U toku policijskog časa dežurnom inspektoru je priveden stariji gospodin koji je prekršio zabranu kretanja.
– Pa dobro bre deda kako smeš da izlaziš u vreme policijskog časa?!- odmah je povisio glas inspektor.- Znaš li ti da je to kažnjivo?!
Stariji gospodin je izgledao prilično iznenađen.
– Izvinite gospodine inspektore… Stvarno nisam imao nameru da pravim probleme..Nego sam mislio.. da se to ne odnosi na mene..
Sad je inspektor izgledao iznenadjen.
– Kako misliš da se ne odnosi na tebe!? Pa odnosi se na svakoga! Zar nisi čuo šta je rekao naš Predsednik na televiziji! Svaki dan vam govori! Svi morate da poštujete vanredno stanje, a posebno vi stariji gradjani, jer je to jako važno za vaše zdravlje!
– Ja jesam sve to čuo što je rekao Predsednik- priznao je stariji gospodin.- Ali zaista nisam mislio da se to odnosi na mene..Ja uopšte nisam član njegove vladajuće stranke..
– Kakve to sad ima veze?- zbunio se inspektor.
– Pa, kako da nema veze..- nastavio je stariji gospodin.- Predsednik je predsednik vladajuće stranke..I mislio sam da se on obraća svojim članovima..
– Ama Predsednik je predsednik svih građana!- povisio je glas inspektor.- Šta to ti sad izvodiš!
– Koliko sam ja informisan- nije se dao starina – on nije dao ostavku na mesto predsednika vladajuće stranke kad je izbran za predsednika države… kako je predvidjeno zakonom..Tako da je on za mene predsednik vladajuće stranke… I to šta on priča ne važi za mene…
– To je sada potpuno nebitno!- ponovo je povisio glas inspektor.- Nebitno je ko je koja stranka i ko je čiji predsednik….Sad se borimo za zdravlje! Predsednik je jasno rekao da stari ne smeju da izlaze jer je najviše ugroženo njihovo zdravstveno stanje!
– Pa ni to se ne odnosi na mene- ponovo se javio stari gospodin.
– A što, ako se sme znati?!- planuo je inspektor.- Koliko ja vidim, ti si očigledno star čovek! Šta je tu sporno?!
– Pa ja jesam star čovek, to je nesporno- prihvatio je stari- Ali ja sam mislio da se njegova briga o zdravlju ne odnosi na mene.. Ja imam tako malu penziju da uopšte ne mogu da kupujem lekove..sem aspirina..i bensedina..A to nikoga nije briga. Lekarske preglede čekam po pola godine…Dve godine čekam na operaciju srca..Tri godine sam na listi za operaciju kuka..a četiri godine čekam operaciju katarakte.. Tako da očigledno sve što govori Predsednik uopšte nema veze sa mnom.. Jel mogu sad da idem kući?
Slobodan Simić
