Piše prof. Bilja Grujičić
Pažljivo sam je slušala. Koga? Ministarku državne uprave i lokalne samouprave Anu Brnabić i dopadala mi se. Nisam želela da govorim o nivou sviđanja u politici, jer me to ne zanima; nego se oduvek zalažem za princip korisnosti. Zašto je to značajno za mene, za tebe, dragi moj? Za nas koji svako jutro kupujemo hleb u komšijskoj prodavnici, da ostavimo klincima da ne ustaju rano? Šta je poruka meni, kao profesoru? Osim one da sačekam januar sa povećanjem plate. Ponekad mi se čini da obećanja idu kvartalno. Naravno, mogu to da shvatim, ako ispunjenja idu odjedanput. No, malo podsećanje na to da svaki izbor, ima svoje posledice, sa kojima se borimo, tek kad smo izbor napravili. Pa šta sad? Voajerišite, dragi moji.
Dopadala mi se njena posvećenost poslu i energija sa kojom ga obavlja. Ponovo sam počela da verujem da će ljudi zaista raditi ono za šta su se i školovali i u čemu su, pretpostavimo, najbolji. Istinski sam se radovala sa svim onim mladim ljudima koji su ovih dana diplomirali, a bilo ih je. Drago bi mi bilo da se svrstaju u grupu onih gore pomenutih i da ostanu ovde. Neću sad o podacima i procentima. Imaju li šanse, to bih volela da znam. Biljana, ko ti je rekao da predviđaš budućnost, zar ne možeš da živiš danas, zar nismo to oduvek radili? Koga je briga šta će sutra biti? Ko se to vezuje za duge rokove? I zašto nisi kupila tu jesenju garderobu za predstojeću sezonu? Rekla si prošlog puta da ćeš biti samo plavuša. Nije diskriminatorski.
Međutim, dopadala mi se odmerenost, sa kojom je govorila ova mlada žena. Neću da se opredeljujem ni za mlade, ni za stare, jer sumnjam u svoju pripadnost bilo kojoj od te dve grupacije, a divno sarađujem sa obe, kako kažu, mladost može, ono što starost zna. Zapravo, verujem u odličan spoj ove dve sile, što reče Šopenhauer, po sistemu bodljikave prasadi, da ja ne smetam tebi, da ti ne smetaš meni, da nama oboje bude prijatno, to se valjda zove demokratija.
Ove nedelje Šutanovac je postao predsednik DS-a, Dodik je ponovo pobedio, kao i Grujičić po prvi put, nešto se na ovom čudnom mestu opasno zaljuljalo, valjda je trusno. Ili je trusno, onoliko koliko želimo da bude? Odlučuje onaj ko ima nož i pogaču, to sam naučila još u školi. Pod koji kišobran ćemo se mi obični sakriti, ostaje da vidimo.
Zauvek Vaša Biljana!
