Напустио „Партизан“ и посветио се приватном послу

“ДЕГАМЕ” – НЕНАД РАБАСОВИЋ
Ужичка фирма „Дегаме“ водећа је у Србији у производњу ролни за фискалне касе и самолепљиве етикете. Њени власници Ненад Рабасовић и Дејан Аџић стрпљењем и стопостотним ангажовањем, корак по корак, дошли су до самог врха у овој производњи.
Како је све почело разговарали смо да Ненадом. Према његовим речима, све је почело у једној гаражи у Коштици, деведесетих година.
– Мој таст је радио у некадашњој штампарији „Димитрије Туцовић“ и пред свој одлазак у пензију, да му не би било досадно у пензионерским данима, у Горњем Милановцу је наручио да му направе једну машину за производњу фискалних ролни. Уз пуно перипетија, та машина је једва прорадила. У међуврмену мој шурак, Дејан Аџић, дошао је из Београда и отворио СЗР и кренули су да раде заједно. Онда сам се оженио са Дејановом сестром и од мене су, као машинског инжењера по струци, мало-помало тражили да конструишем неке делове, те ово и оно, да би убрзали производњу. Иначе, ја сам 15 година радио у “Првом партизану” као водећи инжењер, а затим напустио и придружио се шураку, јер увек је била та нека идеја да почнемо нешто заједно да радимо. И 2007. године сам напустио “Партизан” и са шураком кренуо у озбиљнију производњу. То је била мала фирма, у једној малој просторији, гаражи у кући Коштици, са једном машином. Када смо 2007. године уозбиљили производњу, наредне године смо отворили предузеће и имплементирао сам моје комплетно искуство у посао. Увели смо ИСО стандарде и праћење производње, повећали машински парк и кренули озбиљно тиме да се бавимо. Преселили смо се у једну бараку у индустријску и царинску зону у Крчагову, где се и данас налазимо, с тим што смо временом докупљивали и проширивали објекат – каже Ненад.
Међутим, у граду као што је Ужице, није се могло много учинити, јер су сва главна представништва фирми у Београду. Зато су се одлучили на следећи корак.
– Пошто смо видели да без представништва у Београду не може да се ради, када се Дејан оженио, отишао је у престоницу где отвара наше представништво и магацин. Са још једним Дејаном развијали су комерцијалу. Из Ужица иде део комерцијале, а главна је производња, док је у Београду само комерцијала и магацин. Без Београда не може да се ради, јер су сви велики системи централизовани, као, примера ради, централе скоро свих банака су у Београду.

Срећна околност за ову фирму била је та што је уведена фискализација, јер до тада неко је куцао рачуне, а неко не.
– Тада је настао бум. У Ужицу су траке за фискалне рачуне почеле да производе још осам фирми и сви су мислили да ће се обогатити. Међутим, у овом послу цена тих трака је толико ниска, да се овде ради на количину. Ко може више да производи, тај опстаје. Сада има још неких занатских радњи, али не раде за велике системе. Наша конкуренција су „Галеб“ и можда још два озбиљна произвођача, који могу велике количине да испоруче. Ми радимо за велике државне системе, Државну лутрију Србије, за скоро све банке, скоро све кладионице… Припрему радимо ми, односно ангажујемо некога да је ради, али углавном добијемо је готову, јер они имају своје људе који им то раде – рекао је Ненад.
У тој деценији рада „Дегаме“ је постала респектабилна фирма у оквиру целог Балкана, фирма која прави највише фискалних трака и извози у све државе бивше Југославије. Чак су једну количину робе извезли у Тбилиси, у Грузију, али превоз је врло скуп, тако да су на неки начин одустали од тог извоза. Сада имају 30 запослених, а многи радници су од почетка у предузећу.

– Производња је живо биће, које се храни нашим ангажовањем. Она мора да се одржава стално и имамо доста машина. Највећи смо произвођачи и водећи у сегменту трака. После три године од отварања, када смо достигли неки сегмент у производњи трака, ушли смо у производњу самолепљивих етикета. Успели смо да за две до три године постанемо највећи произвођачи у Србији. То су етикете које иду за бар кодове када се мери на вагама и слично – додао је Ненад и испричао да су 2009. године имали велике губитке у пожару у тој бараци који је избио због лоших инсталација. Тада је ватра прогутала око 20 тона папира и једва су се опоравили.
– То је био један тежи период док смо се повратили. После тога смо докупили још два простора и сада смо поднели захтев да се проширимо за још једна нови објекат. Треба да нам стигну и нове машине, односно производне линије за паковање. У принципу, увек смо се трудили да радимо на неким здравим основама. Направили смо неку стратегију која тражи ангажовање човека свих 24 сата. Тако је у сваком послу ако човек хоће озбиљно да ради. Као фирма потпуно смо посвећени. Не залећемо се да узмемо кредите. Али, основно је да фирму чине људе. Имамо старих радника који раде штампу и књиговодство са нама већ пуних десет година и они вуку производњу. Имамо проблем, јер је несташица стручног кадра и код нас је стално отворен оглас за штампара и машинбравара. Да би се створио један добар мајстор треба пуно година. Имали смо срећу да је у Ужицу била штампарија “Димитрије Туцовић” и сви ти људи већ негде раде или су већ отишли у пензије на заласку каријеру. Сада, ти млади људи немају где да се обуче. Имамо те средње школе, али тим ученицима је потребно бар три до пет године да уче, да би постали као мој главни штампар Ацо. У неким годинама које долазе, биће проблема са радном снагом, а ако уђемо у Европску унију, тек тада ће бити проблема – рекао је наш саговорник.

Један од главних проблема са којим се данас сусреће „Дегаме“ је несташица папира на светском нивоу.
– Имају три велике кинеске фабрике које праве сировину за тај папир, а две је држава затворила због загађења, јер користе прљаву технологију. Иначе је велика несташица термо папира. Тај папир производе четири произвођача и они диктирају услове на тржишту. Сировина за тај термо нанос, који је на овим термо ролнама, да остане онај црни траг, то праве те три фабрике у Кини. Једно време је било папира, а није било сировине. Сада сам чуо да чак нема довољно ни целулозе. Ми директно увозимо папир и имамо те уговорене количине и не можемо да добијемо ни кило више. Сада када је несташица папира, могли би да узмемо још тржишта, али смо ограничени са количинама. Боримо се. Више није у питању цена, а цена је страховито отишла увис. Ми имамо уговорене количине, тако да за сада одржавам постојећи обим производње – рекао је Ненад.
Данас „Дегаме“ има месечних капацитета преко 100 тона папирних ролни (термо, копи, офсет папир) и преко 200.000 метара квадратних самолепљивог папира – етикета.