Kažu, Zlatibor pretrpan građevinama… Kažu, prepun Zlatibor ljudi… Zavisi šta se podrazumeva pod Zlatiborom…
Nas četvoro prepešačili smo blizu 20 kilometara po Zlatiboru i to baš na 1. maj i… nikoga nismo sreli. Baš nikoga. Par krava i par napuštenih kuća.
Naravno, u centru je bio krkljanac. Naravno, po kafanama i kafićima je bio krkljanac. Naravno, po putevima je bio krkljanac. Ali, skreneš 50 metara dalje i nema žive duše. Samo minut pešačenja van asfalta i nigde nikoga. Izbor je samo vaš. Ali, nema glupljih od onih koji povazdan sede u birtiji u centru i kukaju na urbanistički haos. Na Kraljevom trgu tog dana poziralo je i selfiralo se nekoliko hiljada napućenih usana i natrćenih guzica, a nama je pozirala tek jedna obična, pristojna – gospođa krava. Po ko zna koji put, za 4-5 sati pešačenja apsolutno nikoga nismo sreli. Nema više ko ni narcise da bere… Osim ako ih ne posade u saksije u centru…
Toni Stanković
