MILUTIN TOKMAKOVIĆ, ČUVENI IGRAČ SLOBODE

Milutin Tokmaković – bivši fudbaler

Sevojnička interesna trojka

Kao sportista, Milutin Tokmaković, nekadašnji fudbaler Slobode, danas odbornik u Skupštini grada, bio je i amater i profesionalac, i poluamater i poluprofesionalac. Kako kaže, bilo je to neko vreme kada je postojao sistem, možda i loš, ne zna, ali nije dozvoljavao klubovima da upadaju u finansijsku dubiozu. Nakoliko decenija kasnije, informacija sa zadnje sednice Skupštine FK Sloboda govori da je finansijska dubioza ovog kluba 1.060.000 evra.
– Za Slobodu i ovaj grad to su ogromne pare – kaže Tokmaković i dodaje:
– To je mnogo više nego 50 miliona evra duga koji ima Crvena zvezda, jer je Crvena zvezda nacionalni projekat iza koga će da stane država, a ko će da stane iza Slobode? Sloboda, uglavnom, koliko sam uspeo da saznam, duguje onima kojima treba ponovo da zakuca na vrata. Polazim od sebe, ako mi neko duguje pare i ponovo dolazi kod mene da mu pozajmim, naravno da ću mu reći da mi vrati prethodni dug, pa ću mu dati odmah pola. Zato mislim da će Sloboda vrlo teško da funkcioniše.
Za njega je, kaže naš sagovornik, deplasirano da oni koji su napravili dugove, sada upravljaju Slobodom, kao da u ranijem perodu nisu bilu u klubu.
– Verovatno da niko drugi nije hteo, a grad smatra da Slobodu treba ugasiti!
– Nema sumnje da je Dragan Subotić, kao predsednik kluba, najodgovorniji za stvorene dugove, ali ne mogu ni ostali članovi Upravnog odbora da sebe aboliraju od krivice, uz obrazloženje da se nisu nizašta pitali. Krivi su zato što su sedeli tu i što su dozvolili da se ništa ne pitaju. Donosile su se sramne odluke u prethodnom periodu, od toga da su svi bivši igrači zlo kluba, do mnogih drugih. Ja mogu da shvatim da ne valja Milutin Tokmaković, ali ne može biti da svi bivši igrači ne valjaju. Bruka je i sramota da su doneli odluku da jednog Zorana Njeguša, koji je na afirmaciji Slobode uradio mnogo više od svih njih, ne samo igranjem u Slobodi, nego i kao vedeta Crvene zvezde i Atletiko Madrida, proglase za personu non grata. Zoran Njeguš je Slobodi pozajmio svoj novac u nekom trenutku, i kada se pojavio sa potraživanjem tog novca, odmah je proglašen za nepoželjnu osobu. Pa, čije su oni pare trošili? Članovi Upravnog odbora nisu potrošili ni jedan svoj dinar, a napravili su dug od 1.060.000 evra.
Prema Tokmakovićevim rečima Slobodom je vladala sevojnička interesna trojka kojoj su kola krenula nizbrdo kada je Valjaonica prestala da sponzoriše Slobodu.
– Ja sam jedan od retkih koji nije gledao Slobodu te četiri godine. Ne zato što nekoga mrzim, ja sam bio sportski direktor Slobode, zatim Sevojna, čovek sam sporta, ali nisam želeo da podržim koncept koji nije imao budućnost. Javno sam govorio šta će da se desi, da je to samo jedan naduvani balon i pitanje je trenutka kada će da eksplodira. Govorio sam da je bolje da pukne što pre, jer što duže traje, to će posledice biti veće.
Ne plašim se, kaže Tokmaković, za Slobodu sutra, što se tiče rezultata, jer se napokon došla do šefa stručnog štaba koji hoće da radi, voli da radi i radi na terenu. Postavlja se pitanje, šta i kada ostane u ligi, hoće li moći dalje da funkcioniše.
– Ovo nije pitanje krize rezultata i toga što je Sloboda ispala iz prve lige. Suštinski problem su dugovi. To su ogromne pare i pretpostavljam da su određeni sponzori počeli da prave otklon. Lično mislim da je najveći problem bio kada su Putevi i Jedinstvo odustali od Slobode.
Na pitanje kako gleda na eventualnu fuziju Jedinstva i Slobode, Tokmaković kaže da je to za njega velika budalaština.
