MILUTIN TOKMAKOVIĆ, ČUVENI IGRAČ SLOBODE

Милутин Токмаковић – бивши фудбалер

Севојничка интересна тројка

Као спортиста, Милутин Токмаковић, некадашњи фудбалер Слободе, данас одборник у Скупштини града, био је и аматер и професионалац, и полуаматер и полупрофесионалац. Како каже, било је то неко време када је постојао систем, можда и лош, не зна, али није дозвољавао клубовима да упадају у финансијску дубиозу. Наколико деценија касније, информација са задње седнице Скупштине ФК Слобода говори да је финансијска дубиоза овог клуба 1.060.000 евра.
– За Слободу и овај град то су огромне паре – каже Токмаковић и додаје:
– То је много више него 50 милиона евра дуга који има Црвена звезда, јер је Црвена звезда национални пројекат иза кога ће да стане држава, а ко ће да стане иза Слободе? Слобода, углавном, колико сам успео да сазнам, дугује онима којима треба поново да закуца на врата. Полазим од себе, ако ми неко дугује паре и поново долази код мене да му позајмим, наравно да ћу му рећи да ми врати претходни дуг, па ћу му дати одмах пола. Зато мислим да ће Слобода врло тешко да функционише.
За њега је, каже наш саговорник, депласирано да они који су направили дугове, сада управљају Слободом, као да у ранијем пероду нису билу у клубу.
– Вероватно да нико други није хтео, а град сматра да Слободу треба угасити!
– Нема сумње да је Драган Суботић, као председник клуба, најодговорнији за створене дугове, али не могу ни остали чланови Управног одбора да себе аболирају од кривице, уз образложење да се нису низашта питали. Криви су зато што су седели ту и што су дозволили да се ништа не питају. Доносиле су се срамне одлуке у претходном периоду, од тога да су сви бивши играчи зло клуба, до многих других. Ја могу да схватим да не ваља Милутин Токмаковић, али не може бити да сви бивши играчи не ваљају. Брука је и срамота да су донели одлуку да једног Зорана Његуша, који је на афирмацији Слободе урадио много више од свих њих, не само играњем у Слободи, него и као ведета Црвене звезде и Атлетико Мадрида, прогласе за персону нон грата. Зоран Његуш је Слободи позајмио свој новац у неком тренутку, и када се појавио са потраживањем тог новца, одмах је проглашен за непожељну особу. Па, чије су они паре трошили? Чланови Управног одбора нису потрошили ни један свој динар, а направили су дуг од 1.060.000 евра.
Према Токмаковићевим речима Слободом је владала севојничка интересна тројка којој су кола кренула низбрдо када је Ваљаоница престала да спонзорише Слободу.
– Ја сам један од ретких који није гледао Слободу те четири године. Не зато што некога мрзим, ја сам био спортски директор Слободе, затим Севојна, човек сам спорта, али нисам желео да подржим концепт који није имао будућност. Јавно сам говорио шта ће да се деси, да је то само један надувани балон и питање је тренутка када ће да експлодира. Говорио сам да је боље да пукне што пре, јер што дуже траје, то ће последице бити веће.
Не плашим се, каже Токмаковић, за Слободу сутра, што се тиче резултата, јер се напокон дошла до шефа стручног штаба који хоће да ради, воли да ради и ради на терену. Поставља се питање, шта и када остане у лиги, хоће ли моћи даље да функционише.
– Ово није питање кризе резултата и тога што је Слобода испала из прве лиге. Суштински проблем су дугови. То су огромне паре и претпостављам да су одређени спонзори почели да праве отклон. Лично мислим да је највећи проблем био када су Путеви и Јединство одустали од Слободе.
На питање како гледа на евентуалну фузију Јединства и Слободе, Токмаковић каже да је то за њега велика будалаштина.
