребне за терасу. Друго што ћемо сигурно урадити је да направимо макар неку основну понуду на кинеском језику, јер, као што рекох, све је више туриста Кинеза. Они који долазе овде углавном користе апликације за превођење преко мобилног телефона, а ми желимо једноставно да им олакшамо – додали су Марина и Ђорђе.
Звездана Глигоријевић (Ужичка недеља 1029)
