Dijagnoza: Čajetinac

USPEŠNI ČAJETINCI: RAJKO PELVEROVIĆ
Rajko Pelverović, za sebe, s punim pravom, može reći da je uspešan privrednik. Preko dvadeset godina se bavi privatnim biznisom i za to vreme je izgradiofirmu, koja je danas jedan od regionalnih lidera na tržištu sirove kafe. Kompanija Esentiko Boki, čiji je vlasnik, širi svoje privredne aktivnosti, pa se od 2013. bavi proizvodnjom i distribucijom farmaceutskih proizvoda. Sedište kompanije se nalazi u Čajetini, za koju je Rajko vezao svoje životne planove i čiji je, kako često ističe, ponosni stanovnik.

Trgovina kafom je osnovna delatnost vaše firme. Otkud Vi u tom biznisu?
– Iz ove perspektive gledano, za samu ideju da krenem u posao sa kafom, mogu da zahvalim sankcijama, koje su nam uvedene 90. godina. Po povratku iz vojske, negde 93. godine, počeo sam da radim u prodavnici na Zlatiboru. Plate su, u to vreme, bile milionske, a, ipak, nedovoljne za kupovinu jedne šibice, pa sam pokušavao da pokrenem i neki privatni posao. Primetio sam da vlada hronična nestašica kafe koja je, prirodno, jedan od najtraženijih proizvoda u svim trgovinama. Sva trgovina kafom se, u to vreme, preselila na crno tržište, a firme koje su želele i morale legalno da posluju nisu imale nikakvu mogućnost da je nabave. To me je zaintrigiralo, pa sam počeo da se raspitujem o načinima na koje se kafa može legalno uvesti u zemlju. Srećom po mene, tada to gotovo niko nije radio. U to vreme, svima nama je izgledalo da je Beograd jedino mesto iz kog je moguće voditi bilo kakav ozbiljniji biznis. Tri godine sam proveo u njemu razvijajući posao, da bih, na kraju, shvatio da sve to mogu da radim iz svoje Čajetine. Tada sam odlučio da se vratim i odavde vodim posao.

Danas ste jedan od najvećih trgovaca kafom u zemlji. Odakle je uvozite i kome je prodajete?
– Naša firma Esentico Boki mesečno uveze 400-600 tona sirove kafe, koju distribuiramo u Srbiji i zemljama regiona. Imamo carinske magacine u Baru, Kopru i Solunu, kafu uvozimo iz Indije, Kolumbije i Brazila. Bez lažne skromnosti, trenutno smo među najvećim kompanijima koje se bave ovim biznisom na Balkanu. Trenutno zapošljavamo 46 ljudi i nadam se da ćemo u budućnosti imati priliku da taj broj povećamo.

Od 2013. deo svog novca ulažete novac u farmaciju. Šta proizvodite i nudite svojim kupcima?
-Trenutno smo vlasnici jedanaest farmaceutskih brendova, na koje polažemo prava intelektualne svojine. Radi se o suplementima, dodacima ishrani, koji imaju dozvole svih relevantnih državnih ustanova i mogu se kupiti u apotekama širom Srbije. Svi naši proizvodi prolaze rigorozne kontrole kvaliteta, sarađujemo sa naučno-istraživačkim radnicima i lekarima iz oblasti interne medicine, psihijatrije, dijetetike, endokrinologije, urologije. Pratimo nova dostignuća u farmaceutskoj industriji i praksi, sa željom da pacijentima koji su nam poklonili poverenje, uzvratimo prirodnim, kvalitetnim i efikasnim preparatima, koji poboljšavaju njihovo zdravlje, a život čine lepšim.

Poslednjih godina se bavite i stanogradnjom. U Čajetini ste izgradili dve stambene zgrade i kupcima ponudili povoljne uslove kreditiranja.
– Sagradili smo do sada oko 4500 m2 stambenog prostora u Čajetini. Cilj nam je da omogućimo, najpre, mladim bračnim parovima, da reše svoje stambeno pitanje, pa zato kreditiramo građane, bez posredstva banaka. Godišnja kamata je samo 0.8 posto, rok otplate je 15 godina što je, po mom mišljenju, izuzetno povoljna i primamljiva ponuda za sve koji žele da, sebi obezbede stan u Čajetini. Pored ljudi iz same Čajetine, dosta naših kupaca je sa strane. To su ljudi koji vole Zlatibor i žele da imaju nekretninu u našem kraju. U jednoj zgradi smo otvorili kafić i spa centar „Iva“, koji na dobar način upotpunjuju turističku ponudu našeg mesta. Zlatibor je prelepa planina, a moja želja je da njegovim gostima pokažem svu njegovu širinu i lepotu.