– Лако је укидати нешто, хајде да се нешто створи. Ја сам човек који дуго живи у овом граду и пријатељ сам свих клубова, посебно фудбалских, без обзира што сам године провео у Слободи. Мислим и да је фузија Севојна и Слободе, која је била добро замишљена, урађена трапаво, брзо и неприпремљено, а суштина је била да се прикрију трагови онога што је у претходној полусезони рађено и на који начин је Севојно упало у виши ранг. И када то урадите тако трапаво, наравно да Слобода више нема у Севојну искрених присталица. Узео си Севојничанима нешто што су они остварили, а циљ је био затрпати трагове и искористити еуфорију светског првенства које се тада играло у Африци и брзоплето ући у фузију. Требало је то урадити са неком задршком, да се Севојничани не осећају толико озлојеђено.
– Што се тиче фузије Јединства и Слободе за мене је то једна небулоза, зато што је Јединство клуб који има своју традицију. Јединство воде људи који нису оптерећени у ком су рангу такмичења и ја не видим како та фузија може да се изведе. За њу требају две стране да седну да се договоре, а из Јединства неће ни да причају на ту тему, иако се она јавно намеће. Ако Васо Мићић и каже да неће више да их финансира, они могу да кажу не мораш, склизнућемо један ранг, други ранг, али ћемо да постојимо. Шта ћемо када све поукидамо? Хоћемо ли на крају да се и сами укинемо? Стално сам говорио, видите са овим Диданом из ФК Златибор, пре колико, 20 до 30 година је ГП Златибор фирма која је пропала, а овај клуб и данас постоји. То је човек мађионичар. Такмиче се у нижем рангу, али постоје као клуб. Јединство исто. Значи, неки људи воле те клубове и не дозвољавају да пропадну.
– Да су у Слободи били мало реалнији планови, и да је мало мање било похлепно председниково окружење, све би било другачије. Филозофија, за успех сам заслужан ја и шеф стручног штаба, а за неуспех су криви сви остали, посебно играчи, фудбалске и судијске организације, показала се као нешто што не може да функционише. Ја тврдим да су за сваки успех најзаслужнији играчи. Наравно, ту онда долази клуб са свим својим структурама, али не може да се опстане на сталном произвођењу сукоба. Колико год мислиш да си велики, не можеш ти да одређујеш редакцијама који ће новинари да извештавају о актуелностима у клубу и око клуба који водиш. Цео концепт је био лош, а сада је суштинско питање ко ће враћати дугове. Град се у једном тренутку залетео да стане иза Слободе, не знајући колики су то дугови, јер је Слобода заиста некада била градски клуб, док није ушла у период када је постала клуб севојничке интересне тројке. Она је суштински још увек удружење грађана, али то ништа не значи. То су и Црвена звезда и Партизан, зато и имамо ситуацију да нико за дугове не одговара. Ако приватизацију клубова не може да спроведе, по сопственеом признању, председник Владе и Влада, чему онда ми треба да се надамо?
Токмаковић сматра да фудбал треба поново вратити аматеризму, јер је стање у коме се фудбал сада налази, сурови, дивљи професионализам.
– Слобода треба да изврши реаматеризацију, па ко воли нека изволи. Биће увек деце која воле да играју, а паре из буџета треба да буду адресиране на млађе узрасне категорије у свим спортовима. Сениорске екипе, ако желе успех, нека се изборе за спонзоре, јер не могу сви атаковати на паре из буџета, пошто њих нема. Дивим се новом председнику УО ФК Слобода који се прихватио да буде председник у овом тренутку, а с друге стране ми је нејасно зашто је имепаратив да се Слобода такмичи у највишем рангу. Севојничка интерсна тројка док је била, сваког прелазног рока доводила је по три аутобуса нових играча и вршила пробе, тако да су сваких шест месеци доводили нових десет до петнаест имена. Па, треба ту врећа без дна финансирати! То не може да издржи ни један клуб. А, претходно све оно што је створено у Ужицу, отерају и прогласе неталентованим. Једне године када је Слобода играла у Јелен супер лиги, у истом рангу било је 14 или 15 Ужичана, а ни један у Слободи. Да ли је то нормално? Када