“DEGAME” – NENAD RABASOVIĆ
Užička firma „Degame“ vodeća je u Srbiji u proizvodnju rolni za fiskalne kase i samolepljive etikete. Njeni vlasnici Nenad Rabasović i Dejan Adžić strpljenjem i stopostotnim angažovanjem, korak po korak, došli su do samog vrha u ovoj proizvodnji.
Kako je sve počelo razgovarali smo da Nenadom. Prema njegovim rečima, sve je počelo u jednoj garaži u Koštici, devedesetih godina.
– Moj tast je radio u nekadašnjoj štampariji „Dimitrije Tucović“ i pred svoj odlazak u penziju, da mu ne bi bilo dosadno u penzionerskim danima, u Gornjem Milanovcu je naručio da mu naprave jednu mašinu za proizvodnju fiskalnih rolni. Uz puno peripetija, ta mašina je jedva proradila. U međuvrmenu moj šurak, Dejan Adžić, došao je iz Beograda i otvorio SZR i krenuli su da rade zajedno. Onda sam se oženio sa Dejanovom sestrom i od mene su, kao mašinskog inženjera po struci, malo-pomalo tražili da konstruišem neke delove, te ovo i ono, da bi ubrzali proizvodnju. Inače, ja sam 15 godina radio u “Prvom partizanu” kao vodeći inženjer, a zatim napustio i pridružio se šuraku, jer uvek je bila ta neka ideja da počnemo nešto zajedno da radimo. I 2007. godine sam napustio “Partizan” i sa šurakom krenuo u ozbiljniju proizvodnju. To je bila mala firma, u jednoj maloj prostoriji, garaži u kući Koštici, sa jednom mašinom. Kada smo 2007. godine uozbiljili proizvodnju, naredne godine smo otvorili preduzeće i implementirao sam moje kompletno iskustvo u posao. Uveli smo ISO standarde i praćenje proizvodnje, povećali mašinski park i krenuli ozbiljno time da se bavimo. Preselili smo se u jednu baraku u industrijsku i carinsku zonu u Krčagovu, gde se i danas nalazimo, s tim što smo vremenom dokupljivali i proširivali objekat – kaže Nenad.
Međutim, u gradu kao što je Užice, nije se moglo mnogo učiniti, jer su sva glavna predstavništva firmi u Beogradu. Zato su se odlučili na sledeći korak.
– Pošto smo videli da bez predstavništva u Beogradu ne može da se radi, kada se Dejan oženio, otišao je u prestonicu gde otvara naše predstavništvo i magacin. Sa još jednim Dejanom razvijali su komercijalu. Iz Užica ide deo komercijale, a glavna je proizvodnja, dok je u Beogradu samo komercijala i magacin. Bez Beograda ne može da se radi, jer su svi veliki sistemi centralizovani, kao, primera radi, centrale skoro svih banaka su u Beogradu.
Srećna okolnost za ovu firmu bila je ta što je uvedena fiskalizacija, jer do tada neko je kucao račune, a neko ne.
– Tada je nastao bum. U Užicu su trake za fiskalne račune počele da proizvode još osam firmi i svi su mislili da će se obogatiti. Međutim, u ovom poslu cena tih traka je toliko niska, da se ovde radi na količinu. Ko može više da proizvodi, taj opstaje. Sada ima još nekih zanatskih radnji, ali ne rade za velike sisteme. Naša konkurencija su „Galeb“ i možda još dva ozbiljna proizvođača, koji mogu velike količine da isporuče. Mi radimo za velike državne sisteme, Državnu lutriju Srbije, za skoro sve banke, skoro sve kladionice… Pripremu radimo mi, odnosno angažujemo nekoga da je radi, ali uglavnom dobijemo je gotovu, jer oni imaju svoje ljude koji im to rade – rekao je Nenad.
