ПИНКОВЕ ЗВЕЗДЕ: САША КУЗЕЉЕВИЋ
Један од учесника Пинкових звезда је наш суграђанин Саша Кузељевић, који је оставио добар утисак и на жири и на публику. Саша је рођен у Ужицу, а са музиком је почео да се бави са својих 15 година. Како каже, биле су то тезге, углавном је свирао весеља, а и испраћаје у војску, јер су тада били веома актуелни. Када је почео да се бави музиком, није одмах почео да пева, већ је од малих ногу почео да свира хармонику.
– Хармонику сам учио нотално и ишао на приватне часове у Чачак. Радило се школски. И тако са 15 година почео сам да тезгарим. Свирао сам у многим ужичким бендовима, са многим музичарима мојих година сам просвирао, а било је и старијих. После сам полако кренуо да свирам са мојим братом Славком. Он је купио клавијатуру, а ја сам почео да певам. Одувек је у мени било и жеље и смисла за тако нешто, али сам био преоријентисан на хармонику и посвећен њој. И после десет година свирања хармонике, појавила се жеља да запевам и да кренем као певач. Имао сам и саобраћајну несрећу, где сам задобио повреду леђа, па је и то био разлог више да се 2004. и 2005. године преоријентишем на певање. Уједно, хармоника је почела да се запоставља, јер је турбо фолк постојао све популарнији. Појавиле се и клавијатуре и све се брзо мењало, било је бендова који су испадали из фазона. Иначе, препознајем сам себе у певању, осећам ту енергију и емоцију и испуњава ме. Ако се деси неки викенд да не радим, да сам слободан, нисам испуњен, а волим да преносим позитивну енергију на публику, волим да препознају то нешто у мени, да им пренесем песму. Једноставно, нисам од типова који раде механички тај посао. Певао за пет или пет хиљада људи, певам исто. Преносим сву енергију и сву емоцију и дајем себе песми скроз, док певам – рекао је Саша.
Није ишао на часове певања, али је схватио да као и у сваком послу, па и у певању, имају нека правила.
– На пример, има техника певања, као што има техника свирања или када одете да полажете вожњу, па вас иснтруктор учи како шта треба – квачило, кочница, гас. Тако и у певању има дикција, дисање, емоција, и све то треба склопити. Онда сам слушао лајв снимке и трудио се да што више упијем, да чујем и видим. Ишао сам на концерте наших старијих музичара, да нешто научим, као, на пример, код покојног Вујча, од кога је могло да се много тога научи. Имао сам неке другаре који су ишли на неке часове певања, па смо мало размењивали искуства. У то време ми Ужичани нисмо били информисани, као у Београду, што се тиче професора певања. Морали смо више да се ослањамо на свој слух и знање, него да имамо професора певања. Најближи професор певања за кога сам чуо, била је једна госпођа из Краљева, која је предавала неким људима из Ужица. Нису нам ти професори били тако лако доступни, као данас – казао је Саша.
Своју каријеру, коју је започео са братом 2001. године, трајала је до 2008. године. Обишли су скоро све градове по Србији, свирали су и певали на црногорском приморју, у Никшићу, Пљевљима, па у Босни и Херцеговини, од Рогатице до Сарајева. Од 2008. године, када је набавио клавијатуру, кренуо је соло да свира и пева.
– Исто тако сам и сам обилазио све градове. У Ужицу сам свирао од најмањег локала до највећих дискотека. Свирао сам и певао пред неколико људи у неким локалима, као и у дискотекама, као на пример у Бајиној Башти, која прима 1.000 људи. Касније су се појавили неки бендови са којима сам радио и то више весеља, па сам комбиновао весеља и клубове, јер живот је такав, човек мора да се сналази, мора све да се зна, мора да се све пева и народна и забавна музика, и рок и поп, и турбо фолк и изворна музика, само да би се преживело. Тако нас наводи ситуација и народ. Гости су захтевни и зато човек не може да се усредсреди само на једну врсту музику и да каже певам само то и живим од тога. Лично, највише волим да певам поп музику, као Жељка Васића, то ми прија, ту се налазим, мада певам све ове друге. Ту је и рок музика, коју волим, једино се не проналазим у турбо фолку – каже наш саговорник.
Оно по чему га многи препознају је по учешћу у Пинковим звездама. За њега је све то било изненада и у тој емисији појавио се на предлог друга Саше Коцића, Коцета, који је већ учествовао у Пинковим звездама.
– Добри смо другари и он мени пита да се појавим у Пинковим звездама. Практично на његову препоруку, јер он је већ ушао тамо и упознао људе и знао је да им треба неких певача са искуством, а не аматери, певачи који имају неки стаж и добро певају, позвао ме је продуцент. И онда сам прихватио. То је једно лепо и одлично искуство – рекао је Саша Кузељевић.
