УСПЕШНИ ЧАЈЕТИНЦИ: РАЈКО ПЕЛВЕРОВИЋ
Рајко Пелверовић, за себе, с пуним правом, може рећи да је успешан привредник. Преко двадесет година се бави приватним бизнисом и за то време је изградиофирму, која је данас један од регионалних лидера на тржишту сирове кафе. Компанија Есентико Боки, чији је власник, шири своје привредне активности, па се од 2013. бави производњом и дистрибуцијом фармацеутских производа. Седиште компаније се налази у Чајетини, за коју је Рајко везао своје животне планове и чији је, како често истиче, поносни становник.

Трговина кафом је основна делатност ваше фирме. Откуд Ви у том бизнису?
– Из ове перспективе гледано, за саму идеју да кренем у посао са кафом, могу да захвалим санкцијама, које су нам уведене 90. година. По повратку из војске, негде 93. године, почео сам да радим у продавници на Златибору. Плате су, у то време, биле милионске, а, ипак, недовољне за куповину једне шибице, па сам покушавао да покренем и неки приватни посао. Приметио сам да влада хронична несташица кафе која је, природно, један од најтраженијих производа у свим трговинама. Сва трговина кафом се, у то време, преселила на црно тржиште, а фирме које су желеле и морале легално да послују нису имале никакву могућност да је набаве. То ме је заинтригирало, па сам почео да се распитујем о начинима на које се кафа може легално увести у земљу. Срећом по мене, тада то готово нико није радио. У то време, свима нама је изгледало да је Београд једино место из ког је могуће водити било какав озбиљнији бизнис. Три године сам провео у њему развијајући посао, да бих, на крају, схватио да све то могу да радим из своје Чајетине. Тада сам одлучио да се вратим и одавде водим посао.

Данас сте један од највећих трговаца кафом у земљи. Одакле је увозите и коме је продајете?
– Наша фирма Esentico Boki месечно увезе 400-600 тона сирове кафе, коју дистрибуирамо у Србији и земљама региона. Имамо царинске магацине у Бару, Копру и Солуну, кафу увозимо из Индије, Колумбије и Бразила. Без лажне скромности, тренутно смо међу највећим компанијима које се баве овим бизнисом на Балкану. Тренутно запошљавамо 46 људи и надам се да ћемо у будућности имати прилику да тај број повећамо.

Од 2013. део свог новца улажете новац у фармацију. Шта производите и нудите својим купцима?
-Тренутно смо власници једанаест фармацеутских брендова, на које полажемо права интелектуалне својине. Ради се о суплементима, додацима исхрани, који имају дозволе свих релевантних државних установа и могу се купити у апотекама широм Србије. Сви наши производи пролазе ригорозне контроле квалитета, сарађујемо са научно-истраживачким радницима и лекарима из области интерне медицине, психијатрије, дијететике, ендокринологије, урологије. Пратимо нова достигнућа у фармацеутској индустрији и пракси, са жељом да пацијентима који су нам поклонили поверење, узвратимо природним, квалитетним и ефикасним препаратима, који побољшавају њихово здравље, а живот чине лепшим.

Последњих година се бавите и станоградњом. У Чајетини сте изградили две стамбене зграде и купцима понудили повољне услове кредитирања.
– Саградили смо до сада око 4500 м2 стамбеног простора у Чајетини. Циљ нам је да омогућимо, најпре, младим брачним паровима, да реше своје стамбено питање, па зато кредитирамо грађане, без посредства банака. Годишња камата је само 0.8 посто, рок отплате је 15 година што је, по мом мишљењу, изузетно повољна и примамљива понуда за све који желе да, себи обезбеде стан у Чајетини. Поред људи из саме Чајетине, доста наших купаца је са стране. То су људи који воле Златибор и желе да имају некретнину у нашем крају. У једној згради смо отворили кафић и спа центар „Ива“, који на добар начин употпуњују туристичку понуду нашег места. Златибор је прелепа планина, а моја жеља је да његовим гостима покажем сву његову ширину и лепоту.

