Ми и они

Ми и они

Пише Здравко Тошић Када се рушила „гвоздена завеса“ и када је човечанство дошло на праг двадесет првог века који обећава, веровали смо да ће се свет даље развијати потенцирајући на сличности људи, култура, вредности, како је то Фукојама предвиђао. Но сведоци смо да се свет развија потенцирајући различитости, како је то Хантингтон тврдио. Не само […]

Просечна плата у полицији 73.000

- Изађе Вучић пред камере и каже да разбивамо, свакодневно ничу фабрике као печурке после кише, а киша ових дана жестока, и то би требало да буде довољно покорном грађанству -

Просечна плата у полицији 73.000

ФИСКАЛНА САВЕСТ А рекоше да ће ово лето бити топлије и сувље него обично… Би пар дана мало топлије и одмах сва „средства јавног заглупљивања“ сложно кренуше са причама о „паклу“ који нас очекује, да ћемо „изгорети“ и бити „спржени“ наредних пар месеци. А онда нам изненада, ничим изазвана, стиже киша и поче „потоп“ у […]

Љубавница шефа луна парка

Љубавница шефа луна парка

Први кафић у Ужицу, Snack bar Pujdo (много познатији под именом: Код Доце) отворен je негде у пролеће 1981. Недуго након отварања, почетне гужве и еуфорије која је уследила, посао је потпуно зарибао. Локал су окупирали намргођени, преки момци склони насиљу, такозвани „мафијаши“, растеравши градску, питому клијентелу. Добривоје Антонијевић – Доца, власник локала, дуго је […]

Велика Србија у „малом Цариграду“

- Све то долази као последица ситноосветничког, идеолошког обрачуна са генерацијом -

Велика Србија у „малом Цариграду“

Прошлогодишњу медијску кампању за уклањање конфедералистичких споменика у јужњачким државама у САД градоначелник Њу Орлеанса Мич Лендру образложио је ставом да ти споменици „свесно уздижу измишљену, пречишћену верзију историје Конфедерације и игноришу ропство и ужасе које она представља“. У напредњачкој Србији већ дуже време одвија се сличан процес кроз који се, у име ревизионистичке мегаломаније […]

УЖИЧКА КАФАНСКА РЕПУБЛИКА – ПРВИ ДЕО

УЖИЧКА КАФАНСКА РЕПУБЛИКА – ПРВИ ДЕО

Сезона 1979/80. за мене је почела прилично невесело; уместо средње графичке школе у Београду, смер дизајн, (што је била моја жеља), након бурних породичних већања, направио сам болан образовни компромис и уписао трећу годину економско-комерцијалне струке. Почетно разочарење ме ипак брзо прошло: већ у септембру сам направио панк бенд и кренуо са пробама, и, што […]

Матуранти

- А ти чик изађи и замоли те пристојно пијане омладинце (љуби их мајка!) да то не раде, па да останеш разбијене главе или, у бољем случају, прозора -

Матуранти

ОКУПАЦИЈА У 5-6 СЛИКА Крајем маја и почетком јуна у Ужицу све по старом. Иако ни ризла честито није уклоњена са улица, почиње малање хоризонталне саобраћајне сигнализације, а сваком нормално бићу није лако да схвати зашто из године у годину то раде све јадније и у све мање улица, тако лоше, да се после само […]

У њеним ципелама

У њеним ципелама

Пише проф. др Биља Грујичић – Постоје ли ствари о којима жене разговарају само са женама? – Да. – Е знаш ово је било овако? – Тако? – Стварно? Претерујеш.. -Нимало, заиста је било тако! И тако даље, драги моји. Док се он у позадини пита о чему она сатима разговара са својом другарицом или […]

Stand by me!

Stand by me!

пише проф. др Биља Грујичић Док сам љуштила спанаћ и припремала га за барење, посматрала сам Харијево венчање. Та модерна, да не кажем лајт варијанта бајке, била ми је питка. Размишљала сам о тим кремастим и интересантним тоалетама жена, о шеширићима, о ничега премало и ничега превише, о финој елеганцији, о краљици- мајци у електрик […]

Стапарац

Стапарац

Пише проф. др Биља Грујичић Здравац, млечика, зова и још понеке травке треба да садржи ваш ђурђевдански венчић, драге моје, још ако сте га окачиле изнад врата да призовете срећу, наду и здравље у ваш дом, онда тај свечани славски дан може да почне. Мали глас из угла ми говори, остави се ти, Биљана, украшавања, […]

Као пред Први светски рат

- Сваки правде жељан Србин зна (посебице др Даница Грујичић), да је тај осиромашени уранијум ванредно опасан по здравље, изазива рак и свакојаке друге тешке и неизлечиве болести -

Као пред Први светски рат

КОСОВСКИ ЦИКЛУС Искрен да будем, у последње време појма немам у ком правцу ово друштво иде. Ако уопште некуд иде. За последњих 30 година стасало је и нестало генерација и генерација, али, посматрајући о чему се прича последњих месеци, као да се ни за милиметар нисмо померили од оне исте мртве (да мртвија не може […]