Он каже да је успевао да се контролише све до саме сцене.
– Није свеједно када изађеш на сцену. Има ту позитивне треме, па онда трема да ли ће неко од жирија чути добро, можда ја отпевам добро, а неко од чланова жирија у моменту можда не чује добро, а битан је и тај моменат. Свестан сам да знам да певам, али може да ми се деси да сам преморен, може да ми се деси да се осуши грло и неке друге ситнице, које су се догађале многим познатим и великим певачима, па на концертима направе кикс. Онда се размишља да се не подвуче неки мали фалш, а то може да ми се деси пред жиријем, размишља се да ли добро чујемо матрицу и да ли је добра сихронизација са микрофоном, има много детаља које треба уклопити, док публици све то изгледа једноставно. Од свега тога постоји тензија. Мислим да ми је највећи притисак био оног момента када сам изашао на сцену. Ипак, све сам то успео да исконтролишем, да ми не утиче на певање – описао је Саша своје утиске.
Његова популарност након Пинкових звезда је иста као и раније, само, како каже, има више препознавања и речи хвала.
– Прија када ме хвале, али, да ми је то утицало на број свирки и није, јер сам и раније радио доста. Свакако, сада људи имају другачији поглед на мене, и газде са којима разговарам о послу и сви људи који долазе да ме слушају. Сви знају да ме је жири доста хвалио, да су препознали квалитет у мени и то људи са којима радим уважавају. Народ ме једноставно другачије гледа и, као што је рекао продуцент Димтрије „ово ти остаје за цео живот“, и био је у праву. За време док је трајало такмичење и после такмичења људи ме препознају, заустављају на улици, а понајвише старије госпође, зато што су мало слободније и храбрије од ових млађих. Наравно да са сваком попричам, јер када су оне имале стрпљења да ме испрате на том такмичењу, онда имам и ја стрпљења да поразговарам са њима бар пет минута – каже Саша.
Након Пинкових звезда Саша је добио понуду за учешће у ријалитију „Малдиви“.
– Нисам прихватио, зато што је то за мене много екстремно и имам двоје деце, од 17 и 14 година, која гледају ТВ и разумеју све што се каже. Шоу на Малдивима је копија Операције тријумф, има професора певања и излази се на сцену, има имитације и певања, и живи се у карантину, сви заједно бораве, као на Фарми. Ту се не слажем и такав живот ми изгледа као катастрофа, јер имам своју културу и свој живот. Можда се појавим поново у Пинковим звездама, али не знам шта бих са тим добио – додао је учесник Пинкових звезда.
Саша се оријентише на другу страну медаље. После учешћа у Пинковим звездама снимио је песму „Додај гас“ и урадио спот.
– Имамо и спот на Јутјубу, али нисам могао финанијски да изгурам што се тиче медија, па је тако незапажено прошла у Србији, а овде Ужичани, који ме прате на Фејсбуку, су обавештени. Размишљам да снимим још неку песму и урадим леп спот, па да видим да ли могу то да изгурам мало боље што се тиче медија – прича Саша о својим плановима.
Поред свих обавеза Саша стиже да редовно учествује на скоро свим хуманитарним концертима у граду и окружењу, па и шире.
– Велико ми је задовољство да наступам на хуманитарним концертима и то ме испуњава. Када помислим на ту децу којој је потребна помоћ, јако ми их је жао и када могу да им помогнем на било који начин, ја сам пресрећан, небитно да ли је то дете из Ужица, Панчева, Пријепоља, Ковина, Бајине Баште… Певао сам свуда са својим пријатељима и колегама. Долазе људи на те концерте. На пример у Прибоју, у хали спортова продато је 1.250 карата, а било је доста публике који су добили улазнице преко пријатеља и учесника концерта. И у Оџацима и у Градском центру у Пријепољу је било пуно људи. На жалост, наши Ужичани, што се тиче одазива, најлошије су се показали. Недавно смо имали концерт за ужичко породилиште и није прошло баш најбоље. Свако ко има децу зна шта значи да је постељина у породилишту чиста, а и они који треба да стварају породице треба да размишљају о томе. Вероватно ћемо у септембру одржати још један такав концерт, али са неким дужим рекламирањем, само не знам да ли ће то бити опет у Градском културном центру. Позивам моје Ужичане да покажемо да смо великог срца и да смо хумани људи – рекао је Саша.
Погледајте песму „Додај гас“ на Youtube https://www.youtube.com/watch?v=lDYyi-kQrA0
Звездана Глигоријевић
