– “Pokret za oslobođenje USA” u Čikagu je okupio više od hiljadu ljudi, vlasnika malih i srednjih kompanija i zaposlenih u njima, koji su od guvernera tražili da državu vrati u normalu, omogući im da se vrate na posao i sačuvaju svoje kompanije i porodice – U Americi je juče bilo 1.102.703 zaraženih, 64.789 umrlih i 164.015 izlečenih tokom pandemije – Ne razumem ni zbog čega su skoro svi main stream mediji, kao i pokret Me Too ignorisali čitav slučaj. Ili je svaka zlostavljena žena u pravu, osim kada je zlostavlja član Demokratske partije? –
Covid-19 u SAD – Dan četrdeset peti
Kao i pre 134 godine, i ovog 1. maja Čikago je bio poprište demonstracija, ironijom sudbine, sa skoro istim zahtevima – iz pandemijske surealnosti tražilo se pravo na rad, kao što se daleke 1886. godine tražilo pravo na osmočasovni radni dan.
Demonstriralo se juče od Njujorka do Kalifornije i u mnogim državama između, ljudi koji protestvuju traže otvaranje biznisa i povratak u kakvu takvu realnost, ističući da imaju parvo na okupljanje, pravo na izražavanje mišljenja, ali i pravo da rizikuju i sopstveni život. “Pokret za oslobođenje USA” u Čikagu je okupio više od hiljadu ljudi, vlasnika malih i srednjih kompanija i zaposlenih u njima, koji su od guvernera tražili da državu vrati u normalu, omogući im da se vrate na posao i sačuvaju svoje kompanije i porodice.
Sa druge strane, zdravstveni radnici, oboleli i oni koji su u toku pandemije oporavljeni, upozoravaju na opasnost od preuranjenog povratka u normalan život, koji će neminovno izazvati i povećanje broja zaraženih, ali i onih kojima ce biti neophodna hospitalizacija, kao i novi talas smrtnih slučajeva. Gradonačelnica Čikaga, Lori Lajtfut, rekla je da će o otvaranju ovog grada odlučiti stručnjaci i podaci, a ne demonstranti na ulicama.
U Čikagu je pokrenuta i peticija građana da se na 90 dana odgode sva plaćanja stambenih kredita, renti za stanove i poslovni prostor, kao i kredita za automobile, i tako olakša život i stanarima i stanodavcima i zaduženima, u vreme kada prihodi nisu sigurni, otkazi pljušte, a adekvatno se ne može predvideti ni naredni dan.
Juče je FDA (Food and Drug Administration) odobrio hitnu autorizaciju za lek Remdesivir, kojim će se tretirati ozbiljni bolesnici zaraženi virusom Covid-19. To znači da će lek moći da koriste odrasli i deca, svi koji imaju mali nivo kiseonika u krvi, kao i oni koji su na ventilatorima. Obaveštenje je izdato nakon sastanka predsednika Trampa i ministra zdravlja Azara sa direktorom firme Gilead Science i predstavnikom FDA. Kako saznajemo, Gilead Science će million i po doza leka pokloniti za potrebe lečenja pacijenata koji se nalaze u bolnicama širom Amerike, i nastaviti intenzivnu proizvodnju leka. Biće nastavljena i dalja testiranja leka i njegovih kontra efekata, najčešće su to povećani jetrini enzimi, kao posledica ostećenih ćelija jetre, uz nizak krvni pritisak, mučninu, povraćanje, pojačano znojenje i drhtavicu.
“Remdesivir možda nije epohalno otkriće za ovu pandemiju, ali je trenutno dobro oružje, jer ni jedan drugi lek nema ovakve rezultate nakon propisnih kliničkih testiranja. Naravno da sam skeptik, zato i jesam istraživač, još mnogo od virusa i o virusu moramo da naučimo, svesni da je ovo adekvatan tretman, ali ne i magičan lek” – rekao je juče voša istraživačkog tima Gilead Scinence, doktor Andre Kalil.