U toj deceniji rada „Degame“ je postala respektabilna firma u okviru celog Balkana, firma koja pravi najviše fiskalnih traka i izvozi u sve države bivše Jugoslavije. Čak su jednu količinu robe izvezli u Tbilisi, u Gruziju, ali prevoz je vrlo skup, tako da su na neki način odustali od tog izvoza. Sada imaju 30 zaposlenih, a mnogi radnici su od početka u preduzeću.
– Proizvodnja je živo biće, koje se hrani našim angažovanjem. Ona mora da se održava stalno i imamo dosta mašina. Najveći smo proizvođači i vodeći u segmentu traka. Posle tri godine od otvaranja, kada smo dostigli neki segment u proizvodnji traka, ušli smo u proizvodnju samolepljivih etiketa. Uspeli smo da za dve do tri godine postanemo najveći proizvođači u Srbiji. To su etikete koje idu za bar kodove kada se meri na vagama i slično – dodao je Nenad i ispričao da su 2009. godine imali velike gubitke u požaru u toj baraci koji je izbio zbog loših instalacija. Tada je vatra progutala oko 20 tona papira i jedva su se oporavili.
– To je bio jedan teži period dok smo se povratili. Posle toga smo dokupili još dva prostora i sada smo podneli zahtev da se proširimo za još jedna novi objekat. Treba da nam stignu i nove mašine, odnosno proizvodne linije za pakovanje. U principu, uvek smo se trudili da radimo na nekim zdravim osnovama. Napravili smo neku strategiju koja traži angažovanje čoveka svih 24 sata. Tako je u svakom poslu ako čovek hoće ozbiljno da radi. Kao firma potpuno smo posvećeni. Ne zalećemo se da uzmemo kredite. Ali, osnovno je da firmu čine ljude. Imamo starih radnika koji rade štampu i knjigovodstvo sa nama već punih deset godina i oni vuku proizvodnju. Imamo problem, jer je nestašica stručnog kadra i kod nas je stalno otvoren oglas za štampara i mašinbravara. Da bi se stvorio jedan dobar majstor treba puno godina. Imali smo sreću da je u Užicu bila štamparija “Dimitrije Tucović” i svi ti ljudi već negde rade ili su već otišli u penzije na zalasku karijeru. Sada, ti mladi ljudi nemaju gde da se obuče. Imamo te srednje škole, ali tim učenicima je potrebno bar tri do pet godine da uče, da bi postali kao moj glavni štampar Aco. U nekim godinama koje dolaze, biće problema sa radnom snagom, a ako uđemo u Evropsku uniju, tek tada će biti problema – rekao je naš sagovornik.
Jedan od glavnih problema sa kojim se danas susreće „Degame“ je nestašica papira na svetskom nivou.
– Imaju tri velike kineske fabrike koje prave sirovinu za taj papir, a dve je država zatvorila zbog zagađenja, jer koriste prljavu tehnologiju. Inače je velika nestašica termo papira. Taj papir proizvode četiri proizvođača i oni diktiraju uslove na tržištu. Sirovina za taj termo nanos, koji je na ovim termo rolnama, da ostane onaj crni trag, to prave te tri fabrike u Kini. Jedno vreme je bilo papira, a nije bilo sirovine. Sada sam čuo da čak nema dovoljno ni celuloze. Mi direktno uvozimo papir i imamo te ugovorene količine i ne možemo da dobijemo ni kilo više. Sada kada je nestašica papira, mogli bi da uzmemo još tržišta, ali smo ograničeni sa količinama. Borimo se. Više nije u pitanju cena, a cena je strahovito otišla uvis. Mi imamo ugovorene količine, tako da za sada održavam postojeći obim proizvodnje – rekao je Nenad.
Danas „Degame“ ima mesečnih kapaciteta preko 100 tona papirnih rolni (termo, kopi, ofset papir) i preko 200.000 metara kvadratnih samolepljivog papira – etiketa.
Zvezdana Gligorijević (Užička nedelja 990)
