Поделићу са вама један детаљ из мог живота, кога се, не знам зашто (или знам?!), често сетим. Прилично тривијалан, али… У позну јесен 1992. године дефинитивно сам решио да покренем Ужичку недељу. Те зиме и у пролеће 1993. вршио сам тактичке и психо-физичке припреме, да бих на почетку лета поднео захтев тадашњем министарству за регистрацију […]
ОДСУСТВО СИСТЕМА У различитим анализама једнопартијских или вишепартијских система са несразмерним политичким утицајем једне партије на власти уочен је један занимљив феномен. То је постојање паралелног система власти, партијске и државне. Такође је више пута примећено да је однос између ове две инстанце, између државе и партије, у ствари однос између привидне и стварне власти, […]
Немој да лупаш, човече, па они су највећи проблем, гласачка машинерија затрована телевизијом и дневном штампом, залудни бројеви у редовима болница, банки, гласници лоших вести уплашени за своје јадне и мизерне пензије. Остао сам шокиран количином изговорене мржње из тих дечачких уста. Запитах се да ли је једини, колико вас криви њих за избор ове […]
Пише проф. др Биља Грујичић • А ђе се купаш? Мијате, вамо де… Не прскај тету! Споменка, чуш не иди преко тетиног пешкира, то, бона није културно. С времена на време, онај који опомиње Споменку и Мијата, погледује на мене, очекујући да ја кажем да то није ништа, нека деца само наставе. Ако неће он, […]
- Проблем са новом депонијом је, поготово у овим летњим данима, што, очигледно, није паметно направљена, или се не одржава како треба, јер се скоро целим Татинцем шири невероватан смрад -
КРОЗ РУЖИЧАСТЕ НАОЧАРЕ После дуже паузе, данас поподне мало се пешачило по околним брдима. Иако већина становника овог града (извињавам се, али ми је тешко да их назовем Ужичанима) преферира путеве према Златибору и Кадињачи, дакле, северном и северно-западном делу, јужни ободи Ужица неупоредиво су лепши и богатији. Неупоредиво. Последњих година, шетајући по Сарићу и […]
Пише проф. др Биља Грујичић Трчали смо заједно, ја са једне, он са друге стране. Иако када трчим, заиста само то радим и пустим мозак да лута скривеним стазама моје подсвести, овога сам приметила. Био је го до појаса, са наочарима, слушалицама у ушима, бицепси, трицепси и остало. Чак сам размишљaла о оној пилетини, којој […]
- И сва та примитивна братија, како за боље не зна, обилато финансира и ужива у данашњој ружичастој Србији - Пинк, Гранд, Парада, Брат, Сестра, Крчма, Фарма и слично, све је то кројено по њиховој мери и мери њихових потомака -
БАУК ПЉАЧКАШКЕ ПРИВАТИЗАЦИЈЕ КРУЖИ ЈЕВРОПОМ O приватизацији, тржишној економији, нашим наравима и несхватању економије пишем још од 85, дакле, дуже од 30 година, додуше, последњих година нешто ређе. Иако овакво друштвено уређење и привредни систем не постоје нигде у свету, захваљујући вишедеценијском темељном идеолошком излуђивању, ми смо, као друштво егоманијака, умислили, потпуно безразложно, да проблеми […]
- Данас наша Слобода стоји на ивици и сваки дан гледа у амбис - Зар стварно постоји неко ко верује да једног дана амбис неће погледати у Слободу? - Можда већ сутра? -
Пише: Здравко Тошић После слике света и светског фудбала који смо пратили месец дана, враћамо се нашој свеопштој тужној стварности па и фудбалској. Час фудбалског ужаса и страве, слика свега што јесмо као друштво, десио нам се у градској кући, на скупштини ФК Слобода. Црни облаци несреће који се гомилају последњих година отпадништва, потпуно су […]
Летње слике Заврши се моја кратка летња авантура, коју ћу посебно памтити, јер сам остварила своја два сна. Један је био из ране младости, да видим Пикадили и неко време проведем на њему (ваљда са сликаром из Смакове песме), а други из мог средњег доба – да будем на полуфиналу и финалу Вимблдона (и осталих […]
Савет мудраца дуго се двоумио око имена клуба којим управља. Требало је одлучити да ли да остане старо име Слобода или доделе ново, иновативније, тако сјајније и моћније, Слобода 1925. Појело се и попило тих дана, већало, бацане су грашке пасуља, гледало у кристалну куглу, и на крају су одустали. Од свега. Препустили су се […]