Puste ulice Čikaga
COVID-19 u SAD – Dan sedmi
Iako je po ocenama američkih zvaničnika “ U toku operacija spasavanja zemlje”, još uvek nikome nije jasno zašto predsednik Tramp u petak nije doneo odluku o karantinu na saveznom nivou. Na konferenciji za štampu u 11h sati rekao je da svaka država ima svoje potrebe, i da, recimo, na srednjem zapadu, stanje uopšte nije kritično, ali ga je guverner države Ilinois samo pet minuta kasnije demantovao, donoseći odluku o stavljanju ove države i njenih 13 miliona građana u karantin, od subote u 5 sati popodne.
Tu nije bio kraj kontroverznim informacijama, koje samo unose zabunu među obične Amerikance. Dok lekari tvrde da lekovi protiv malarije i ebole možda mogu da pomognu, ali u to nisu sigurni, predsednik izražava otvoreni optimizam, tvrdeći da ima “dobar osećaj” u primeni istih. Nemoralni senatori i jedne i druge partije prodaju svoje akcije, i čitave portfolije u nastojanju da spasu svoje investicije, dok u isto vreme svojim glasačima sole pamet pričama da je ekonomija u odličnom stanju. Bolničko osoblje apeluje na ozbiljnu akciju američke vojske, kako bi snabdevanje neophodnim materijalom bilo uspešno, dok zvaničnici savezne administracije tvrde da nema mesta panici i da će sva oprema uskoro, u skladu sa Aktom o proizvodnji u ratnim sulovima, biti proizvedena u fabrikama automobila i nekih drugih sektora.
Malo je reći da je običan Amerikanac sluđen, bombardovan informacijama sa svih strana. Akcije rastu, dolar slabi, nedostaju rukavice, mantili, maske i zaštitne naočare, cena goriva u Kintakiju pala je na 99 centi po galonu, datum za predaju dokumenata za porez pomeren je do 15. jula, zatvorene su granice sa Kanadom i Meksikom, neke fotografije pokazuju slike američke vojske na ulicama Njujorka! Pa hoćemo li i možemo li posle ove pošasti biti bolji, jedinstvenii, snažniji i pametniji?
U Americi je u petak uveče bilo 20.000 obolelih i 250 mrtvih. Pozitivno je testiran i član kabineta američkog potpredsednika Majka Pensa, ali nas uveravaju da on sa potpredsednikom i predsednikom definitivno nije imao kontakte. Akt o proizvodnji u ratnim uslovima je već u primeni, pa nam je predsednik Tramp obećao dodatnu proizvodnju i efikasnu raspodelu maski, respiratora, ventilatora i doktorskih mantila. Sa druge strane, vesti iz čikaških bolnica govore o haosu, u kome se na rezultate testa čeka više od sedam dana, a nestašica bolničkih kreveta i mesta na intenzivnoj nezi je više nego evidentna. Niko iz administracije ne predlaže testove na virus za sve građane, osim za one koji imaju simptome ovog virusa – visoku temperatura i suvi kašalj. U nekim bolnicama najpre rade testove na običan grip, jer su dostupni, pa ako je taj test negativan, onda primenjuju test na coronavirus. Neki lekari tvrde da im je određena jedna zaštitna maska na dan, drugi da imaju jednu masku na 5 pacijenata, a treći da im je maska dostupna tek u slučaju ako imaju pacijenta zaraženog coronavirusom.
Prazan L stop
Mnogi Amerikanci se pitaju zašto predsednik nije čitavu državu stavio u karantin na 45 dana, zatvorio sve institucije, korporacije, kompanije i male firme, iz državnih sredstava isplaćivao određeni procenat mesečnih zarada, pa kada zlo prođe prešao na opciju “obnove i izgradnje”. Po mišljenju nekih analitičara, takva akcija države dala bi bolje rezultate, smanjila tenziju, sprečila manipulaciju i mogućnost da i ovo “nekima bude rat, a nekima brat”.
Ja sam danas, posle šetnje na plaži, ponovo našla isto parking mesto za svoj auto ispred zgrade, što se skoro nikada nije desilo. Sa familijom sam uspostavila jutarnje viđanje skajpom, a sa drugaricama, koje su mi takođe familija, večerniji “happy hour”, uz Martini sa narom ili Camapri sa sodom. Sa kolegama dnevno razmenjujem viceve, šale i pošalice, u nastojanju da što normalnije provedem svaki dan i kroz ovo ludilo prođem sa što manje oštećenja.
Psiholozi već najavljuju da će nam svima najteža biti sledeća nedelja. Roditelji i deca već će biti na ivici živaca zbog celodnevnog sedenja i rada pod istim krovom, broj zaraženih zbog intenzivinijih testiranja biće veći, povećaće se i broj mrtvih, a Senat mozda u ponedeljak i ne donese odluku o ekonomskoj pomoći pojedincima, velikim korporacijama i posebno malim firmama. Birači će tražiti da nemoralni senatori makar stanu pred Etički komitet Senata i objasne zašto su svoje akcije prodali u vreme dok se o virusu još uvek nije mnogo govorilo, a oni bezočno uveravali javnost da je sve u redu i da nam nije ništa.
Kako nada umire poslednja, ostaje nam da verujemo da iz ovoga hoćemo izaći jači, snažniji i bolji, kao ljudska vrsta. Ako preživimo danas. Danas nam je bilo ovako, a sutra će nam biti kako nam bude.
za Užičku nedelju iz Čikaga – Mila Filipović
