Umesto nekadašnje streljane Muzej keramike

Konačno keramika dobija svoj prostor

Posle 20 godina umetnička dela nastala u Koloniji umetničke keramike u Zlakusi dobijaju svoj prostor i to u Gradskom kulturnom centru, na mestu nekadašnje streljanje. Autor i tvorac kolonije akademski vajar Sofija Bunardžić kaže da je konačno došao i taj trenutak da umetnička dela nastala radom mnogobrojnih umetnika iz celog sveta ne budu više skrivena od javnosti.
– O stalnom izložbenom prostoru za keramiku pričalo se poslednjih godinu ili dve. Iznošenje u javnost kolekcije koju čuvam, ranije je bilo samo u pokušajima, ali nijedna ideja, nijedna akcija se nije dovršila. E, sada je javno dogovoreno da će ovo ući u budžet grada za iduću godinu i dat je nalog Direkciji za izgradnju grada da se napravi projekat. Još ne znam da li će se cela streljana koristiti kao izložbeni prostor ili samo deo i to donji, a možda i nadograditi galerija. Meni bi najviše odgovarao ceo prostor, ali bih bila zadovoljna i sa delom koji bi se nadzidao. Takođe, to bi mogao da bude mali Muzej keramike. Gradsko rukovodstvo je i ranije planiralo da se ceo taj krug, gde je Gradska galerija, Jokanovića kuća i Gradski kulturni centar pretvori u deo grada za kulturu, pa bi se i muzej keramike u to lepo uklopio – rekla je Sofija.
Taj projekat oko izložbenog prostora, prema njenim rečima, bio bi jednim delom finansiran iz budžeta grada, a za drugi deo bi zajednički konkurisali kod Ministrstva kulture, u stvari uz pomoć Ministarstva kulture tražili bi pomoć kod kulturnih fondova Evrope. To bi bila pomoć za adaptaciju i opremu.
– Do sada imamo 1.000 umetničkih dela. Sada jedan deo te keramike se nalazi u mom ateljeu, drugi deo u magacinskom prostoru Gradskog kulturnog centra koji kisne, a treći deo se nalazu u Potpećkoj pećini, kao izložbeni prostor i tu bi trebalo da se dodaju veći eksponati, da bi bila stalna izložba. U tom budućem izložbenom prostoru u Gradskom kulturnom centru mogla bih da menjam kolekcije na 6 meseci, da bi se moglo sve to izložiti. Vać imam ideje da bi recimo šest meseci stajala izložba samo ljudskih figura, jer ima dosta takvih eksponata, pa zatim samo eksponati životinja, pa posuđa – objasnila je Sofija i dodala da se nada da će se taj projekat sprovesti brzo.
Na pitanje kakvu bi grad još mogao da ima korist, Sofija kaže da bi to privuklo i mnoge umetnike da posete Užice.
– Ja i sada imam pozive od umetnika koji bu u grupama došli da vide postavke i to je interes grada. Ja ne mogu te ljude da uvedem u atelje jer tu nema ni mesta, niti su umetnička dela razmeštena. Pored toga možda bi dva mlada kustosa našla posao, jer ima dosta mladih ljudi koji su završili fakultete, a nemaju posao – kazala je Sofija.
Kroz koloniju je do sada prošlo 320 umetnika iz 31 zemlje, skoro sa svih kontinenata.
– Dakle, u celom svetu je zastupljena priča o metodu Zlakusa. Evo, na primer, imala sam u ovogodišnjoj koloniji gošću iz Amerike, koja je na internetu postavila u svojoj glinenoj postavci i proizvod nastao u koloniji i nazvala ga „metod Zlakusa“. Svi je zovu i pitaju šta je to Zlakusa, a ona im objašnjava da je to u Srbiji, kod Užica, i da postoji takva kolonija u Zlakusi. To je samo jedan primer kako se populariše Užice. Ima sve više zainteresovanih umetnika koji bi došli, a ima i starih koji bi ponovo došli. Ipak, naš princip je da zovemo nove umetnike iz novih zemalja, kako bi se priča o Zlakusi sve više širila – zaključila je umetnica.
Selo Zlakusa je postala pravo grnčarsko naselje. Od nekada pet, danas ima 40 majstora i porodica koji žive od grnčarije. Iako to što oni rade nema veze sa umetničkom keramikom i kolonijom koju organizuje Sofija, ona ih sa svojom kolonijom ujedno promoviše.

Z. G.

Comments

comments