Чајетина, 4.12.2017 – Дуго најављивана инвестиција којом се напредњачки режим нападно поносио јер је, наводно, успео да доведе највећег немачког произвођача свиња у Србију, није ништа друго него још једна у низу превара Александра Вучића који је том истом фамозном ”Тенису” предао у руке плодно војвођанско земљиште на 30 година, иако је почетак изградњи фарми померен за две године, па ће Немци још, у међувремену, моћи да дају у закуп ”поклоњену” земљу, а ако и започну пројекат, уместо најављиваних 300 милиона евра, уложиће три пута мање новца и нису у обавези да изграде свих пет фарми свиња како је народу представљено, при чему ће држава издвојити најмање 20 милиона евра и обезбедити грађевинско земљиште без накнаде и бројне пореске олакшице – упозорава Милан Стаматовић, председник Иницијативног одбора Здраве Србије (ЗС), напомињујући да су државне распикуће спремне, ради опстанка на власти, да се одрекну сопствене земље и униште домаћу пољопривредну производњу приказујући долазак страних компанија на српско тржиште као заслугу и дело једне странке и једног човека.
Стаматовић истиче да су поменутом произвођачу меса, за сада, дато у закуп 2.420 хектара земљишта у околини Зрењанина и приближно једнака површина у близини Кикинде, обе на 30 година, за које ће „Тенис” хектар пољопривредног земљишта плаћати у просеку 207 евра годишње, што је, према речима напредног министра пољопривреде Недимовића, одлична цена јер је, замислите, знатно већа од просечне цене коју плаћају српски пољопривредници и која износи 190 евра!?
На томе се неће стати па ће у наредном периоду немачка компанија добити у закуп парцеле у Пландишту, Вршцу и Сечњу, па ће, са раније одобреним земљиштем ”Тенис” добити око 15.000 хектара најплодније српске земље, на којој ће од државних, односно пара свих грађана Србије градити и улагати – каже Стаматовић и подсећа да ово није једини пример уништавања српске пољопривреде и да су произвођачи малина, због издајничког односа председника државе и његове Владе према српским малинарима, принуђени на радикализацију протеста јер се до 29. новембра, када је био последњи рок, нико није удостојио да им одговори на питања, молбе и захтеве о утврђивању коначне цене малине.
