početak GRADSKAINFO IT’S ONLY ROCK AND ROLL, BUT ROCK AND ROLL IS EVERYTHING

IT’S ONLY ROCK AND ROLL, BUT ROCK AND ROLL IS EVERYTHING

od Užička Nedelja
94 pregleda

The Rolling Stones – 38. put u Čikagu
Još uvek sam na adrenalinu posle koncerta The Rolling Stones u Čikagu. Njima je ovo 38. put pred čikaškom publikom, a meni 5. put da ih gledam, uvek ubeđena da su čista perfekcija, a oni me iznova uvere da mogu biti još perfektniji. Ovog puta – “Bez filtera”.


Naša mala užička ekipa karte za “nose bleeding section” (ne baš poslednji red, ali visoko prema nebu) kupila je još u oktobru prošle godine, ali smo već u martu sumnjali da će kratka severnoamerička turneja uopšte biti održana, zbog operacije srčanih zalistaka Mika Džegera. Nismo samo molili za koncerte, već pre svega za Mikovo zdravlje i da nam potraje još malo. A onda odluka da turneja krene baš iz Čikaga, na planirani dan, a da, posle 17 koncerata, bude završena u Majamiju.


Veza Stonsa i Čikaga je duga 55 godina, u gradu bluza održali su 38 koncerata, uveravajući bluzere i svoje slušaoce da beli čovek takođe može naučiti, razumeti i praviti odličan bluz. Sa svojim poslednjim albumom “Blue and Lonesome”, za koji mnogi tvrde da je jedan od najboljih u poslednjih nekoliko decenija, otišli su u bezvremensku legendu, iz koje još uvek praše i drže zabavne lekcije iz rokenrola.


Naravno, kao što Mik reče, imaju oni i nekoliko novih pesama, ali da se ne plašimo, neće ih svirati. Držali su se proverenog recepta -17 najvecih hitova, u dva sata perfektnog zvuka, svetla, dizajna, energije i radosti na njihovim i našim licima. Bilo je bez filtera, uglavnom u publici (trava se pušila kao da je odavno legalizovana), iako ni Kit i Roni ovoga puta nisu palili. Videli smo Ange sa akustičnim gitarama, Kita sa njegove dve poznate, a koncert su završili fantastičnim bisom, uz Gimme Shelter i Satisfaction. Mik je trčao i istrčavao, vrteo kukovima, verovatno su se lekari iza bine hvatali za glavu, ali srce ga je odlično slušalo te prve letnje, a skoro zimski hladne čikaške noći, u kojoj smo molili majku prirodu da i ona zavoli Stonse, i proklinjali sebe što nismo na koncert ponekli i KRŠ (kapa, rukavice, šal). Srećom, kiša nije padala.


Predgrupa je bio takođe odličan bend “St. Paul and Broken Bones”, zagrevajući nas u fank fazonu za pravi, nezaboravan spektakl.
Oba čikaška koncerta su rasprodata, u publici je u petak bilo ljudi sa bocama kiseonika, štakama, štapovima, u invalidskim kolicima, starih i mladih, onih koji takođe veruju u vanvremenske Stonse, sa kojima su odrastali, sazrevali ili uz koje su se rađali. Na izlasku iz prepunog “Solders Field” stadiona, čuli smo nemački i francuski jezik, bilo je publike iz mnogih susednih država, jer je svako putovanje vredelo ova dva magična sata muzičkog savršenstva.


Za Kita kažu da će jedino on i bubašvabe preživeti nukelarnu katastrofu, a ja uvek podsećam da, ako zaista postoje ljudi koji nikada ne bi trebalo da odu, Stonsi su na vrhu moje liste. Sa novim srčanim zaliscima ili bez njih, uvek u čistoj radosti zbog života i onoga što rade.


Posle vatrometa na ekranima je pisalo “Vidimo se uskoro”. Sa nekim Čikažanima videće se već u utorak, na novom koncertu. Ne znam da li će opet svirati u Čikagu, ali ako budu, gledaću ih sigurno. Sve dok me noge budu nosile na neko sedište u visinama stadiona, odakle se lako ode u nebeske visine. It’s only rock and roll. But – Rock and roll is everything!

Mila Filipović, Čikago

 

Comments

comments

Povezani tekstovi

Napišite komentar

* Koristeći ovaj obrazac slažete se da podatke čuvamo i koristimo na našem sajtu.