УЖИЦЕ: ОТВОРЕНА ЈУБИЛАРНА 20. МЕЂУНАРОДНА КОЛОНИЈА УМЕТНИЧКЕ КЕРАМИКЕ „ЗЛАКУСА“
У Злакуси је отворена 20-а, јубиларна, Међународна колонија уметничке керамике „Злакуса Ужице“. На отварању оснивач ове колоније Софија Бунарџић рекла је:
– Поздравила бих градоначелника и његовог заменика, као и уметнике. Троје њих дошло је из Америке, један из Египта, четворо из Турске и два уметника из Србије. Надам се да ће ових 12 дана бити плодоносно и да ће уметници стварати изузетна уметничка дела на традиционалан начин, са спојем модерне уметности. Позивам вас овом приликом да дођете да нас посетите и да видите шта ми то стварамо.
Потом се обратио председник Организационог одбора прве колоније од пре 20 година и актуаелни заменик градоначелинка града Ужица Видоје Дрндаревић:
– Поштовани градоначелниче, цењени уметници, драги пријатљи… Ево 20-и пут смо се окупили да отворимо свечано Међународну колинију уметничке керамике „Злакуса“ 2015. године. Пре 20 година, када смо се окупили у истом овом дворишту, мајстора-грнчара Милана Савића, једина жеља нам је била да ова колонија буде традиционална. Као што видите, она се одржава већ 20 година и са поносом можемо да кажемо да су сви учесници дали допринос колонији. Шта се у међувремену десило са колонијом и целом Злакусом? Злакуса је постала позната и призната на уметничкој мапи, не само града Ужица и Србије, него Европе и света. Уметници који су до тада радили, како смо их ми звали „грнчари и лончари“… Тај занат је у овом селу био у одумирању. Било је само неколико старих занатлија који су то радили и претило је изумирање. На нашу срећу, почетком рада Уметничке колоније, данас у селу имамо преко 30 младих људи који се баве овим занатом и која на тај начин имају основна средства за егзистенцију. Успели смо у овом периоду од 20 година, са организаторима колоније и МЗ Злакуса, која је у међувремену постала самостална месна заједница, договоримо да почетак колоније иде на данашњи дан, 18. августа, када се слави Дан МЗ Злакуса. Хтели смо и успели смо да пошаљемо поруку да је цела село и месна заједница уз колонију и да живе једни за друге. Још једном поздрављам све вас, пријатеље, уметнике и посебно градоначелника који је у обиљу обавеза и манифестација ових дана у граду изабрао да дође баш у Злакусу и да колонију свечано отвори.
Потом је градоначелник Тихомир Петковић отворио колонију.
– Част ми је да у име града Ужица поздравим организаторе, поштоване уметнике, госте и вас, Злакушане и да вам пожелим успешан рад и ове године са Међународном колонијом уметничке керамике „Злакуса“ 2015. године. Част је за један град, посебно село, да има овакву традиционалну манифестацоију већ 20 година. Према информацијама које имам, у претходних 19 година, 310 уметника је било у овом селу из 28 земаља. То је нешто што тешко може да постигне и много већа средина. Ти уметници су, захваљујући њихови радовима, неко по коме се памти град Ужице и село Злакуса у међународним оквирима. Знамо да је основни циљ ове колоније обнављање старог заната (грнчарског, лончарског) постигнут. Од неколико занатлија, колико их је било пре 20 година, данас их је неколико десетина. За нас је велика част да смо једни од организатора и покровитеља, уз Министарство културе Владе Републике Србије. Желим да честитам и Удружењу „Керамика Злакуса Ужице“, госпођи Софији Бунарџић, која је једна од кључних актера ове манифестације, уз Злакушане, који су заједно са њом допринели да ова манифестација постане толико значајна. Желим вам пуно успеха у наредних више деценија, много више него у ове две и проглашавам овогодишњу колонију отвореном. – закључио је градоначелник.
Новинар „Ужичке недеље“ разговарао је са светски признатим керамичаром, професором керамичке скулптуре Факултета примењене уметности Београдског универзитета Бранимиром Вукићевићем.
Од Ваше прве посете Злакуси, па до данас, какви су Ваши утисци, како је то изгледало пре, како сада, како Ви, као уметник, видите Злакусу?
– Неколико пута сам боравио у Злакуси. Ово ми је, мислим, трећи пут да дуже радим, да остајем у колонијама. Свраћао сам онако, као гост колоније два пута. Мени је од почетка Злакуса била онако, занимљиво место, и не знам да ли има још неко село, да је керамика тако развијена на тај начин и мислим да је специфично. Уопште за развој керамике је добро да постоји једно такво место. Добро је и то што странци долазе и размењују се искуства.
Колико Вама, као уметнику значи ова технологија „Керамика Злакуса“?
– Мени значи. Када сам ја имао једну изложбу пре шест-седам година, дошао сам сам овде у село. Софија ми је помогла и неке радове сам овде пекао ван колоније. Ова техника је јако занимљива, јер је специфичан тај материјал. То што се уради овде не може да буде урађено ни од каквог другог материјала. Баш се осећа и глина и земља и ватра, тако да је то занимљиво. Али техника је ипак ограничена, што опет може да буде позитивно. Да, нема много боја, али је опет занимљиво. Не бих долазио да није занимљиво.
Након отварања разговарао сам са Софијом Бунарџић, оснивачицом колоније. Стигли су уметници. Први Ваши планови и очекивања.
– Видим да су сви презадовољни и смештајем и амбијентом и једва чекају да почну са радом, са глином и да им покажемо процес и начин рада на злакушки начин. Мислим да ће сви они бити одушевљени. Видим први утисак и одушевљени су, да је из целог света овај пут у 20-ој колонији. Стварно су врсна имена, позната и призната у целом свету, у круговима керамичара и шире, тако да ће, ја се надам, настати много добрих радова и да ћемо имати много добру атмосферу. Сматрам да ћете и ви повремено долазити да видите како напредује њихов рад и позивам и наше суграђане да, ако могу, дођу и виде шта се ради у нашој међународној колонији.
Када сагледате првих 20 година, да ли је колонија остварила првобитни циљ?
– Јесте. Први циљ је био да помоћу уметности обновимо стари занат. То је постигнуто након пар година, а већ сада је се толико развило… Толико је она друга страна, где уметници треба да упознају традицију, да упознају стари занат и да се споји модерно са старим, што је изузетно позитивно прихваћено у целом свету. То није мала ствар. Било је 320 уметника из 28 земаља рачунајући и ову годину, ових 20 година овде. Многи од њих ме зову и питају да ли могу да дођу и учествују у колонији опет, колико су задовољни са свим оним што доживе овде у Злакуси. То нама одговара, јер онда се шири позитивна прича у свим круговима. Амерички уметници су стигли тако што се о Злакуси причало на међународној академији у Даблину прошле године и од тада се договарамо да они буду учесници колоније. Лепо је чути да колеге причају у свету о нама. Нормално, моја активност на друштвеним мрежама, с тим што стављам керамику и имам само пријатеље керамичаре из целог света, доприноси да имам, чак и више позива да их примим, али због ситуације каква је код нас, не можемо више уметника да зовемо. Ја сам презадовољна и повратним причама о Злакуси. Само још да кажем да је печење радова 28. августа.
Током отварања колоније приређен је уметнички програм. Две песме отпевала је Славица Николић, коју је свирајући фрулу, пратио Марио Божовић, а три песме отпевала је и група Етно удружења „Завичај“.
Милан Ђокић