– Lako je ukidati nešto, hajde da se nešto stvori. Ja sam čovek koji dugo živi u ovom gradu i prijatelj sam svih klubova, posebno fudbalskih, bez obzira što sam godine proveo u Slobodi. Mislim i da je fuzija Sevojna i Slobode, koja je bila dobro zamišljena, urađena trapavo, brzo i nepripremljeno, a suština je bila da se prikriju tragovi onoga što je u prethodnoj polusezoni rađeno i na koji način je Sevojno upalo u viši rang. I kada to uradite tako trapavo, naravno da Sloboda više nema u Sevojnu iskrenih pristalica. Uzeo si Sevojničanima nešto što su oni ostvarili, a cilj je bio zatrpati tragove i iskoristiti euforiju svetskog prvenstva koje se tada igralo u Africi i brzopleto ući u fuziju. Trebalo je to uraditi sa nekom zadrškom, da se Sevojničani ne osećaju toliko ozlojeđeno.
– Što se tiče fuzije Jedinstva i Slobode za mene je to jedna nebuloza, zato što je Jedinstvo klub koji ima svoju tradiciju. Jedinstvo vode ljudi koji nisu opterećeni u kom su rangu takmičenja i ja ne vidim kako ta fuzija može da se izvede. Za nju trebaju dve strane da sednu da se dogovore, a iz Jedinstva neće ni da pričaju na tu temu, iako se ona javno nameće. Ako Vaso Mićić i kaže da neće više da ih finansira, oni mogu da kažu ne moraš, skliznućemo jedan rang, drugi rang, ali ćemo da postojimo. Šta ćemo kada sve poukidamo? Hoćemo li na kraju da se i sami ukinemo? Stalno sam govorio, vidite sa ovim Didanom iz FK Zlatibor, pre koliko, 20 do 30 godina je GP Zlatibor firma koja je propala, a ovaj klub i danas postoji. To je čovek mađioničar. Takmiče se u nižem rangu, ali postoje kao klub. Jedinstvo isto. Znači, neki ljudi vole te klubove i ne dozvoljavaju da propadnu.
– Da su u Slobodi bili malo realniji planovi, i da je malo manje bilo pohlepno predsednikovo okruženje, sve bi bilo drugačije. Filozofija, za uspeh sam zaslužan ja i šef stručnog štaba, a za neuspeh su krivi svi ostali, posebno igrači, fudbalske i sudijske organizacije, pokazala se kao nešto što ne može da funkcioniše. Ja tvrdim da su za svaki uspeh najzaslužniji igrači. Naravno, tu onda dolazi klub sa svim svojim strukturama, ali ne može da se opstane na stalnom proizvođenju sukoba. Koliko god misliš da si veliki, ne možeš ti da određuješ redakcijama koji će novinari da izveštavaju o aktuelnostima u klubu i oko kluba koji vodiš. Ceo koncept je bio loš, a sada je suštinsko pitanje ko će vraćati dugove. Grad se u jednom trenutku zaleteo da stane iza Slobode, ne znajući koliki su to dugovi, jer je Sloboda zaista nekada bila gradski klub, dok nije ušla u period kada je postala klub sevojničke interesne trojke. Ona je suštinski još uvek udruženje građana, ali to ništa ne znači. To su i Crvena zvezda i Partizan, zato i imamo situaciju da niko za dugove ne odgovara. Ako privatizaciju klubova ne može da sprovede, po sopstveneom priznanju, predsednik Vlade i Vlada, čemu onda mi treba da se nadamo?
Tokmaković smatra da fudbal treba ponovo vratiti amaterizmu, jer je stanje u kome se fudbal sada nalazi, surovi, divlji profesionalizam.
– Sloboda treba da izvrši reamaterizaciju, pa ko voli neka izvoli. Biće uvek dece koja vole da igraju, a pare iz budžeta treba da budu adresirane na mlađe uzrasne kategorije u svim sportovima. Seniorske ekipe, ako žele uspeh, neka se izbore za sponzore, jer ne mogu svi atakovati na pare iz budžeta, pošto njih nema. Divim se novom predsedniku UO FK Sloboda koji se prihvatio da bude predsednik u ovom trenutku, a s druge strane mi je nejasno zašto je imeparativ da se Sloboda takmiči u najvišem rangu. Sevojnička intersna trojka dok je bila, svakog prelaznog roka dovodila je po tri autobusa novih igrača i vršila probe, tako da su svakih šest meseci dovodili novih deset do petnaest imena. Pa, treba tu vreća bez dna finansirati! To ne može da izdrži ni jedan klub. A, prethodno sve ono što je stvoreno u Užicu, oteraju i proglase netalentovanim. Jedne godine kada je Sloboda igrala u Jelen super ligi, u istom rangu bilo je 14 ili 15 Užičana, a ni jedan u Slobodi. Da li je to normalno? Kada