U Americi je juče bilo 1.102.703 zaraženih, 64.789 umrlih i 164.015 izlečenih tokom pandemije. Blizu smo brojke koju su najnoviji modeli epidemiologa predvideli, pa se pitamo šta će doneti otvaranje, leto, jesen, zima, šta će doneti život koji dolazi. Pomenuli su nam i novi test uzorka pljuvačke, na čijem se razvoju radi, i koji bi bio mnogo efikasniji i praktičniji, od testova koji su sada u primeni. Na njemu radi laboratorija Univerziteta Yale, preliminarno testiranje pokazalo je dobre rezultate, skoro identične sa testovima na uzorke iz nosa, ali je pitanje da li u uzorku pljuvačke ima dovoljno virusa, koji bi testiranje činio vrlo pouzdanim.
Dok se nastavljaju preganjanja sa Kinom, i Amerika vodi opsežnu istragu o početku i toku pandemije, ne odbacujući ni mogućnost da kao kaznu Kini i adekvatnu odštetu za posledice pandemije uvede i nove tarife, Bela kuća je zabranila doktoru Antoniju Faučiju, vodećem epidemiologu Kriznog štaba, da svedoči pred komitetom američkog Kongresa o pandemiji, tvrdeći da ovo nije adekvatan trenutak za doktorovo svedočenje pred Kongresom i da bi ono bilo kontraproduktivno. Doktor Fauči je u Kongresu poslednji put govorio 11. marta, kada je rekao da ćemo imati više slučajeva zaraženih i da će se situacija pogoršati, pre nego što počne da se stabilizuje.
Prvi majski dan probudio je i Džoa Bajdena, predsedničkog kandidata Demokratske partije i iz njega izvukao intervju i izjavu o optužbama da je seksualno zlostavljao Taru Rid, službenicu iz vremena dok je bio senator. Bajden je na nemušta i nevešta pitanja novinarke CNBC TV mreže takođe nemušto i nevešto odgovarao da to nije istina, da ne može da se seti, da nema šta da krije i da se ne protivi otvaranju dokumentacije, ako postoji. Ne znam da li činjenica da jedan sedamdeset sedmogodišnji muškarac ne može da se seti, obavezno znači da se događaj nije i desio, ali, što reče Bil Klinton – definišite seskualni odnos, molim vas! I ja verujem da je Bajden nevin, dok se u sudskom procesu ne utvrdi suprotno, ali verujem i ženi, koja je sa optužbama izašla u javnost i 1993. godine, i mnogo puta u međuvremenu, i sada, kada se bliže izbori. Ne verujem da Klintonova mantra “Ja nisam imao seksualni odnos sa tom ženom” u ovom slučaju može da pije vodu, ali ne razumem ni zbog čega su skoro svi main stream mediji, kao i pokret Me Too ignorisali čitav slučaj. Ili je svaka zlostavljena žena u pravu, osim kada je zlostavlja član Demokratske partije? Hipokrizija i dupli standardi, nažalost, naročito stanuju u toj partiji, a sramotu mogu da podele sa medijima i pomenutim pokretom.
Prvi maj bio je i prvi susret sa novinarima sa podijuma u Beloj kući za novu pres sekretaricu, Kejli Mekanami, koja je danas pokazala svo svoje umeće, znanje, mirnoću, veštinu i stil u susretu sa kolegama. Bila je ovo prva pres konferencija nakon godinu dana, a Kejli je obećala da na njima neće lagati i da će ih održavati redovno.
Predsednik Tramp je otputovao u Camp David (Merilend), gde će sa grupom saradnika provesti radni vikend, pre nego što se vrati u Vašington na TV susret sa građanima, koji će biti priređen na Fox News u nedelju uveče.
Vojni brod “Comfort” napustio je njujoršku luku, jer njegovi kapaciteti Njujorku više nisu potrebni (lečili su oko 220 pacijenata), berza je pala, zbog kvartalnih izveštaja o poslovanju tehnoloških kompanija, Majkl Blumberg je najavio ozbiljna ulaganja u program za praćenje kontakata zaraženih u pandemiji. Svako radi svoj posao.
Juče je objavljeno i da će 27. maja iz Kennedy Space Center astronauti krenuti u svemir prvim svemirskim brodom koji je napravila kompanija “Spacex”. Misija će trajati od jednog do četiri meseca, imaće posebno značenje i za Nasu i za Spacex, a srećan put neće im poželeti sunarodnici na licu mesta, prvi put u istoriji; neće biti slavlja, samo živi TV prenos. Oni će se otisnuti tamo gde nema pandemije, a mi ćemo baš svi biti kod svojih kuća. Kao što ćemo biti i sutra, kada će nam biti kako nam bude.
Mila Filipović, Čikago
