MALTA, COVID-19
Osim povremenih saveta od strane stručnih lica, a u vezi zaštite od corona virusa, u početku nikakvih drugih reakcija nije bilo. Opušteno i sa divljenjem primljena je vest da je negde u Kini, na 6 hektara zemlje, za samo 7 dana, napravljena bolnica sa 1000 kreveta za zaražene od ovog virusa.
Prvi slučaj na Malti otkriven je početkom februara i to kod devojčice od 12 godina, koja se vraćala iz severne Italije, gde je bila na odmoru sa svojim roditeljima i sestrom. Cela porodica smeštena je u karantin, u skladu sa tadašnjim smernicama za one koji se vraćaju iz područja visokog rizika. Vremenom je brojka zaraženih bivala veća, da bi do današnjeg dana stigla cifru od 46 obolelih. Svi pozitivno testirani bili su putnici koji su dolazili na ostrvo, dok su tri poslednja zabeležena slučaja među lokalnim stanovništvom, i to je, kako vlada kaže, ulazak u drugu fazu bolesti.
“Svi oni koji su izvan Malte trebalo bi da se vrate odjednom, a turisti bi trebali da odu što pre. Ovo nisu najbolja vremena. Ali, što više saradjujemo, pre ćemo se izvući iz ove krize.” – rekao je premijer Malte, Robert Abela.
Ovdašnja vlada donela je odluku da svi koji od 13. marta uđu u zemlju, direktno idu u karantin 14 dana. Policijski službenici Jedinice za sprovođenje zakona, zajedno sa službenicima iz Uprave za javno zdravlje i Odeljenja civilne zaštite, vrše redovne provere poštovanja ove odluke. Do sada su pronađene 4 osobe van karantina, kojima je naplaćena kazna 1000 evra, a od juče ona iznosi 3000 evra. Takođe, stranim državljanima sa prebivalištem na Malti, može se ukinuti boravišna dozvola i čak mogu biti deportovani u svoju zemlju, ukoliko ih inspektori ne nađu na njihovim adresama, odnosno u karantinu.
“Sprovođenje ovih mera biće deo vladine posvećenosti u borbi protiv širenja COVID-19.” – rekao je Byron Camilleri, ministar za unutrašnje poslove, nacionalnu bezbednost i sprovođenje zakona Malte. Javni prevoz na ostrvu funkcioniše po redu vožnje, uz novinu da u autobusima može biti samo onoliko putnika koliko ima sedišta. Iako su vozila registrovana za oko tridesetak mesta za stajanje, u ovoj situaciji to nije dozvoljeno. Vozači nose maske i rukavice. Da bi se pomoglo ograničiti i kontrolisati širenje COVID-19, svi putnički letovi na ulazu na Maltu privremeno će biti obustavljeni. Obustava će započeti 21. marta i završiti 11. aprila. Zabrana se ne odnosi na trajektne letove, teretne, humanitarne i letove repatrijacije. Nastava u školama i fakultetima je obustavljena i pohađa se online. Zbog uvođenja pojačanih preventivnih mera opreza, zatvorene su sve kulturne i sportske ustanove, otkazani koncerti, predavanja, promocije, svi događaji od javnog značaja i ostale aktivnosti. Odluka je doneta kako bi se sprečilo ili usporilo širenje korona virusa u populaciji. Mera je preventivna.
Od večeras, zatvaraju se svi restorani i barovi. Pojedini hoteli rade sa oko 15% i manje popunjenosti, dok su ostali smeštajni objekti zatvoreni. Broj turista je značajno opao. Ekonomske inicijative za rešavanje potencijalne finansijske krize do sada nisu dobro prihvaćene od strane poslovnih lidera i sindikata, mada je vlada obećala da će ih uvesti još. Neizvesna je sudbina više desetina hiljada državljana trećih zemalja, koji su registrovani u Job plus-u, odnosno legalno zaposleni na ostrvu. Većina njih mogla bi ostati bez posla. „Nadam se da će oni koji se ne saosećaju sa teškim položajem tih ljudi, ljudskih bića i poreznih obveznika shvatiti da su oni bitan deo koji pokreće našu postojeću ekonomiju. Ti ljudi nikada neće zaboraviti kako su se prema njima ophodili, a naša će država dugoročno trpeti lošu reputaciju i ekonomske poteškoće ako ne odlučimo prema njima postupati dostojanstveno.”- glasio je komentar jednog malteškog državljanina. Sinoć u 21.00h, organizovan je događaj preko socijalne mreže Facebook da svi ljudi na ostrvu izadju na trenutak na svoje balkone I počnu aplaudirati i navijati kao znak podrške i poštovanja malteškim zdravstvenim radnicima.
U lošim vremenima neki ljudi dobiju priliku da pokažu svoju dobru stranu. Tako su ovdašnji studenti Medicinskog fakulteta završene 5. godine ponudili pomoć zdravstvenim radnicima. Pored želje da učestvuju u borbi protiv pomenutog virusa, tu je i potreba za praksom koju zbog novonastale situacije nisu mogli odraditi na fakultetu. Njihov predlog je naišao na oduševljenje ali do realizacije istog može doći samo ako vlada da saglasnost.
Milina Đenić Leković