ih sve oterate, naravno da će da se stvori deficit igrača, i da morate da dovedete neove igrače. A, onda se samo pliva u transferima. To je suluda politika, ne može klub tako da funkcioniše. Žarko Udovičić, naše dete, prošao našu školu fudbala, nije dobio šansu u Slobodi, a igrao je i u Napretku iz Kruševca i u Novom Pazaru, znači da ima kvaliteta za sve, samo nema za Slobodu. Da li bi Žarko danas doživljavao, ovo što doživljava, da je dobio šansu u Slobodi? Da ne pričam o Prljeviću, Urošu Sinđiću, Ognjenu Čančareviću, Joksimoviću, Arsiću, Bojanu Ostojiđu, Svojiću, Ivanu Petroviću itd. Za mene je to katastrofa. Umesto da ih gajite, vi ih oterate. Nije im valjao ni kadetski reprezentativac Joksimović, nisu želeli iskreno da mu daju šansu. Sloboda je imala šefa stručnog štaba, koji je bio sve samo nije bio trener, ali je bio sjajan menadžer. Kakav je to trener koji ne voli da radi? Ali, on se samo ponašao onako kako mu je neko omogućavao. Svi treneri vole da budu apsolutisti u klubu, ali ako klub ima svoju politiku, on mora da sprovodi politiku kluba, a ne da bude sve i svja u klubu. Na primer, nije sporno da šef stručnog štaba izrazi potrebu za određenim igračima, ali je zaista sporno da razgovore i pregovore vodi on. Pregovore vode predsednik kluba, sportski direktor, generalni sekretar i ljudi iz Upravnog odobra, a ne da se to prepusti jednom čoveku. Kako je moguće da niko iz UO ne zna koliko je plaćen šef stručnog štaba? Pa što su sedeli u UO, ako su dozvolili da se ni za šta ne pitaju, kako sada tvrde?
Ne zna, kaže Tokmaković, kako Grad Užice treba da se postavi
prema Slobodi u ovakvoj dubiozi i ne vidi način kako može da joj pomogne.
– Grad je morao blagovremeno da razvlasti Dragana Subotića u dobroj meri, a da ga ostavi za predsednika kluba i da mu kaže, hajde majstore vraćaj sada ove dugove koje si napravio. Ovako su mu napravili uslugu, i on nema nikakve glavobolje sada. Sve dugove sada mora da vraća novi Upravni odbor, i da se grad gimnastiči kako da se Sloboda ne ugasi. Evo, Sloboda sada nije išla na pripreme. Nema para. Zato, ponavljam, trenutno jedini način je amatersko funkcionisanje. Neću zaboraviti kada me je član UO Slobode pitao šta da rade u vezi Tijaga, a imali su ponudu, kako mi je rečeno, da ga prodaju za 700.000 evra. Ne prodadosmo Tijaga, kažu mi, zato što je sevojnička interesna trojka procenila da on vredi 1,5 miliona evra. Rekao sam im tada da će im otići džabe, i tako se i desilo. Dug Slobode bi danas bio mnogo manji da su me poslušali – kaže Tokmaković.
Kako dalje??? Po Tokmakovićevom mišljenju treba,
– odustati od sulude filozofije uspeha po svaku cenu
– priču o našoj deci ne zloupotrebljavati kada tražimo da nam se pomogne i da nam se daju pare, već pomenutoj deci iskreno dati šansu i odustati od transfera tipa trange-frange.
– omladince i posebno kadete moraju voditi najstručniji ljudi iz kluba
– preživeti nekako taj ciklus, dok ne stignu mladi koje u međuvremenu stvaramo
– osnov moraju biti mladi koji dolaze, a nije sporno nedostajuće pozicije u timu nadomestiti igračima sa strane. Uvek je Užice bilo grad koji je dobro prihvatao igrače sa strane, za razliku od Čačka, i uvek su se ti igrači dodatno afirmisali u Slobodi. I nikada više ne dozvoliti i ne dopustiti da to što smo imali u prethodnom periodu ponovo zaživi.
– ne sumnjam u Subotićeve dobre namere i želju da Sloboda bude dobar klub, ali kada izabereš okruženje i saradnike koji su previše pohlepni, a sam se u fudbal suštinski ne razumeš, onda na kraju ostaneš sam i svi te napuste. I ono uspeha što se imalo, zatrpano je i obezvređeno stravičnim nasleđem koje je ostavljeno. I mi sada ne pričamo gde će Sloboda da se takmiči i kakve će da ima rezultate, već strahujemo da li će Sloboda da prekoostane. Strašno!!!
LJ.K.

Comments

comments