Ovde u Čajetini za vas važi mišljenje da se, ponekad, fanatični lokalpatriota. Da li je to istina?
-Na popisu koji je urađen na ovim prostorima 1729. godine pominje se ime mog pretka, kovača, Nikole Pelvera. Simbolično, na mestu gde je nekada bila ta kovačnica, sagrađeno je sedište naše firme. Od tada, do danas, istorija i sudbina naše porodice je vezana za Čajetinu. Ovde sam odrastao, delio dobro i zlo sa svojim komšijama i prijateljima, volim život u Čajetini, svoje sugrađane, sa kojima se svakodnevno srećem i nadam se da ću tu provesti ostatak života.

Aktivno učestvujete u društvenom životu u Čajetini, zahvaljujući Vama i vašim idejama zaživeli su različiti projekti koji su podigli kvalitet života u njoj.
– Ne mogu reći da su to moje ideje, već je tu uvek bilo više ljudi sa kojima sam sarađivao i koji osećaju obavezu da učine nešto dobro za svoje mesto. Zajedničkim snagama smo obnovili Dom kulture, pokrenuli Festival erskog humora, napravili kupalište u Mušvetama. Da ne zaboravim, jedan od projekata, na koji sam najponosniji, je obnova parka koji je danas, najčešće, pun dece. Čajetinska crkva je izgrađena na zemlji koja je pripadala mojim precima i drago mi je što danas učestvujem u njenoj obnovi. Ovo mesto je donelo dosta dobrog meni i mojoj porodici i osećam obavezu da mu na neki način uzvratim.

Predsednik ste Košarkaškog kluba Zlatibor, koji je neka vrsta lokalnog sportskog ljubimca. Kako se snalazite u toj ulozi?
– Pre svega, KK Zlatibor je dragocen lokalni brend, klub izuzetne istorije, koji su gradile generacije košarkaša, trenera i navijača, koji su uvek bili uz njega. Ovde se košarka voli, za nju se živi, tribine sportske dvorane u Čajetini su uvek pune, pa i onda kada su rezultati lošiji, nego što bi želeli. Velika je čast biti deo jednog ovakvog kolektiva i, u okviru svojih mogućnosti, doprineti njegovom razvoju. Oko kluba je okupljen veliki broj istinskih zaljubljenika u košarku i svako se trudi da klubu pomogne koliko može. Trudili smo se da podignemo organizaciju na što bolji nivo, pronađemo sponzore, koji su na različite načine pomogli da klub funkcioniše na pravi način. Kao kruna dugogodišnjeg rada, pre dve godine je ostvaren plasman u drugu ligu, što je istorijski uspeh. Uskoro počinje nova sezona, imamo dobar tim, ambicije nam rastu, ali, konačnu ocenu o našem radu će doneti košarkaški teren i rezultati koje na njemu ostvarimo.

Na kraju, pored svega ovoga, imate jednu veliku strast, veliki ste navijač Partizana.
-Neke dečačke ljubavi izgleda nikad ne prolaze. Uvek sam voleo sport i poštovao prave, iskrene, navijače svih klubova. Za mene je i danas, bez obzira na stanje u domaćem fudbalu, „Veliki derbi“ istinski praznik sporta. Spontano se napravila i neka dobra atmosfera oko svog tog navijanja, pa često, u kafiću, utakmice skupa pratimo Zvezdini navijači i mi, Partizanovci. Za vreme utakmice, obavezno sedimo odvojeno i ne komuniciramo međusobno. Na kraju, neko se raduje, neko tuguje, drugarsko peckanje je obavezno, a gubitnici su najčešće u obavezi da časte piće. Cela ta atmosfera se prelila i na reprezentativne mečeve pa smo, nedavno, noćima bdeli, prateći Olimpijske igre i bodreći naše predstavnike u Riju. Sport je, u svojoj osnovi, plemenita stvar, koja bi trebalo da promoviše pozitivne vrednosti, viteški duh, pravi odnos prema suparniku i samom životu. Nadmetanje je nezaobilazni deo svačijeg života. U ljubavi se borimo za žene koje volimo, u biznisu sa konkurencijom, a u sportu sa rivalima i svi želimo da pobedimo. Na kraju, kad sumiramo rezultate, ipak, ostaje najbitnije da li smo u toj borbi ostali ljudi. Sport je tu da nas podseća da su pobede i porazi sastavni deo života, da postoje određena pravila kojih se moramo držati i da je pobeda vredna, samo ako je pošteno ostvarena.

Bojan Savić

Comments

comments