СПОРТИСТА ГОДИНЕ: БОРКО ВАСИЉЕВИЋ
Првенствено ми је циљ да освојим Олимпијску медаљу, а уколико се то оствари, видећу шта ћу даље. Вероватно ћу наставити ово да тренирам, а после неколико година можда постанем тренер
Борко Васиљевић, добитник награде за спортисту године у избору „Ужичанин године“, рођен је 1995. године у Ужицу. Данас, са својих 19 година, овај талентовани момак успео је својим радом, односом према спорту и посвећености, да оствари запажене резултате како на домаћој, тако и на интернационалној сцени.
– Када сам имао осам година, први пут сам отишао са татом на такмичење, јер се он бави овим спортом. Имао сам прилике да посетим неколико такмичења, да видим како све то изгледа, да бих се и сам опробао у стрељаштву и почео да га тренирам. Са 12 година сам почео да узимам прве медаље и то у сениорској категорији, а након тога сам наставио чешће да тренирам да бих на крају почео професионално да се бавим овим спортом – каже Васиљевић који је са својим клубом „Рикошет“ остварио завидан успех.
– Од почетка сам у клубу „Рикошет“, јер у Ужицу нема такав клуб. Постоји клуб „Алекса Дејовић“, али се они баве само ваздушним пуцањем и то малог калибра, па сам приморан да тренирам у Београду – истиче Борко Васиљевић.
Борко Васиљевић
Он је у току прошле године освојио два прва места на Купу Србије и отвореном првенству Војводине, два друга места на финалу Купа Србије и треће место на првенству Србије. На домаћој ранг листи стрелаца за 2014. годину дели прво место са Зораном Јакшићем. За тако добар успех потребно је доста тренирања и одрицања.
– Када сам на паузи, тренирам пар пута недељно, док су тренинзи за време такмичења доста интезивнији. Зато време током паузе користим да бих се максимално одморио, јер је и квалитетан одмор битан како би после могао успешно да наставим са тренинзима – каже млади спортиста и додаје
– Треба доста времена и одрицања да би се бавили овим спортом. Посебно је битно тренирање и да што више присуствујете тренинзима. Колико се тренира на стрелишту, исто толико је потребно тренирати у теретани и спремати се физички, а на крају је потребна и психичка припрема – наглашава Борко Васиљевић.
Како је до сада освојио велики број медаља, занимало нас је које су му најдраже.
– Бронза са Европског првенства из 2013. године у Немачкој, прво место на Светском купу прошле године и прво место на Купу Европе у Београду из 2012. године. Ове три медаље су ми најдраже, док је медаља са Светског купа најзначајнија – истиче Васиљевић.
Тренутно је на паузи, али га убрзо очекују тренинзи за даља такмичења.
– У априлу је други куп, након чега следи Светски куп на Кипру где може да се узме квота за „Олимпијске игре“ и то ми је циљ ове године. Ако не успем ове, резултате могу да јурим и следеће године. Након тог купа, следе Европско и Светско првенство, и ту су наравно и актуелна државна такмичења – каже Васиљевић.
Иако је највећи број медаља освојио такмичећи се појединачно, успех је забележио и са својим колегама у екипном такмичењу. Како сам каже, тимски рад увек помаже.
– Мора да буде и тимског рада, да би се постигао циљ и да би се узела медаља. Мени лично највише помаже отац, јер ми је он уједно и тренер, па ме припрема за такмичења – истиче Васиљевић.
Тренутно студира Правни факултет, иако због обавеза око такмичења не стиже да се посвети учењу онолико колико би волео. У Ужицу је завршио Медицинску школу, а како је тада увелико тренирао, подршку на такмичењима су му пружали професори и пријатељи из школе.
– Професори су ми доста помогли и често су ми излазили у сусрет, због чега сам им и данас јако захвалан. Медаље које сам ја освојио су на неки начин и резултат тог разумевања које сам имао код њих – каже овај Ужичанин, који је захваљујући такмичењима доста пропутовао.
– Доста сам путовао и током такмичења често имам времена да обиђем град. Од свих места које сам посетио, Дубаи, где сам недавно боравио, оставио је велики утисак на мене – тврди Васиљевић који не крије да је током свих ових година неколико пута мислио да одустане.
– Ако се бавите неким спортом, да би били успешни не треба никада одустајати, јер је мени много пута долазило да одустанем. Упорност се на крају исплати и није битно да ли се бавите стрељаштвом или неким другим спортом, јер је сваки добар за здравље. Ако се и професионално бавите тиме, онда су ту путовања и дружења која су увек интересантна, што је додатна стимулиција за наставак тренирања – истиче Васиљевић и открива своје даље планове.
– Првенствено ми је циљ да освојим Олимпијску медаљу, а уколико се то оствари, видећу шта ћу даље. Вероватно ћу наставити да тренирам, а после неколико година можда постанем и тренер – каже Васиљевић.
Како га отац тренира, овај млади спортиста истиче да су за његов успех заслужни и родитељи.
– Највише родитељи стоје иза мене и овим путем желим да им се захвалим, јер да није њих, од овога ништа не би било – истиче Васиљевић, који ће 6. априла примити награду за „Спортисту године“.
– Ова награда ће ми значити као подстрек за даљи рад и драго ми је што су грађани видели да имам талента – каже Васиљевић.
Н. Кутлешић
