ЛОВЦИ
Сезона лова је у јеку, а ужички ловци веома активни. Тренутно се лове дивље свиње, вук је на „чекању“, дивља патка, фазан и лисица.
Шта је актуелно у ужичком ловству упитали смо са Александра Станојевића, председником ловачког удружења „Алекса Дејовић“.
– Једна од главних активности сада нам је сарадња са професором Гачићем са Шумарског факултета на пројекту репродукција јелена на Тари. Циљ нам је да вратимо јелена на Тару, што ћемо урадити уз помоћ управа за шуме. Планирано је да у првој тури настанимо око 20 јелена на терена Кремнаа и дела Таре. Сада се раде истраживања и надамо се да ћемо у наредне две године реализовати тај пројекат. То би било од изузетног значаја за ловни туризам у овом крају и за нас као организацију – најавио је председник ужичких ловаца.
Поред тога, удружење има одобрење за отварање ловачког дома у Кремнима.
– Према пројекту ради се 380 метара квадратних ловачког дома са три етаже. У првој етажи је хладњача за одстрељену дивљач, други спрат је сала за састанке и за дружење ловаца, и на поткровљу ће бити четири посебно одвојене собе, свака са купатилом. Заједно са јеленима, то ће допринети да нам долазе људи из целе Србије, па чак и довођење странаца. Уколико добро прође репродукција јелена, ту ћемо после неколико година моћи да вршимо и одстрел јелена, што ће бити велики приход и за удружење – рекао је Александар.
Међутим, једини проблем успешној репродукцији јелена може бити пораст популације медведа на Тари. Медведи већ наносе штету локалном становништву и домаћинствима. Конректно, већ три пута ове године, пробивши све барикаде, уништио је пчелињак Гвоздена Стевановића, пчелара који производи аутохтони мед. Поред тога, према речима Станојевића, често се деси да медвед уђе међу овце и однесе овцу.
– Медвед је трајно заштићен, не сме да се лови. Због пораста популације држава би требало да одреди план газдовања медведом, а на нивоу државе би могао да се одреди и одстрел медведа, како би се регулисала бројност те врсте дивљачи. Према неким нашим подацима у нашем ловишту, на нашим теренима, има око 30 медведа. Када се томе дода национални парк „Тара“ и део Босне који належе на границу и ловиште Бајине Баште, према некој процени све заједно их има око 120. Почели су да се појављују и у нижим деловима. Недавно је један снимљен у Кремнима на чеки за дивље свиње, званом Андрак. Ту он долази и преко дана, храни се, иако је зима. Виђен је и у Јеловој гори, а шире се и према Златибору. Има их и у Заовинама, то је део ловишта Бајина Башта и у националном парку „Тара“. Мислим да медведа имамо на сваком хранилишту за дивље свиње. То су и камере забележиле. Буквално док медевед не легне, свиње не могу да приђу хранилишту, јер он је цар наших шума – рекао је Александар.
Ужички ловци наставили су да узгајају фазане у своје две фазанерије.
– Пред сами лов ове године пустили смо хиљаду фазанчића у природу, чиме побољшавамо матично јато, које је оформљено баш добро. У ствари, један део пустимо пред лов, а један после лова, да би поправили матични број. Таква је процедура – додао је наш саговорник.
У ловиштима „Алексе Дејовић“ има и вука. До пре три године имали су прекомеран број, али правилним одстрелом вукови су сведени на адекватан број.
– Према нашим подацима и праћењима, на нашем терену сада има осам вукова. Као удружење све пратимо шта нам се дешава у ловишту, тако да су наши подаци поприлично тачни. Редовно обилазимо терене и снегу гледамо трагове, водимо евиденције где се вук појављује, али друга дивљач, тако да не можемо да погрешимо када је у питању бројно стање дивљачи – рекао је Александар.
Ужичко ловачко удружење има око 350 чланова, али углавном старијих људи. Проблем је, каже Станојевић, што имају баш мало младих људи.
– Младих људи имамо баш мало. Због тога смо размишљали да почнемо неку едукацију деце у школама. Прво и основно, објаснили би да ловци нису људи који само убијају животиње и сликају се са одсеченим главама. Ми у удружењу имамо озбиљан задатак, а то је да вршимо селективне одстреле и да одржавамо бројност дивљачи, да не би преплавила нека места. Дивље свиње, које се најбрже размножавају, преплавиле би планету за врло кратак временски период. Деци би објаснили да је првенствено наш циљ узгој и заштита дивљачи, а тек потом одстрел. И то је истина. Ми правимо читаве елаборате о броју дивљачи и уз присуство ловних инспектора вршимо прорачуне шта можже да се одстрели. Ту су укључени и наше ловочуварске службе и Управа за шуме. Никада се не иде у лов пре донетих планских докумената на годишњем плану. Годишњи план некада се испуни, некада се не испуни, у зависности од броја излазака и броја ловаца. Лов је специфичан из разлога што је свака ситуација различита у природи. Лепо се виде годишња доба како се мењају, лепота природе и то је чар лова. Одстрел је за сваког ловца један од најтежих делова лова. Народ често меша криволов и лов. У сваком житу има кукоља. Уколико приметимо криволовце, ми их свакако санкционишемо. Ту имамо добру сарадњу са полицијом, која одмах врши увиђај. Већ имамо и поднетих кривичних пријава против неких људи. Најгоре је ловцу када остане без оружја – објаснио је Александар.
Дивљач свакако прави штету у ловиштима локалном становништву, а и на путевима, то доста кошта ловачко друштво.
– Највише штете имамо када аутомобил удари дивљач. Ту смо незаштићени, јер уколико аутомобил удари дивљач, а ту нема знака да је дивљач на путу, ми плаћамо штету на возилу. Осигурање према трећим лицима не признаје дивљач. А да би се поставили знакови потребно је доста времена, пре свега да се прво уради елаборат, а за то треба и доста пара. То је доста компликована процедура.
У нашој околини познати си сабори ловаца, некадашње хајке, на Златибору и на Предовом крсту. Ужички ловци немају свој сабор, већ заједно са Бајинобаштанима организују хајке.
– Хајка је искључена из терминологије, мада је то наше исконско. Сада се то зове групни лов. Ове године смо заједно са ловцима из Бајине Баште организовали Сабор ловаца на Тари. Био је то величанствен скуп. У оквиру сабора одржали смо такмичење у гађању глинених голубова и такмичење у прављењу гулаша од дивљачи, где је учествовало око 40 учесника. Прва награда за пуцање глинених голубова била је одстрел дивокозе. Та је награда дала велики значај том такмичењу и мислим да ће идуће године бити још више гостију. У плану је да додамо и тај групни лов на дивљу свињу. Са Бајинобаштанима одредићемо заједнички терен где ће бити организован лов.
Као председник Ловне златиборске области, Александар каже да су ловци доста утицали на измене у ловном закону, где су донети неки правилници.
– Прво смо изменили правилник о лекарском прегледу и обуци. Ловци су имали обуку као да су припадници САЈ-а. У сваком случају, потребно је да се сваком уради психијатријски прелгед, преглед вида и слуха и утврди опште здравствено стање. Али за обуку оружјем, некада је било потребно да се испали 80 метака, а ми смо успели да издејствујемо да се тај број сведе на 10 метака. Наравно, обуку врше стручни људи. И ловци су можда по први пут узели озбиљније учешће у изради нацрта закона и јавној расправи. Да закон није био добар показује и то да је донет пре две године и већ сада иде на измене.
З. Г.