их све отерате, наравно да ће да се створи дефицит играча, и да морате да доведете неове играче. А, онда се само плива у трансферима. То је сулуда политика, не може клуб тако да функционише. Жарко Удовичић, наше дете, прошао нашу школу фудбала, није добио шансу у Слободи, а играо је и у Напретку из Крушевца и у Новом Пазару, значи да има квалитета за све, само нема за Слободу. Да ли би Жарко данас доживљавао, ово што доживљава, да је добио шансу у Слободи? Да не причам о Прљевићу, Урошу Синђићу, Огњену Чанчаревићу, Јоксимовићу, Арсићу, Бојану Остојиђу, Својићу, Ивану Петровићу итд. За мене је то катастрофа. Уместо да их гајите, ви их отерате. Није им ваљао ни кадетски репрезентативац Јоксимовић, нису желели искрено да му дају шансу. Слобода је имала шефа стручног штаба, који је био све само није био тренер, али је био сјајан менаџер. Какав је то тренер који не воли да ради? Али, он се само понашао онако како му је неко омогућавао. Сви тренери воле да буду апсолутисти у клубу, али ако клуб има своју политику, он мора да спроводи политику клуба, а не да буде све и свја у клубу. На пример, није спорно да шеф стручног штаба изрази потребу за одређеним играчима, али је заиста спорно да разговоре и преговоре води он. Преговоре воде председник клуба, спортски директор, генерални секретар и људи из Управног одобра, а не да се то препусти једном човеку. Како је могуће да нико из УО не зна колико је плаћен шеф стручног штаба? Па што су седели у УО, ако су дозволили да се ни за шта не питају, како сада тврде?
Не зна, каже Токмаковић, како Град Ужице треба да се постави
према Слободи у оваквој дубиози и не види начин како може да јој помогне.
– Град је морао благовремено да развласти Драгана Суботића у доброј мери, а да га остави за председника клуба и да му каже, хајде мајсторе враћај сада ове дугове које си направио. Овако су му направили услугу, и он нема никакве главобоље сада. Све дугове сада мора да враћа нови Управни одбор, и да се град гимнастичи како да се Слобода не угаси. Ево, Слобода сада није ишла на припреме. Нема пара. Зато, понављам, тренутно једини начин је аматерско функционисање. Нећу заборавити када ме је члан УО Слободе питао шта да раде у вези Тијага, а имали су понуду, како ми је речено, да га продају за 700.000 евра. Не продадосмо Тијага, кажу ми, зато што је севојничка интересна тројка проценила да он вреди 1,5 милиона евра. Рекао сам им тада да ће им отићи џабе, и тако се и десило. Дуг Слободе би данас био много мањи да су ме послушали – каже Токмаковић.
Како даље??? По Токмаковићевом мишљењу треба,
– одустати од сулуде филозофије успеха по сваку цену
– причу о нашој деци не злоупотребљавати када тражимо да нам се помогне и да нам се дају паре, већ поменутој деци искрено дати шансу и одустати од трансфера типа транге-франге.
– омладинце и посебно кадете морају водити најстручнији људи из клуба
– преживети некако тај циклус, док не стигну млади које у међувремену стварамо
– основ морају бити млади који долазе, а није спорно недостајуће позиције у тиму надоместити играчима са стране. Увек је Ужице било град који је добро прихватао играче са стране, за разлику од Чачка, и увек су се ти играчи додатно афирмисали у Слободи. И никада више не дозволити и не допустити да то што смо имали у претходном периоду поново заживи.
– не сумњам у Суботићеве добре намере и жељу да Слобода буде добар клуб, али када изабереш окружење и сараднике који су превише похлепни, а сам се у фудбал суштински не разумеш, онда на крају останеш сам и сви те напусте. И оно успеха што се имало, затрпано је и обезвређено стравичним наслеђем које је остављено. И ми сада не причамо где ће Слобода да се такмичи и какве ће да има резултате, већ страхујемо да ли ће Слобода да прекоостане. Страшно!!!
Љ.К.

Comments

comments