SPORTISTA GODINE: BORKO VASILJEVIĆ
Prvenstveno mi je cilj da osvojim Olimpijsku medalju, a ukoliko se to ostvari, videću šta ću dalje. Verovatno ću nastaviti ovo da treniram, a posle nekoliko godina možda postanem trener
Borko Vasiljević, dobitnik nagrade za sportistu godine u izboru „Užičanin godine“, rođen je 1995. godine u Užicu. Danas, sa svojih 19 godina, ovaj talentovani momak uspeo je svojim radom, odnosom prema sportu i posvećenosti, da ostvari zapažene rezultate kako na domaćoj, tako i na internacionalnoj sceni.
– Kada sam imao osam godina, prvi put sam otišao sa tatom na takmičenje, jer se on bavi ovim sportom. Imao sam prilike da posetim nekoliko takmičenja, da vidim kako sve to izgleda, da bih se i sam oprobao u streljaštvu i počeo da ga treniram. Sa 12 godina sam počeo da uzimam prve medalje i to u seniorskoj kategoriji, a nakon toga sam nastavio češće da treniram da bih na kraju počeo profesionalno da se bavim ovim sportom – kaže Vasiljević koji je sa svojim klubom „Rikošet“ ostvario zavidan uspeh.
– Od početka sam u klubu „Rikošet“, jer u Užicu nema takav klub. Postoji klub „Aleksa Dejović“, ali se oni bave samo vazdušnim pucanjem i to malog kalibra, pa sam primoran da treniram u Beogradu – ističe Borko Vasiljević.
Borko Vasiljević
On je u toku prošle godine osvojio dva prva mesta na Kupu Srbije i otvorenom prvenstvu Vojvodine, dva druga mesta na finalu Kupa Srbije i treće mesto na prvenstvu Srbije. Na domaćoj rang listi strelaca za 2014. godinu deli prvo mesto sa Zoranom Jakšićem. Za tako dobar uspeh potrebno je dosta treniranja i odricanja.
– Kada sam na pauzi, treniram par puta nedeljno, dok su treninzi za vreme takmičenja dosta intezivniji. Zato vreme tokom pauze koristim da bih se maksimalno odmorio, jer je i kvalitetan odmor bitan kako bi posle mogao uspešno da nastavim sa treninzima – kaže mladi sportista i dodaje
– Treba dosta vremena i odricanja da bi se bavili ovim sportom. Posebno je bitno treniranje i da što više prisustvujete treninzima. Koliko se trenira na strelištu, isto toliko je potrebno trenirati u teretani i spremati se fizički, a na kraju je potrebna i psihička priprema – naglašava Borko Vasiljević.
Kako je do sada osvojio veliki broj medalja, zanimalo nas je koje su mu najdraže.
– Bronza sa Evropskog prvenstva iz 2013. godine u Nemačkoj, prvo mesto na Svetskom kupu prošle godine i prvo mesto na Kupu Evrope u Beogradu iz 2012. godine. Ove tri medalje su mi najdraže, dok je medalja sa Svetskog kupa najznačajnija – ističe Vasiljević.
Trenutno je na pauzi, ali ga ubrzo očekuju treninzi za dalja takmičenja.
– U aprilu je drugi kup, nakon čega sledi Svetski kup na Kipru gde može da se uzme kvota za „Olimpijske igre“ i to mi je cilj ove godine. Ako ne uspem ove, rezultate mogu da jurim i sledeće godine. Nakon tog kupa, slede Evropsko i Svetsko prvenstvo, i tu su naravno i aktuelna državna takmičenja – kaže Vasiljević.
Iako je najveći broj medalja osvojio takmičeći se pojedinačno, uspeh je zabeležio i sa svojim kolegama u ekipnom takmičenju. Kako sam kaže, timski rad uvek pomaže.
– Mora da bude i timskog rada, da bi se postigao cilj i da bi se uzela medalja. Meni lično najviše pomaže otac, jer mi je on ujedno i trener, pa me priprema za takmičenja – ističe Vasiljević.
Trenutno studira Pravni fakultet, iako zbog obaveza oko takmičenja ne stiže da se posveti učenju onoliko koliko bi voleo. U Užicu je završio Medicinsku školu, a kako je tada uveliko trenirao, podršku na takmičenjima su mu pružali profesori i prijatelji iz škole.
– Profesori su mi dosta pomogli i često su mi izlazili u susret, zbog čega sam im i danas jako zahvalan. Medalje koje sam ja osvojio su na neki način i rezultat tog razumevanja koje sam imao kod njih – kaže ovaj Užičanin, koji je zahvaljujući takmičenjima dosta proputovao.
– Dosta sam putovao i tokom takmičenja često imam vremena da obiđem grad. Od svih mesta koje sam posetio, Dubai, gde sam nedavno boravio, ostavio je veliki utisak na mene – tvrdi Vasiljević koji ne krije da je tokom svih ovih godina nekoliko puta mislio da odustane.
– Ako se bavite nekim sportom, da bi bili uspešni ne treba nikada odustajati, jer je meni mnogo puta dolazilo da odustanem. Upornost se na kraju isplati i nije bitno da li se bavite streljaštvom ili nekim drugim sportom, jer je svaki dobar za zdravlje. Ako se i profesionalno bavite time, onda su tu putovanja i druženja koja su uvek interesantna, što je dodatna stimulicija za nastavak treniranja – ističe Vasiljević i otkriva svoje dalje planove.
– Prvenstveno mi je cilj da osvojim Olimpijsku medalju, a ukoliko se to ostvari, videću šta ću dalje. Verovatno ću nastaviti da treniram, a posle nekoliko godina možda postanem i trener – kaže Vasiljević.
Kako ga otac trenira, ovaj mladi sportista ističe da su za njegov uspeh zaslužni i roditelji.
– Najviše roditelji stoje iza mene i ovim putem želim da im se zahvalim, jer da nije njih, od ovoga ništa ne bi bilo – ističe Vasiljević, koji će 6. aprila primiti nagradu za „Sportistu godine“.
– Ova nagrada će mi značiti kao podstrek za dalji rad i drago mi je što su građani videli da imam talenta – kaže Vasiljević.
N. Kutlešić