Овде у Чајетини за вас важи мишљење да се, понекад, фанатични локалпатриота. Да ли је то истина?
-На попису који је урађен на овим просторима 1729. године помиње се име мог претка, ковача, Николе Пелвера. Симболично, на месту где је некада била та ковачница, саграђено је седиште наше фирме. Од тада, до данас, историја и судбина наше породице је везана за Чајетину. Овде сам одрастао, делио добро и зло са својим комшијама и пријатељима, волим живот у Чајетини, своје суграђане, са којима се свакодневно срећем и надам се да ћу ту провести остатак живота.

Активно учествујете у друштвеном животу у Чајетини, захваљујући Вама и вашим идејама заживели су различити пројекти који су подигли квалитет живота у њој.
– Не могу рећи да су то моје идеје, већ је ту увек било више људи са којима сам сарађивао и који осећају обавезу да учине нешто добро за своје место. Заједничким снагама смо обновили Дом културе, покренули Фестивал ерског хумора, направили купалиште у Мушветама. Да не заборавим, један од пројеката, на који сам најпоноснији, је обнова парка који је данас, најчешће, пун деце. Чајетинска црква је изграђена на земљи која је припадала мојим прецима и драго ми је што данас учествујем у њеној обнови. Ово место је донело доста доброг мени и мојој породици и осећам обавезу да му на неки начин узвратим.

Председник сте Кошаркашког клуба Златибор, који је нека врста локалног спортског љубимца. Како се сналазите у тој улози?
– Пре свега, КК Златибор је драгоцен локални бренд, клуб изузетне историје, који су градиле генерације кошаркаша, тренера и навијача, који су увек били уз њега. Овде се кошарка воли, за њу се живи, трибине спортске дворане у Чајетини су увек пуне, па и онда када су резултати лошији, него што би желели. Велика је част бити део једног оваквог колектива и, у оквиру својих могућности, допринети његовом развоју. Око клуба је окупљен велики број истинских заљубљеника у кошарку и свако се труди да клубу помогне колико може. Трудили смо се да подигнемо организацију на што бољи ниво, пронађемо спонзоре, који су на различите начине помогли да клуб функционише на прави начин. Као круна дугогодишњег рада, пре две године је остварен пласман у другу лигу, што је историјски успех. Ускоро почиње нова сезона, имамо добар тим, амбиције нам расту, али, коначну оцену о нашем раду ће донети кошаркашки терен и резултати које на њему остваримо.

На крају, поред свега овога, имате једну велику страст, велики сте навијач Партизана.
-Неке дечачке љубави изгледа никад не пролазе. Увек сам волео спорт и поштовао праве, искрене, навијаче свих клубова. За мене је и данас, без обзира на стање у домаћем фудбалу, „Велики дерби“ истински празник спорта. Спонтано се направила и нека добра атмосфера око свог тог навијања, па често, у кафићу, утакмице скупа пратимо Звездини навијачи и ми, Партизановци. За време утакмице, обавезно седимо одвојено и не комуницирамо међусобно. На крају, неко се радује, неко тугује, другарско пецкање је обавезно, а губитници су најчешће у обавези да часте пиће. Цела та атмосфера се прелила и на репрезентативне мечеве па смо, недавно, ноћима бдели, пратећи Олимпијске игре и бодрећи наше представнике у Рију. Спорт је, у својој основи, племенита ствар, која би требало да промовише позитивне вредности, витешки дух, прави однос према супарнику и самом животу. Надметање је незаобилазни део свачијег живота. У љубави се боримо за жене које волимо, у бизнису са конкуренцијом, а у спорту са ривалима и сви желимо да победимо. На крају, кад сумирамо резултате, ипак, остаје најбитније да ли смо у тој борби остали људи. Спорт је ту да нас подсећа да су победе и порази саставни део живота, да постоје одређена правила којих се морамо држати и да је победа вредна, само ако је поштено остварена.

Бојан Савић

  esetnico boki, iva spa čajetina, rajko pelverović čajetina

Comments

comments