Direktora psihijtrijske bolnice „Laza Lazarević“ iznenadila je nenajavljena i nagla poseta dežurne doktorke Stefanović.
– Direktore..pomagajte!- bila je vidno uznemirena dr Stefanović.- Da izvinete na izrazu..izgleda da sam napravila… veliko sranje!
– Šta je bilo koleginice, po bogu brate?!-zabrinuo se i Direktor.
– Jooj ne znam šta sad da radim..- skoro je kukala dežurna- ja sam se juče debelo zeznula..i primila sam … gradonačenika!
Sad je već i direktor postao uznemiren.
– Ama šta to pričate!? Kog bre gradonačelnika?! I gde ste ga primila?
– Gradonačelnika Beograda! Šta sam mogla direktore… Njega su priveli! I rekli da je nasilno pokušavao da uđe u Skupštinu grada… Pa je obezbedjenje zvalo policiju… A kad su ga doveli..on je vikao da je gradonačelnik! I bio jako uznemiren… Pa još kad mi je rekao „koleginice“! Mislila sam da je to neka… megalomanska psihoza! Da je umislio da je i gradonačelnik i lekar.. Pa sam ga hitno smestila na intenzivnu negu..
– Otkud znate da je on uopšte gradonačelnik?- interesovalo je direktora.
– Proverila sam na internetu!- otkrila je doktroka.- Ukucala sam za svaki slučaj njegovo ime… i zaista… Izašlo mi je da on gradonačelnik Beograda… čak je i lekar… ima ga i na predizbornom bilbordu i spotovima … Očigledno ništa nije umislio!
– Pa ako je to gradonačelnik..- čudio se direktor.- kako je onda moguće da ga ne poznaje obezbeđenje Skupštine grada.. i da zbog njega zovu policiju?
– I ja sam ga to pitala! On kaže da je to zato što uopšte i nije išao u Skupštinu… jer su se, kao, tako dogovorili… Da umesto njega poslove gradonačelnika obavlja neki njegov zamenik… Ali taj zamenik je svašta radio… i haos napravio… Te bacio grdne pare na nekakve rasvete… pa najskuplja jelka na svetu… pa preskupe fontane… pa uništio glavni trg… pa pokupovao preskupe džipove za komunalnu policiju… silne gradske pare potrošio… Uglavnom, on je sada hteo da preuzme svoje mesto gradonačelnika i pokuša da spase što se spasiti može… Ali. eto… nisu ga prepoznali na vratima.
Direktor je zbunjeno vrteo glavom.
– Kakav čudan splet okolnosti..E svakakvih sučajeva ima…Što se Vas tiče, koleginice, apsolutno ništa niste krivi! Vi ste postupili po pravilima struke… I ja da sam bio dežurni isto bih postupio… Kako ste mogli da znate da je to gradonačelnik… kada ga ne poznaju ni njegovi zaposleni..
Doktorki Stefanović već je bilo vidno lakše.
– E, hvala vam gospodine direktore na podršci… Mnogo mi znači… Bojala sam se da ne budem ja nešto..sankcionisana… Hvala vam… U svakom slučaju, sada je stvar jasna, potkrala se tehnička greška… I ja ga već danas hitno otpuštam.. Sa izvinjenjem…
Direktor se malo zamislio.
– Znate šta, koleginice..Da mi malo sačekamo sa njegovim otpusto… Čovek koji je bio u stanju da dopusti sve to što je dopustio..Ipak je za malo detaljniju opservaciju …
Slobodan Simić
